Kragujevac je pravo mesto za organizaciju jedne ovakve tribine: „(Za)gađenje Kragujevca i Srbije – od ideologije do ekologije“, treća je tribina u seriji razgovora koju Novi optimizam, uz podršku Građanskih inicijativa organizuje ovog meseca, a i uz podršku Glasa Šumadije.
O zagađenju Kragujevca i Srbije sinoć se razgovaralo sa uzbunjivačem iz Agencije za zaštitu životne sredine, Milenkom Jovanović, bivšim pomoćnikom direktora za zaštitu životne sredine Dejanom Lekić, profesorom Rudarsko-geološkog fakulteta, akademikom Vladislavom Cvetković, aktivistkinjom iz organizacije „Neko brine za Levač“ Maricom Živanović Poljo, i Majom Stojanović iz Građanske inicijative.
Razgovor je započet temom zagađenosti vazduha u Kragujevcu, a proširen je i na okolinu i celu Srbiju, iskopavanju rudnika bora i litijuma na teritoriji Srbije, a kasnije se dotakao mnogih važnih tema, o kojima su učesnici tribine imali dosta da kažu, a slušaoci su aktivno učestvovali u razgovoru.
- Mi živimo u jednom društvu gde nije lako biti aktivista, biti hrabar, glasan, gde okupljanje ljudi nije lako, započela je Maja Stojanović, iz Građanske inicijative.
- Nekoliko godina građani već kreću da se bune, a najmanje u Beogradu. Prvo je krenulo od Stare planine, onda Gornjih Nedeljica, Levča, Bora… Mnogo gradova ima gde su problemi sa različitim fabrikama, nije to samo u pitanju rudarstvo, već su to različiti načini na koji se životna sredina ugrožava, dodala je.
Priča i da je najveći problem u Srbiji što ne postoji vladavina prava, ali i da mnoge zemlje koje su došle da iskopavaju rudnike u Srbiji ne poštuju naš zakon.
- Mi zovemo na dijalog. Imamo previše dokaza da ova vlast taj dijalog neće.
A pitanje zbog čega republičke i lokalne vlasti praktično kriju problem zagađenja vazduha pričao je i Milenko Jovanović iz Agencije za zaštitu životne sredine:
- Ja bih pre rekao da nisu sposobni da se uhvate u koštac sa rešavanjem problema, posle višegodišnjeg sakrivanja činjenica od građana, i stavljanja problema pod tepih, sad je mnogo teško priznati da to ispod tepiha izađe na videlo i da se reši, započeo je.
Kako priča, ljudi su sve više svesniji i sve više zabrinutiji za svoje zdravlje, a javni interese koje treba da štite institucije to ne rade na pravi način.
- Zašto se to sad dešava i zašto se nastavlja to nepoštovanje zakona i Ustava prema građanima kad je u pitanju životna sredina i kvalitet vazduha, to je teško odgovoriti.
Dejan Lekić je na tribini predstavio ekološku Rezoluciju 22 koji je Nacionalna ekološka asocijacija u saradnji sa svojim stručnim timom pripremila a koja daje pregled svih ključnih problema životne sredine kod nas u Srbiji, a koja daje pregled ali i rešenje problema iz ove oblasti. On je uz pomoć aplikacije „xEco Vazduh“ koju je razvio uz pomoć NES pokazao da je vazduh do polovine marta već prekomerno zagađen u mnogim gradovima.
- Iako svakodnevno čujem da se neke mere preduzimaju na polju zagađenja vazduha, na tom polju ne dolazi ni do kakvog napretka. Sama činjenica da mi već sad, u drugoj polovini marta imamo prekoračenje štetnih čestica u vazduhu za celu godinu jasno govori o tome da situacija nije ni malo dobro.
Akademik Vladica Cvetković, profesor rudarsko-geološkog fakulteta izneo je i ponudio donekle drugačiji pristup i perspektivuekološkim problemima kod nas. Po njemu pokret buđenja ekološke svesti u Srbiji krenuo je „malo više populističkim stazama, nego što bi trebalo“
- Mi ne možemo polemisati sa tako svedenim porukama, kao što su „Ne damo planine“, „ne damo reke“, „Srbija nije na prodaju“… Da li je bilo koja država na prodaju? A ako se razmatra da li je previse kompanijama dat prostor ovde da istražuju kako one žele, to je sasvim drugo pitanja, ali ja ne vidim da se taj dijalog otvara.
Organizacija „Neko brine za Levač“ već neko vreme bori se protiv istraživanja litijuma i pratećih ruda na teritoriji opštine Rekovac, a aktivistkinja Marica Živanović Polio se osvrnula i na druge probleme sa kojima se Rekovac susreće:
- U Levču je sada focus ova priča koja se odnosi na borbu protiv istraživanja I rudarenja litijuma I tom potencijalnom zagađenju od koga bi svi mogli da budemo ugroženi. Ali, osim toga Rekovac ima I druge ekološke probleme poput divljih deponija.
Doneta je i jednoglasna odluka u vezi izmene i dopune prostornog plana opštine Rekovac, čime se zabranjuje eksploatacija I iskopavanje ruda koje sadrže litijum i bor i ta procedura je pri kraju:
- Svakako i da se to završi povoljno, velika opasnost je prostorni plan Srbije. Ako nas iza izbora dočeka uzvajanje prostronog plana države, gde je mapirano 40-ak rudnika, to znači da je naš trud u suštini uzaludan, jer će onda plan nižeg ranga morati da se uskladi sa planom zemlje.