Nakon Beograda i Zrenjanina, Novi Optimizam organizuje tribinu u Kragujevcu „(ZA)GAĐENJE KRAGUJEVCA I SRBIJE – od ideologije do ekologije“ koja će biti održana sutra, u ponedeljak 21. marta, u 18 časova u Biznis inovacionom centru (Trg topolivaca 4).
Tribina je organizovana u saradnji sa Nacionalnom ekološkom asocijacijom, Glasom Šumadije i Građanskim inicijativama.
U ovom razgovoru, fokus će nam biti na ekologiji i zaštiti životne sredine, stoga će kao relevantni sagovornici u debati učestvovati: uzbunjivač iz Agencije za zaštitu životne sredine, Milenko Jovanović i Dejan Lekić, bivši pomoćnik direktora Agencije za zaštitu životne sredine – obojica članovi stručnog tima Nacionalne ekološke asocijacije; geolog i profesor Rudarsko-geološkog fakulteta, akademik Vladica Cvetković; aktivistkinja organizacije „Neko brine za Levač“ Marica Živanović Poljo koja se bori za potpunu zabranu istraživanja bora i litijuma na teritoriji Srbije; Maja Stojanović, direktorka Građanskih inicijativa koje pružaju podršku pojedincima i organizacijama koje se bore za zraviju i čistiju Srbiju.
Razgovor će moderirati Jovanka Marović, glavna urednica portala „Glas Šumadije“, lokalnog kragujevačkog medija u službi građana, koji je dobar primer kako na lokalu i pored svih prepreka, nezavisno novinarstvo i dalje opstaje.
Ovom tribinom obeležavamo i godinu dana od osnivanja Nacionalne ekološke asocijacije, ali i promovišemo Ekološku rezoluciju 22.
NEA je nastala kroz potrebu da se građanima ponudi alternativni izvor informacija o životnoj sredini, sa pravovremenim i istinitim ocenama pojava u našem životnom okruženju, posebno onih koje mogu imati negativan uticaj na zdravlje ljudi. Istina o stanju životne sredine, preduslov je napretka Srbije i građani Srbije sada imaju mogućnost da iz prve ruke saznaju koliko su izloženi zagađenju, te ko i kada ih truje. Ostaje poslednje pitanje: Zašto?
Nekontrolisano zagađenje i devastacija životne sredine u Republici Srbiji dovodi do svakodnevnih katastrofalnih posledica po život i zdravlje građana Republike Srbije, kao i po njene prirodne vrednosti, a sakrivanje činjenica o negativnim posledicama dovodi do toga da se nagomilani problemi ne rešavaju i rastu.
Neophodno je odmah i bezuslovno pristupiti promeni odnosa donosilaca odluka prema najbitnijem segmentu naših života – našem prirodnom okruženju.