List DANAS i Glas Šumadije i danas su pokušali da o svemu što se o njemu u poslednje vreme govori o javnosti, kao i o američkom embargu koji je uveden njemu i njegovim firmama, čuje mišljenje i stav trgovca oružjem Slobodana Tešić, koji se u javnosti povezuje sa firmama Partizan Tech i Tehnoglobal Systems u Beogradu, te Granit Limited i Charso Limited (sa Kipra). Ali i sa mnogim drugim, među kojima i kompanijom Ventuta trans koju je Tešić osnovao u februaru 2017,. da bi je ubrzo “prepustio” svom činovniku Milanu Subotiću.
Ventura trans je nedugo po osnivanju, preciznije već u 2018. postala firma sa ubedjivo najviše dobijenih izvoznih dozvola, više i od GIM-a, koji se dovodi u vezu sa Brankom Stefanovićem, kao i od kompanija Petra Crnogorca i ostalih privatnih trgovaca oružjem. Tešić, medjutim, ni danas nije odgovorio na ponudu da nam odgovore na rečena pitanja dostavi mejlom ili SMS –om.
Za Slobodana Tešića u široj javnosti čulo se, podsetimo, 2003., odnosno u vreme čuvene afere Orao, kad je domaće (Zastavino) pešadijsko naoružanje (mitraljezi, automati, puške , snajperi “crna strela i drugo), umesto u Nigeriju koja je, navodno, bila “kjrajnji korisnik”, izvezao u Liberiju, koja je bila pod medjunarodnim ambargom. O razmeri te afere govore činjenice su Ujedinjene nacije nedugo potom Tešiča i njegovu tadašnju firmu Temeks stavile na “crnulistu”, te da je o tom švercu oružja dokumantarni film snimio engelseski Bi-Bi-Si.Glavnu “rolu”u filmu igrao je naravno Tešić, a ”proslavili”su se bili i pojedini Zastavini direktori. Domaća vojna industrija našla se na medjunarodnom stubu srama, a Srbija je jedva izbegla novi embargo.
Šest godina docnije, preciznije u prvom kvartalu 2009., u vreme dok je još uvek bi na “crnoj listi” UN pokušao je, preko svoje nove fime Melvale, da režimu Moamera el Gadafija, sa kojim je, kako se tvrdilo, bio u srdačnim odnosima, isporuči Zastavino naoružanje i Slobodine rakete, u ukupnoj vrednosti od oko 50 miliona dolara. Država je, pod pritiskom spolja, a uprkos protestima oružara, sprečila taj izvozni aranžman. Tešićeca firma je, u oktobru te 2009., sa Minisarstvom odbrane Jemena, potpisala ugovor vredan 78 miliona dolara koji, kao i prethodni sa Gadafijem, nije realizovan,
U oružarski biznis u Srbiji na velika vrata su ga, 2013., vratili Srpska napredna stranka, odnosno ondašnji predsednik Srbije Tomislav Nikolić i ministar odbrane Aleksandar Vučić koji je, te godine, u Jugoimportov izvoz srpskog naoružanja i vojne opreme u Libiju, vredan blizu 100 miliona dolara, uveo Slobodana Tešića, nakon čega je Jugoimport, bez ikakvog obrazloženja, ispao iz igre.
Slobodan Tešić je bio i finansijer Fondacije Dragica Nikolić, a 2014. od tadašnjeg ministra spoljnih poslova Ivana Mrkića dobio je diplomatski pasoš, što je, u novembru 2016., u izjavi medijima potvrdio i generalni sekretar MIP Veljko Odalović… Krajem 2017., američka administracija zabranila mu je ulazak u SAD, zbog “korupcije, ugrožavanja ljudskih prava i međunaodne bezbednosti”. Iz istih razloga, Stejt Department je pre nekoliko dana uveo ambargu Tešiću, svim kompanija koje kontroliše kao i najbližim saradnicima.
Rođen je 1958. u Kiseljaku, u Bosni i Hercegovini, gde je 90-tih prošloga veka radio kao kondukter u lokalnom saobraćaju. U posao sa oružjem uveo ga je stric Đore Tešić. Ćerka Danijela je 2012. bila na izbornoj listi SNS, potom i narodni poslanik te stranke, čiji je Tešić viđeniji sponzor.