Tržište nepokretnosti u Srbiji u 2022. godini vredelo je rekordnih 7,5 milijardi evra. Međutim, ono što zabrinjava jeste činjenica da čak trećina te sume dolazi sa delimično regulisanog tržišta. Sklopljeno je skoro 22.000 takvih ugovora za 2,5 milijarde evra što je rast od 119 odsto u odnosu na 2019, objavio je Republički geodetski zavod (RGZ).
Šta je delimično regulisan sistem tržišta nekretnina?
Prema trenutnim podacima u bazi Katastra nepokretnosti, oko 4,9 milona objekata je upisano u Katastar, dok je na osnovu satelitskih sinmaka utvrđeno da postoji još 4,8 miliona objekata koji nisu upisani i to zbog nemogućnosti legalizacije ili iz drugih razloga. Republički geodetski zavod je ustanovio sve češću praksu trgovine nepokretnostima mimo propisa koji štite učesnike u ovom prometu.
Imajući gore navedeno u vidu u Srbiji razlikujemo regulisan, delimično regulisan i neregulisan sistem tržišta nepokretnosti.
Regulisan sistem tržišta nepokretnosti je zakonski uređen način kupoprodaje nepokretnosti, u kojem se sve procedure odvijaju u skladu sa propisima, te je obezbeđena pravna sigurnost i zaštita prava učesnika u trgovini.
Delimično regulisan sistem obuhvata nepokretnosti koje nisu upisane u Katastar i koji je samo delimično regulisan zakonima i uredbama. Ovde vrlo često proces utvrđivanja prava, registracije, zaštite učesnika na tržištu nepokretnosti, zatim finansiranja od strane finansijskih institucija i slično nisu potpuno regulisani i zbog toga je jako teško odrediti u kojim rokovima sporna pitanja mogu biti rešena.
Neregulisan sistem obuhvata nekretnine koje nisu izgrađene u skladu sa zakononskim propisima i regulativama.
_1.png)
Izvor: Republički geodetski zavod
Novi izveštaj Republičkog geodetskog zavoda o tržištu nepokretnosti sadrži informacije sa regulisanog i delimično regulisanog sistema tržišta nepokretnosti u Srbiji iz koga se vidi da je delimično regulisan sistem tržišta nepokretnosti u konstantom rastu, kako u broju transakcija na ovom tržištu, tako i u vrednosti ostvarenog prometa.
Zbog čega je delimično regulisano tržište nepokretnosti u konstantnom rastu?
Najveći broj transakcija delimično regulisanog tržišta nepokretnosti se odigrava na primarnom tržištu.
Primarno tržište predstavlja novoizgrađene nepokretnosti, nepokretnosti u izgradnji i one koje nisu nikad korišćene, odnosno “kupoprodaje od investitora”, dok sekundarno tržište obuhvata postojeće nepokretnosti koje su se koristile i koje se prodaju od strane vlasnika ili posrednika za nekretnine.
.png)
Izvor: Republički geodetski zavod
Kako je navedeno u izveštaju, u slučaju kupovine direktno od investitora 80 odsto ukupne vrednosti prometovanih nepokretnosti dolazilo je sa delimično regulisanog tržišta.
Vrednost kupljenih nepokretnosti od investitora mimo uređenog tržišta u 2022. godini iznosila je 2 milijarde evra, što je čak 80% od ukupno prometovanih nepokretnosti na primarnom tržištu. Očekivano, ovde prednjači Beogradgde je čak 90% prometa na primarnom tržištu delimično regulisano. U pitanju je cifra od neverovatnih 1,4 milijardi evra prometovanih mimo propisa uređenog okvira.
Rizik od prevare
Nepokretnosti iz neregulisanog sisteme su van kontrole nadležnih institucija, a kupci su često izloženi riziku od prevare, upozorava pomoćnik direktora Sektora za razvoj Republičkog geodetskog zavoda Darko Vučetić.
On je u razgovoru za RTS istakao da problemi u delimično regulisanom sistemu najčešće nastaju u delu koji se tiče utvrđivanja prava svojine na nepokretnostima, u delu koji se tiče evidencije ili zaštite učesnika u sistemu.
– Karakteristično je da u delimično regulisanom i neregulisanom sistemu nepokretnosti nisu u katastru nepokretnosti – navodi Vučetić.
Što se tiče primarnog tržišta, odnosno kupovine od investitora, Vučetić ističe da na regulisanom tržištu postoje jasna pravila koja omogućavaju sigurnost građanima koji kupuju nepokretnost u izgradnji.
– Svako odstupanje od regulisanog sistema dovodi do velikog rizika za samog kupca. Posle ne postoji garancija – ističe Vučetić.
Cilj najnovijeg izveštaja Republičkog geodetskog zavoda je da doprinese većoj transparentnosti i boljem funkcionisanju tržišta, omogući građanima i privredi da donesu informisane odluke, kao i da pomogne donosiocima odluka u oblasti nepokretnosti.
Izvor: NadjiDom.com
Foto: Pixabay