Izložba – Torbe, iz Zbirke Odeljenja za etnologiju Narodnog muzeja Kragujevac, autora Svetlane Radojković, višeg kustosa etnologa, biće otvorena u petak (18. maj) u Ulici Prote Miloje Barjaktarovića u 19 sati.
Svojom višestrukom ulogom u životu svakog pojedinca torbe zaslužuju naročitu pažnju. Svaka porodica imala je najmanje jednu torbu koja je služila u razne svrhe.
Torbe se u Odeljenju za etnologiju Narodnog muzeja u Kragujevcu čuvaju u okviru Zbirke tekstilnog pokućstva. U kolekciji je sačuvano 46 torbi, 10 tkanina za torbe i 2 bisage. Većinom su od vune, sirovine koja je i inače dominantna u izradi celokupnog tekstilnog pokućstva na prostoru Šumadije.
Izrađene su raznim tkačkim tehnikama, kao i pletenjem, osim bisaga koje su izrađene od kostreti (kozje dlake) i proizvod su zanatlija mutavdžija.
Torbe za svakodnevnu upotrebu tkane su od vune tamnije bojene i ukrašene geometrijskim ornamentima – raznobojnim poprečnim ili uzdužnim prugama. Služile su da se u njima ponese hrana i piće na njivu, kada se ide na put, u grad, da se prenesu kupljene namirnice i sl. Neke od njih, manjih dimenzija, služile su za nošenje pletiva i igala kada se čuva stoka na ispaši. One su obično imale dve kratke ručke i nošene su preko ruke, što je svakako bilo praktično za pletilju. Manjih dimenzija su i torbe koje se mogu nazvati đačkim, mada su one pored osnovne funkcije da se u njoj nose knjige mogle poslužiti i u druge svrhe, na primer da dete koje ima obavezu da čuva stoku pre odlaska u školu u njoj ponese nešto od hrane. One su imale jednu dužu uprtu i nosile su se preko jednog ramena. Na torbama za svakodnevnu upotrebu ornamentika je jednostavnija, simetrično utkane šire ili uže raznobojne pruge, nekada su pretkivane ili kombinovane sa sitnijim klečama i pretkivkama.
Torbe za svečanije prilike, kakve se nose o rođenju deteta, svadbi, slavi, prilikom raznih običaja, najčešće su tkane od crveno bojene vune i bogatije ornamentisane raznobojnim klečanim ili balučenim šarama. Ornamentika na ovim torbama uglavnom je biljna, razni krupni ili sitni stilizovani cvetovi i cvetne lozice, ili su poput vođice urađeni cvetovi u nizu.
Danas, tkane torbe možda nemaju značaj i višestruku namenu koju su nekad imale, ali se svakako, sa više ili manje pažnje, i dalje čuvaju u kući. Izgubile su svojstvo sredstva za prenos dobara, ali je njihova uloga u svadbenim i slavskim običajima i dalje vidljiva u seoskim sredinama i nema tendenciju da bude izobičajena.
Izložbu će otvoriti Danica Đokić, muzejski savetnik etnolog Narodnog muzeja u Požarevcu.