Voz povuk’o čitav Kragujevac
Prva srpska pruga Beograd – Niš izgrađena je 1884. godine. Radove je otvorio lično kralj Milan Obrenović srebrnim budakom. Takođe, na njegovo lično zalaganje dve godine od završetka prvog srpskog železničkog pravca, na njemu je urađen i krak Lapovo – Kragujevac.
Prvi voz došao je u Kragujevac 10. avgusta 1886. godine. Tom prilikom priređena je velika svečanost. Varoš je bila dekorisana zastavama, vencima, ćilimima… Topovi su još uoči tog dana počeli da objavljuju proslavu. Svet, razna građanska udruženja, firme, korporacije, korporacije, sve škole i vojska izašli su na stanicu u devet sati pre podne, a naročita delegacija otišla je u Lapovo da dočeka goste. U 10 i četvrt, kako piše ondašnja štampa, topovi su sa Metinog brda oglasili da voz se primiče Kragujevcu. Posle nekoliko trenutaka on je i stigao u varoš „sav iskićen vencima i zastavama i na čelu ukrašen sa velikim grbom”.
Tim prvim vozom, 10. avgusta 1886. godine u Kragujevac je doputovao i sam kralj Milan Obrenović. Nastalo je „oduševljenje sveta”, i iako je voz trebao odmah da krene natrag „svetina je bezazleno nagrnula oko kola i točkova, tako, da se voz ne smede ni s mesta maknuti”. Posle pesama školske mladeži i pevačkih društava i pozdravnih govora, priređen je banket i narodno veselje. Svečanost je uveče završena bakljadom i muzikom.
Dolazak prvog voza u Kragujevac novinar ovdašnjeg lista „Vesnika kragujevačke opštine” nadahnuto je pozdravio naslovom: „Dođe sunce i pred naša vrata!”, uporedivši lokomotivu sa „parip hatom” čiji se vrisak po prvi put „čuo ubavom dolinom Lepenice”.
Ove godine počela rekonstrukcija pruge Kragujevac – Lapovo
Prva redovna putnička linija Kragujevac – Lapovo otvorena je 1. januara 1887. godine. I tada je u čaršiji priređena svečanost. Zbog velikog broja putnika ubrzo su uvedene i noćne linije.
Zgradu kragujevačke Glavne železničke stanice, po inostranom projektu sagradila je Kompanija Marka O. Markovića, koja je bila najznačajnije kragujevačko graditeljsko preduzeće 19. veka. Ona je tipično onovremsko zdanje evropske železničke arhitekture. U svom prvobitnom izgledu iznad centralnog dela imala je sprat koji je porušio zemljotres. Fasada zgrade, ka pruzi oštećena je u borbama u Drugom svetskom ratu, o čemu postoji i spomen ploča na njoj.
Izgradnja pruge ekonomski je preporodila Kragujevac i okolinu. Grad je postao izvozno mesto za sve vrste zemljoradničkih, stočarskih i zanatskih proizvoda koji su u njega pristizali čak iz Dragačeva, Guče, Rujna, Raške, Užica… Sa druge strane, u sam Kragujevac počinju da pristižu proizvodi iz čitavog sveta, što je ojačalo ovdašnju trgovinu. Zahvaljujući daru Milana Obrenovića, Kragujevac kraj 19. i početak 20. veka ne dočekuje kao palanka, već kao varoš evropskog profila.
