“Tipar” kneza Lazara otkriven je 2015. godine na Rudniku. Nova analiza je potvrdila da ipak nije reč o tiparu već o kalupu ili matrici koja je poslužila za izradu pehara knezu Lazaru, piše Sveo o arheologiji.
Izuzetan arheološki nalaz pronašli su arheolozi 2015. godine na lokalitetu Drenje na Rudniku. Artefakt je protumačen kao pečatnjak ili tipar kneza Lazara.
U novom radu objavljenom u Starinaru 2021. godine, autori D. Radičević i A. Cicović prodiskutovali su ponovo o natpisu na otkrivenom artefaktu. Prvobitno je protumačeno da je reč o pečatnjaku ili tiparu srpskog kneza Lazara (1329-1389).
Na osnovu natpisa
a koji glasi + Ovo je milost gospodina kneza Lazara sve srpske zemlje, pretpostavila se njegova namena.
Međutim, nova interpretacija natpisa zapravo glasi
(+ Ovo je pehar gospodina kneza Lazara sve srpske zemlje).
Autori su u radu objasnili da je reč o jednom detalju koji ranije nije bio primećen.
- Radi se o ligaturi u početnom delu natpisa u kojoj je povezano drugo i treće slovo, koja se sad čitaju kao I i P.” Zato je natpis na ovom metalnom artefaktu pročitan sada drugačije i ispravnije.
Tipar kneza Lazara je bio kalup za pehar
Dalje autori u radu objašnjavaju da je, s obzirom da se u natpisu spominje pehar, a ne milost, reč o predmetu koji je služio za nešto sasvim drugo. Na osnovu oblika i analogija sa istim i sličnim predmetima oni zaključuju da se radi o kalupu ili matrici koja je trebala da bude upotrebljena za izradu pehara. Taj pehar bi bio verovatno namenjem knezu Lazaru. Na kalupu nisu primećeni tragovi korišćenja, tako da on nije bio upotrebljen ili nije stigao da se upotrebi. https://www.facebook.com/plugins/post.php?href=https%3A%2F%2Fwww.facebook.com%2Fmuzej.rudnickotakovskogkraja%2Fposts%2Fpfbid02vxBE8xUEh6A1tCPeaEJjGe3gXLcVwtp8ZWVztuHgqndDTYfnaMEXyyc4GWQ9VZ5pl&show_text=true&width=500
Što se tiče srednjovekovnih pehara u arheološkim zapisima njih gotova da nema. O njima se najviše zna iz istorijskih spisa i sa likovnih predstava. Pehari su posude za piće na visokoj stopi poput putira. Veruje se da su bili od zlata i srebra i ukrašenji dragim kamenjem i emajlom. Na njima su mogli da stoje i heradlički znakovi. Tu si i manji pehari sa dve drške za lakše ispijanje pića.
Slične posude koje su se danas jedino očuvale jesu – čaše. Taj naziv je bio i upotrebljavan u srednjem veku. To su luksuzni predmeti na kojima se nalazio natpis vlasnika, a ponekad i blagoslov onome ko iz nju pije.
Značajan nalaz sa Rudnika
Ovaj izuzetni nalaz sa Rudnika je prvi materijalni dokaz o postojanju pehara u srednjovekovnoj Srbiji.
Pored toga što je reč o jedinom nalazu takvog tipa, autori dalje u radu objašnjavaju zašto je još značajan.
- Rudnički nalaz je dragocen i zbog toga što ukazuje na još jedan zajednički element koji povezuje čaše i pehare. On je bio namenjen za izradu samo jednog, ali veoma značajnog dela pehara. Radi se o centralnom medaljonu koji se nalazio na dnu posude. Takvi medaljoni se kao samostalni element na posudama javljuju od 14. veka, a smatraju se pozajmicom iz zapadne, gotičke umetnosti. Na njima se mogu nalaziti natpisi koji otkrivaju vlasnika, ali i predstave, pa i čitave kompozicije, hrišćanske ili laičke sadržine, zavisno od toga da li je posuda bila namenjena u profane svrhe ili za kultne potrebe.
Mesto izrade matrice
Nakon što su arheolozi razrešili misteriju predmeta, dalje su se osvrnuli na to ko ga je izradio i gde. Jasno je da je matrica naručena za pehar knezu Lazaru. Nju je mogao da naruči lično knez Lazara ili neko za njega. Možda je pehar predstavljao poklon knezu.
- Ne možemo reći ko je bio majstor Lazarevog pehara, ali možemo prilično pouzdano reći da je svoju praksu razvio na planini Rudnik. Uopšte, mesta izrade dragocenih posuda najčešće se ne mogu precizno utvrditi. Naučnici obično navode da su ovi predmeti proizvedeni u domaćim radionicama (u kojima su radili majstori, uglavnom iz Kotora i Dubrovnika) ili da su to bile narudžbine realizovane u primorskim gradovima.
Što se tiče natpisa na matrici, na njoj su uočene greške. Iako na prvi pogled deluje da je reč o radu srpskih majstora, ova interpretacija nije lako prihvatljiva. Verovatno se radi o strancu koji je pokušao da oponaša srpskoslovenska slova.
Autori smatraju da predmet nije nikada upotrebljen jer su primećene greške. Zato nije dolazilo u obzir da se matrica upotrebi za pehar knezu Lazaru.