Kragujevačkim herojima, pripadnicima Vatrogasno-spasilačke brigade Kragujevac pripadaju brojna priznanja koja su opravdali nebrojeno puta, a tako je bilo i prošle godine kada su učestvovali u spasavanju ugroženih osoba nakon zemljotresa u Turskoj.
Kragujevački tim koji je bio u Turskoj – Ivan Glišović, Vladica Momčilović, Goran Ćiraković, Miloš Ilić, Predrag Đokić, Aleksandar Simović, Miloš Drobnjak i Saša Bečanović ovogdišnji je dobitnik Đurđevdanske nagrade, a za sebe kažu da su samo su „šrafovi velikog sistema”, te da sve zasluge uvek pripadaju čitavom timu, a ne pojedincima.
Ispred njih su Ivan Glišović i Aleksandar Simović govorili su za Glas Šumadije, ističući da su tokom dve decenije duge karijere dobili mnoga priznanja, a da im je Đurđevdanska nagrada najznačajnija.
- Lepo je kada vas prepoznaju svoji u svom gradu, veliko je priznanje za nas i za vatrogasnu jedinicu, kao i za naše porodice, kaže Ivan Glišović, vatrogasac-spasilac koji 24 godine radi u Vatrogasnoj jednici u Kragujevcu.
- Za mene je ovo ogromno priznanje, kruna dosadašnjeg rada za 24 godine, ovo mi je najbitnija i najznačajnija nagrada do sada, a imao sam ih dosta u svojoj karijeri, nadovezuje se Aleksandar Simović, vatrogasac-spasilac i član tima za spašavanje iz ruševina u Vatrogasno-spasilačkoj brigadi Kragujevac.
U februaru mesecu dogodio se razorni zemljotres u Republici Turskoj, u oblasti Hataj, a kragujevački tim proveo je devet dana pomažući nastradalom narodu. Glišović priča da su zatekli potpuno urušen grad koji je brojio oko 200.000 stanovnika, pamti scene jedne potpune „gužve i haosa na ulicama”.
Aleksandrovo prvo iskustvo sa zemljotresima bilo je u Kraljevu kada je tim iz Kragujevca bio prvi koji je došao da pomogne, i ovaj u Turskoj ostaće mu do kraja karijere urezan u sećanju. Ističe da se većina vatrogasaca-spasilaca doborvoljno javila za odlazak u Tursku. Najjači utisak su mu ostavile sve te ruševine koje nikada do tada nisu videli u svojoj karijeri, i to ruševine koje su videli 50, 60 kilometara pre pogođenog mesta na kome je trebalo da rade.
- Tamo je i bolnica bila urušena, kao i kompletna infrastruktura, mi idemo ka tom mestu, a u suprotnom smeru, sa druge strane auto-puta ide ogroman broj vozila Hitne pomoći pod rotacijom i prevoze ljude. Sa druge strane, idemo mi, spasilačke službe i ogroman broj mehanizacije, kamiona, buldožera, priseća se Simović.
Ističe detalj da su se u tom momentu setili svega što su naučili od Francuza na obuci u Sremskoj Kamenici – „da dobro razmislimo o svemu, da se organizujemo i da odradimo taj posao kako treba, a tako je i bilo”, kaže Simović.
On navodi da je formiranje tima koji će ići bio takav da je išla polovina iskusnih spasilaca i polovina mladih, te su u timu po dvoje radili na samom terenu, „sve vreme taj mladi kolega se nije odvajao od svog binoma, sve što smo radili, radili smo tako zajedno”.
- Sve se uči vremenom, sve što naučite sublimirate, ono što je nepotrebno brišete iz memorije, ono što je mnogo bitno zadržavate, onda kada se nađete u kriznoj situaciji, veoma je bitno da budete prisebni, da donosite kvalitetne odluke na osnovu onoga što je na terenu, ona treba da bude najbezbednija. Uvek je na prvom mestu maksimalna bezbednost spasioca, ono što smo naučili od Francuza jeste da smo mi poslednja linija odbrane i da ne smemo da dovedemo sebe u situaciju da budemo ugroženi, jer ukoliko smo mi ugroženi, ko će doći za nas da nam pomogne, ističe Aleksandar Simović.
U toku svog dvadesetčetvorogodišnjeg rada Ivan Glišović izdvaja tri specifične akcije koje su na njega ostavile najveći utisak, pored Turske, navodi i zemljotres u Albaniji i eksploziju koja se desila u Medni. Kaže da su im ljudi u većini slučajeva vrlo zahvlani, ali da su postojale i situacije kada su mislili da oni mogu da urade i više nego što jesu. Glišović razume takve rekacije, te se može poistovetiti sa ljudima u tako teškim trenucima.
- Uglavnom ljudi pružaju podršku svima nama, a pružaju nam podršku i naše porodice, jer mnogo mnogo vremena provodimo na poslu, te su oni faktički bez nas, navodi Glišović.
Simović se slaže sa svojim kolegom i on izdvaja eksploziju u Medni, jer su u tom trenutku imali određeni broj povređenih kolega i ogromne gubitke i kada su tehnika i oprema u pitanju.
Načelnik Uprave za vanredne situacije u Kragujevcu i pukovnik policije Zoran Kočović upućuje pohvalu svim vatrogascima-spasiocima, jer su oni ljudi „koji idu na ona mesta odakle svi beže”.
- Mi smo spremni kao sektor, kao Uprava za vanredne situacije da preko naših vatrogasaca-spasilaca u svakom trenutku damo adekvatan odgovor na bilo koji vanredni događaj ili situaciju. Kao rukovodilac i načelnik ove uprave mogu da kažem da sam ponosan na ove ljude koji spašavaju kulturna i materijalna dobra i ljudske živote na teritoriji Republike Srbije, a samim tim i u susednim zemljama. Lako je raditi sa profesionalcima i ljudima koji su uvek spremni da pomognu.
U Republici Srbiji u okviru Sektora za vanredne situacije formirano je 27 specijalističkih timova za ruševine i svi ti timovi su pripremljeni i obučeni za delovanje u specifičnim situacijama. Na teritoriji Uprave za vanredne situacije u Kragujevcu koji pokriva Šumadijski upravni okrug postoji jedan tim za spašavanje iz ruševina i on broji 22 vatrogasca-spasioca koji su prošli najviše obuka, ne samo u našoj zemlji, nego i u inostranstvu.
Projekat se realizuje u okviru Programa malih medijskih grantova koji finansira Ambasada SAD, a administrira Media i Reform Centar Niš. Stavovi, mišljenja i zaključci izneseni u projektu nužno ne izražavaju stavove MRCN i Ambasade SAD već isključivo autora.