Kristina Arnautović, pedijatrijska sestra iz Kragujevca, porodila je svoju snaju na putu iz sela ka Kragujevcu i tako postala tetka–junakinja koja je pomogla malom Tadiji da dođe na ovaj svet i to baš u danu kada je i ona rođena. Za Glas Šumadije govorila je o ovom iskustvu.
Kristina radi u Porodilištu Univerzitetskog kliničkog centra Kragujevac šest godina, prisutna je u sali zajedno sa doktorima i babicama prilikom porođaja, ali nije direktni učesnik samog tog čina. Neko ko predano radi svoj posao, šest godina je posmatrala šta rade kolege i sve to primenila onda kada je bilo više nego potrebno.
Objašnjava da se tog 10. juna nalazila u selu Sepci kod Natalinaca u kome živi i porodica njenog brata od ujaka čiju je ženu porodila. Pored radova koji su se izvodili na njenoj kući, tog dana je sa porodicom obeležavala i svoj 29. rođendan. Snaja joj se u jednom trenutku obratila i rekla kako joj je pukao vodenjak. Sele su u auto i krenule put porodilišta.
Budući da je snaja Ana četvrtorotka, Kristina je naslutila da se može dogoditi da porođaj krene pre nego što stignu do Kragujevca koji je od njihovog sela udaljen nekih tridesetak kilometara. Naša sagovornica kaže kako je bila zabrinuta sve vreme, a posebno ju je brinulo to što snaja ima ugrađen kuk, pa su je mučila razmišljanja šta ako krene da se porađa i nešto pođe po zlu.
Na pola puta, u Jarušicama, snaja Ana saopštava Kristini kako „beba krećeˮ. U tom trenutku Kristina uključuje štopericu na telefonu i proverava na koliko su kontrakcije. Kada je utvrdila da su one na minut, znala je šta sledi. Poziva Hitnu pomoć da ih presretnu, staje sa strane puta i počinje da je porađa, bebi se već videla kosa.
- Tu sam shvatila da ne postoji drugo rešenje i da moram to da uradim i primenila sam sve što sam gledala od svojih koleginica babica svih ovih šest godina.
Iz drugog napona beba je izašla, a kada je proplakala Kristina kaže „tada mi je laknuloˮ. Ističe da je samo razmišljala šta će raditi ako beba ne plače, ako nešto bude. Strah i uzbuđenje su bili pomešani, uzburkane emocije su je stigle kada je ugledala bratanca.
Kristina je znala da ne sme da preseče pupčanik zbog sterilnosti makaza koje su deo putne prve pomoći, pozvala je koleginicu babicu i sa njom bila na vezi, naglašava da joj je mnogo pomogla. Zavojem je vezala pupčanik na dva mesta, ka bebi i ka mami. Beba je bila na maminim grudima sve dok ih u Cerovcu nije presrela ekipa Hitne pomoći. Tada je presečena pupčana vrpca.
- Sve je proteklo u najboljem redu, pre dva dana su i izašli iz bolnice, sada je kod kuće sa još dva brata i sestrom. Tetka je bila na visini zadatka, kroz smeh kaže Kristina.
Ono što je naša sagovornica sve vreme podcrtavala jeste da joj je bilo samo važno da oni budu dobro. U porođajnoj sali se nagledala mnogih nepredviđenih komplikacija, te su brige na neki način bile opravdane. Sredina je bila zatečena i radosna, a komentare da je ispala heroj, Kristina ne doživljava kao nešto veliko, smatra da je samo obavila svoju dužnosti i da se pri njoj dobro snašla.
Dečak po imenu Tadija rođen je u drugačijim okolnostima i uslovima i sigurno će mu se ova priča o njegovom rođenju prepričati dugi niz godina.
*Potreba građana južno od Beograda je da imaju svoju nacionalnu mrežu. Ovaj tekst nastao je u okviru te inicijative koju čine medijske kuće Južne vesti, Ozonpress, Glas Šumadije i Bujanovačke.
Tinče, ti si naš ponos 💖 takva osoba se jednom rađa… Volimo te svi