- Smak i Šumadijski bluz kao odličan primer toga zašto nije bilo ničega tako beznadežno užasnog kao taj davežni derivat rokenrola iz treće ruke po našim srbijanskim provincijskim gradovima sterilnih sedamdesetih – a Smak je tu bio najstrašnija strahota sve do pojave Galije…
Napisao je novinar nedeljnika Vreme Teofil Pančić, komentarišući muzički ukus patrijarha srpskog Porfirija. Što je pred održavanje tribine „Građani i vlast: Kako i zašto se za sve pita jedan čovek“, koju su sinoć u Kragujevcu organizovali Vreme i Glas Šumadije, bilo dovoljno za brojne komentare društvenim mrežama, poruke našem portalu – pa gde nađoste Teofila, ali i živu diskusiju u Biznis inovacionom centru, gde je razgovor organizovan.
Pred samu tribinu aktivisti Gradskog odbora Narodne stranke podelili su saopštenje sa naslovom – Nismo mi srbijanski provincijski grad, mi smo grad velikog Smaka.
U saopštenju se kaže da „nije zanemarljiva činjenica da smo se, kao građani grada Kragujevca, ‘sasvim slučajno’ pronašli u kvalifikaciji ‘srbijanski provincijski grad’“:
- Imati svoje mišljenje danas, u ovoj i ovakvoj SNS Srbiji je pravo bogatstvo, a posebno kada imaš priliku da ga izraziš i prikažeš, što gospodin Teofil Pančić obilato koristi, ne štedeći sebe, a pogotovo ne one sa druge strane, ali je preterao, kao i nebrojano puta do sad i mišljenja smo da je reakcija potrebna.
Demokratija podrazumeva, naravno, drugačije i slobodno mišljenje i delovanje, ali u određenim granicama i ukusima, uz poštovanje različitosti, a gospodin Teofil Pančić namerno hoda po tankoj liniji između demokratije i anarhije, što i jeste njegov stil i srodno njegovim liberalnim stavovima.
Ne možemo reći da su nam mnogo puta stavovi i način razmišljanja gospodina Teofila Pančića nisu bili srodni i bliski. Treba se diviti čoveku te hrabrosti i smelosti da uvek iskaže svoje mišljenje i stav, ma koliko to, u tom trenutku, nepoželjno bilo, ali smo mišljenja da su neke granice ovoga puta prekoračene, piše u saopštenju Gradskog odbora Narodne stranke.
Narodna „podseća“ Pančića da je ovaj „srbijanski i provincijski“ Kragujevac inače grad, vazda neprilagođenih ljudi, večito opozicionog i buntovnog načina razmišljanja i, možemo reći, „kontraških stavova“, te ljudi koji nisu podaničkog mentaliteta, a to je nešto što, kaže se u saopštenju, baštinimo i na šta se ponosimo i što je obeležilo ovaj grad u prošlosti.
- Složićemo se da to nije karakteristika jednog „srbijanskog provincijskog grada“. Uostalom, tim mentalitetom svakako ne mogu da se pohvale mnogo veći gradovi. Taj i takav stav izgradile su generacije stanovnika ovog grada slušajući upravo Smak i Šumadijski bluz, koji je oblikovao sve nas i ne samo nas, pa zbog toga legendarni status ove rok grupe mora ostati netaknut.
Inače, u gore navedenoj kolumni, takođe „nepošteđeni“, Cane iz Partibrejkersa nas je nazvao Lepeničanima jednom prilikom, ali to je deo njegovog šarma, i to nikome ne smeta, pišu kragujevački narodnjaci.
- Ovo je antologijsko saopštenje. Svi elementi totalitarnog razmišljanja su ovde raspoređeni, odgovara novinar Teofil Pančić.
Kaže i da u njegovom tekstu „nema vrednosnog određenja“:
- Da sam znao da će to izazvati odijum, ne bih ni napisao. To je jednostavno jedan tehnički opis gradova koji nisu politički centri. Sedamdesete godine bile su godine Jugoslavije, postojali su glavni gradovi republika i pokrajina, ovi drugi su bili provincija. Ovo samo pokazuje da je deo Kragujevca, koji se u tome prepoznao, i koji je zbog toga popizdeo, provincijski.
Na tribini koja je sinoć održana u Biznis inovacionom centru u Kragujevcu, povodom Pančićeve kolumne u nedeljniku Vreme razvila se živa diskusije.
- Celog života se borimo protiv nacionalnih patriota, sada ćemo i protiv lokalpatriota. Sada ćemo i njima da se udvaramo. SMAK je jedna od najužasnijih muzičkih pojava u SFRJ, to sam napisao i uvek ću to tvrditi. Ali, kada sam pisao o tome, nisam imao pojma da pišem o Kragujevcu. Za mene SMAK nije Kragujevac. To je bend, koji čine konkretni ljudi, nešto sviraju, nešto pevaju, što je po meni bezveze. I kao što se ljudi identifikuju sa Novakom Đokovićem, pa misle su pobedili na Vimbldonu, a nisu, rekao je Pančić.
Advokat iz Kragujevca Nikolaj Petronijević na tribini je odgovorio Pančiću da Kragujevac nije „srbijanski provincijski grad“:
- Sebe ne doživljavam kao nekoga ko je zarobljen u plemenskom načinu razmišljanja. Niko ovde ne govori o vašem muzičkom ukusu, jer vi niste muzički kritičar.
Zanimljivo je da pisci saopštenja iz Narodne stranke, iako je tribina bila otvorena, a diskusija između učesnika koji se nisu slagali o svim temama, demokratska, nisu došli kako bi učestvovali u razgovoru. Već su pisano saopštenje pred početak tribine objavili, to fotografisali i sasvim u duhu vremena objavili na svojoj fejsbuk stranici.
U svojih 58 godina naučio sam da kod ljudi prepoznam posvećenost i umem da je poštujem. Ona nije jeftina. Podrazumeva postojanost. Posvećeni ljudi su imuni na kakofoniju mediokriteta. Poslušaj, Teofile, npr. zvučni zapis Šumadijskog bluza, negde iz 76, snimljeno negde u Americi. Obrati pažnju da to sviraju momci od 20 do 26 godina. Da, nisu iz kruga dvojke. Razmišljaj, jadni Teofile u čemu ti prođe život. Po čemu će ljudi da te pamte? Od svega što videh od živih svirki u BG, pamtim samo SMAK i Rory Gallaghera (još jedan provincijalac-Ballyshannon Irska).