Državni novac koji se troši u medijima jedan je od odlučujućih kada je reč o uticaju, kako na uređivačku politiku, tako i na održivost medija. Prema procenama, kroz projektno sufinansiranje medija godišnje se u Srbiji iz državnog budžeta potroši 2,2 millijarde dinara, što je skoro 19 miliona evra.
Tanja Maksić je menadžerka BIRN-a i stručnjačkinja za transaprentno budžetsko finansiranje medija. U istraživanju o javnim nabavkama za medijske usluge čija je ona autorka, prema podacima sa portala javnih nabavki za 2023. i prvu polovinu 2024. nađeno je da je skoro milijardu dinara potrošeno kroz usluge oglašavanja i marketinga, od čega je oko 400 miliona otišlo direktno medijima.
- Poražavajući zaključak ovog istraživanja je da najveći deo pomenutog novca dobijaju tabloidi, mediji koji proizvode najštetniji sadržaj, odnosno koji na dnevnoj bazi krše sve etičke i profesionalne standarde. Jedna od naših pozicija je da novac građana ne sme da ide medijima koji ne rade u pravcu poboljšanja javne informisanosti, već rade nešto sasvim suprotno, objašnjava sagovornica Glasa Šumadije.
Cifra koja se odvaja za medije je velika i lako može da zavara. To je budžetski novac za javne nabavke, ali do lokalnih mediji mnogo lakše dolazi novac od konkursnog sufinansiranja. Doduše, i kod ovog načina finansiranja, podela je slična i najveći deo novca opet ide medijima koji su po uređivačkoj politici bliski vlasti. U oba slučaja, najmanje ulaganja ide ka lokalnim medijima.
Portal javnih nabavki jeste mesto na kom se može doći do informacija, ali Tatjana Maksić ističe da je sigurna da to nije ukupna suma državnog novca koji se troši i da uvek postoje kreativni načini da se zaobiđe zakon.
- Dešava se da javna preduzeća zaoblize postupak javnih nabavki, direktnim ugovaranjem ili na drugi način, podrže različite medije, a da se to tih informacija ne može doći. Tu je, u suštini, najveći rizik za korupciju jer taj deo finansiranja ostaje potpuno van javnosti, kaže Maksić.
Ne možemo uvek da stavimo znak jednakosti između državnog i komercijalnog oglašavanja, opominje Tatjana Maksić. Najnoviji zakon o oglašavanju ne uključuje i predlog državnog oglašavanja. Vrlo utemeljen predlog je poslat nadležnom ministarstvu za spoljnu i unutrašnju trgovinu da uključi deo državnog i političkog oglašavanja ali on nije uvažen.