Koliko Srbiju košta i koliko će je tek koštati politika koja dovodi do emigracije visokobrazovanog stanovništva?
Studija „Troškovi emigracije mladih” Instituta za razvoj i inovacije (https://iri.rs/institut/troskovi-emigracije-mladih-u-srbiji/) pruža podatke o ekonomskim posledicama migracionih tokova, koji jasno pokazuju zbog čega Srbija gubitkom mlade obrazovane populacije gubi i svoju budućnost. Ekonomski gubici mogu se meriti kako onim što je Srbija do sada uložila u mlade ljude koji odlaze, ali još i više budućim gubicima kroz tzv. oportunitetne troškove. Migracioni tokovi utiču direktno na stagnaciju privrednih aktivnosti, na smanjenje bruto društvenog proizvoda i smanjenje potrošnje, umanjuju poreske prihode, dovode do poremećaja na tržištu rada, stvaraju deficite u Penzijskom fondu, povećavaju troškove socijalne zaštite, a posledice će u budućnosti biti sve teže.
Prema podacima iz pomenutog istraživanja prosečno se u Srbiji za školovanje od predškolskog preko osnovnog i srednjeg do visokog obrazovanja uloži oko 34 hiljada evra, dok je školovanje doktora nauka u 2018. godini predstavljalo za državu trošak od 55 hiljada evra. Rezultati pokazuju da ukupni troškovi obrazovanja mladih koji u toku jedne godine napuštaju Srbiju iznose od 960 miliona evra do 1,2 milijarde evra, u zavisnosti od nivoa obrazovanja mladih koji napuste zemlju. Odlaskom mladih i obrazovanih ljudi Srbija je u 2018. godini izgubila onoliko koliko je imala prihod od izvoza u IT sektoru, ili čitav prihod od poljoprivrede u rodnoj godini. Te 2018. godine ukupan izvoz informacionih i komunikacionih usluga iznosio je 1,1 milijardu evra, dok je izvoz čitavog sektora poljoprivrede iznosio oko 900 miliona evra.
Koliko nas košta nesposobnost vlasti da ekonomskom politikom, borbom protiv korupcije, partokratije i nepotizma spreči odlazak mladih i ponudi im adekvatan i plaćen posao u zemlji? Pored direktnih troškova i gubitka onoga što je uloženo u obrazovanje mladih koji odlaze, još su teži budući gubici kroz smanjenje potrošnje, a time i BDP-a, kroz umanjene poreske prihode, gubitak kreativnog kapitala (inovacije, nova tehnologija) ali i kroz druge deprimirajuće posledice. Generisan godišnji gubitak bruto dodate vrednosti zbog odlaska mladih i čitavih porodica iznosi 897,3 miliona evra ili 2,1% BDP iz 2018. godine.
Bez unapređenja institucija (suzbijanje korupcije, vladavina prava, uništenje kriminala) i bez podizanja nivoa javnih usluga (prosveta, zdravstvo) nikakvo povećanje plata, pa ni privredni rast ne mogu zaustaviti egzodus mladih ljudi.
To je tragedija srpskih porodica i svakog roditelja u Srbiji. Ovo pitanje potpuno je neosetljivo na ideološke, političke i bilo koje druge razlike. Problem odlaska najobrazovanijeg i najkvalitetnijeg dela građana Srbije, mera je naše nacionalne katastrofe, mera našeg pada i poraza svih politika i političara koji su Srbijom upravljali poslednjih 30 godina.
Jedini način da se tragični trend egzodusa mladih iz Srbije zaustavi, pa i preokrene, jeste da Srbija unapredi kvalitet institucija i da poboljša kvalitet javnih usluga. To je moguće samo ako se promeni vladajući korumpirani sistem.
Samo Promena sistema to može da spreči.
prof. dr Tamara Milenković Kerković
Potpredsednik „Dveri”