Danas Srpska pravoslavna crkva i vernici obeležavaju praznik posvećen Svetim Kozmi i Damjanu, poznat i kao Sveti Vrači. Ovi sveci, zaštitnici lekara i medicine, smatraju se čudotvorcima koji su svojom verom i požrtvovanošću lečili ljude i životinje. Prema narodnom verovanju, ovaj dan je posebno dobar za molitvu za ozdravljenje, a veruje se i da bez preke potrebe ne treba izlaziti iz kuće.
Sveti Kozma i Damjan bili su rođena braća iz Male Azije, kršteni i vaspitani u hrišćanskom duhu nakon smrti oca. Bog im je podario moć da leče bez traženja nagrade, što ih je učinilo poznatim kao besrebrenici. Iako su svetitelji sahranjeni zajedno u Feremanu, predanje kaže da je Kozma zamolio da ga ne sahrane pored brata, jer je Damjan primio poklon od izlečene žene.
Na ikonama i freskama, Sveti Kozma i Damjan prikazani su u srednjovekovnoj odeći s kovčežićima za lekove. Jedna od najpoznatijih fresaka s njihovim likovima nalazi se u Pećkoj patrijaršiji, iznad sarkofaga arhiepiskopa Danila Drugog.
Verovanja i običaji
Praznik Svetih Vrača poznat je po verovanju da molitve upućene ovim svetiteljima mogu doneti ozdravljenje. Mnogi bolesnici zavetuju se Svetim Vračima, obećavajući im poštovanje ako ozdrave. Narodni običaji sugerišu da nije dobro raditi teške fizičke poslove, posebno na visini. Takođe se veruje da Sveti Vrači pružaju zaštitu od udara groma.
Ovaj praznik se posebno obeležava u zdravstvenim ustanovama, gde lekari slave Svetog Kozmu i Damjana kao zaštitnike svoje profesije.
Pored današnjeg datuma, Sveti Vrači slave se i 14. jula, kada su posvećeni svetiteljima besrebrenicima iz starog Rima.
Izvor: RTS