Godina na izmaku bila je kao nijedna druga u bliskoj prošlosti. Korona virus je zarazio više od 67 miliona ljudi, uticao na više od 80 odsto poslova na svetu, zatvorio milione ljudi u karantine.
Ali ni globalna pošast – pandemija korona virusa – nije ujedinila čovečanstvo.
Oružani sukobi, ubistva, nasilje, nemiri, protesti, ali i prirodne katastrofe, obeležili su 2020. godinu podjednako kao borba protiv Kovida-19.
Iako je teško u to poverovati bilo je i lepih stvari, pozitivnih priča.
Planeta je konačno prodisala, jer su stale fabrike, drumski, železnički i avio-saobraćaj.
A ta divna stvorenja, na koja ne pazimo dovoljno, došla su da nas obiđu dok smo mi bili u izolaciji.
- Alternativna budućnost – kako bi Srbija i svet izgledali da korona virus potraje pet godina
- Da li je korona ukrala Božić
ŽIVOTINjE U VREME PANDEMIJE
Koze, ovce, kenguri, veprovi… i razne druge životinje osmelile su se da prošetaju ulicama praznih gradova:
Majmuni su, recimo, preuzeli vlast u jednom gradu na Tajlandu:
Pas Harli imao je važan zadatak u meksičkoj bolnici – da dva sata dnevno zabavlja medicinsko osoblje tokom pandemije korona virusa:
Farma u Nemačkoj dosetila se kako da pomogne ljudima koji su imali psihičkih problema zbog karantina – razgovor sa lamama:
A čuvari u Šed akvarijumu u Sjedinjenim Državama pustili su pingvine van njihovog životnog prostora da se prošetaju po kompleksu.
Pogledajte:
KLIMATSKE PROMENE I UTICAJ KORONE
Naša planeta odavno vapi za pomoć.
Ali zdravstvena kriza u vidu globalne epidemije korona virusa donela je i nešto dobro – gradovi su se, bar na neko vreme, oslobodili smoga.
Tako su, recimo, stanovnici Pundžaba na severu Indije, prvi put posle 30 godina mogli da vide vrhove Himalaja, udaljene više od 200 kilometara.
Los Anđeles, grad poznat ne samo po Holivudu, već i po ogromnoj količini smoga, prvi put u poslednjih nekoliko decenije u martu je mogao da diše.
Martovska merenja Agencije za zaštitu životne sredine su pokazala da je vazduh u tom gradu najčistiji još od 1995. godine.
Pogledajte:
Međutim, da je stanje u vezi sa klimatskim promenama na Zemlji vrlo loše svedoči i apel generalnog sekretara Ujedinjenih nacija Antonija Gutereša koji je 12. decembra pozvao sve zemlje da proglase klimatsko vanredno stanje.
Kritikovao je bogate zemlje zbog toga što od novca namenjenog za oporavak od pandemije na fosilna goriva troše 50 odsto više nego na nisko-ugljenične energente.
UN su saopštile da nam preti još novih epidemija u budućnosti ako nastavimo da istrebljujemo životinje, ugrožavamo njihova staništa, iscrpljujemo prirodne resurse.
Slične reči, još početkom godine, uputio je čuveni prirodnjak ser Dejvid Atenboro: „Nastupila je klimatska kriza„.
Upravo je 94-godišnji ser Dejvid bio jedna od vesti godine kada je otvorio Instagram profil i za samo nekoliko sati je srušio rekord, postavši najpraćenija poznata ličnost na ovoj društvenoj mreži.
Zajedno sa princom Vilijamom, Atenboro je krajem godine ustanovio novu nagradu Ertšot – za spas životne sredine, što bi, nadaju se, jednog dana mogla da postane Nobelova nagrada za ekologiju.
Ove godine objavljen je dramatičan podatak iz jedne studije da je australijski Veliki greben ostao bez više od polovine korala od 1995. godine, jer je more postalo toplije zbog klimatskih promena.
Požari u Australiji, prema procenama naučnika, ubili su tri milijarde životinja, a pojedinim vrstama preti istrebljenje.
Poput belih medveda.
- Šta (ni)smo uradili da sačuvamo planetu
- Nije samo korona – i klimatske promene su veliki neprijatelj Zemlje u 2020.
- Kriza u svetu i bez pandemije: Pet problema na vidiku
- Sateliti snimili razdvajanje leda na Arktiku
Pogledajte kako nestaje jedna od poslednjih prašuma u Aziji
RAT U NAGORNO-KARABAHU
Pred kraj 2020. godine Jermenija i Azerbejdžan obnovili su oružani sukob zbog teritorije Nagorno-Karabah, oko koje se spore više decenija.
Ratna dejstva počela su 27. septembra, a okončana, uz rusko posredovanje, 10. novembra.
Tačan broj poginulih u šestonedeljnom sukobu još nije saopšten, a krajem oktobra ruski predsednik Vladimir Putin rekao je da je život izgubilo oko 5.000 vojnika na obe strane, kao i nekoliko stotina civila.
- Koji su uzroci sukoba oko Nagorno-Karabaha
- Šta ruski mirotvorci znače za rat u Nagorno-Karabahu
- U fotografijama: Strahote sukoba u Nagorno-Karabahu
Sporazum je različito doživljen. U Bakuu, glavnom gradu Azerbejdžana, i drugim mestima ljudi su slavili, a u Jermeniji bes.
Jermenski premijer Nikol Pašinjan nazvao je sporazum „neverovatno bolnim i za mene i za naš narod“, a u Jerevanu su izbile demonstracije.
Demonstranti su u naletu gneva upali u parlament, tražeći ostavku premijera.
Mirovni sporazum, koji su potpisali ruski predsednik Vladimir Putin, azerbejdžanski predsednik Ilham Alijev i jermenski premijer Nikol Pašinjan. podrazumeva da Azerbejdžan zadrži područja u Nagorno-Karabahѕ koja je zauzeo tokom sukoba.
Jermenija se saglasila da se povuče iz nekoliko drugih susednih oblasti.
Tokom televizijskog obraćanja, predsednik Putin je rekao da će ruski mirovnjaci, oko 2.000 vojnika, biti raspoređeni duž linije fronta.
Deo njihove uloge biće čuvanje koridora, koji povezuje glavni grad Nagorno-Karabaha, Stepanakert, sa Jermenijom.
Sukob Jermenije i Azerbejdžana oko teritorije Nagorno-Karabaha jedan je od najdužih u Evropi i traje još iz vremena kada su obe zemlje bile deo Sovjetskog saveza.
Vlasti Nagorno-Karabaha proglasile su nezavisnost 1991. godine, ali većina zemalja ne priznaje tu odluku.
Nagorno-Karabah pretežno naseljavaju Jermeni, ali Azerbejdžan smatra ovu oblast delom države.
Krajem 1980-ih i početkom 1990-ih godina Jermenija i Azerbejdžan su šest godina ratovali, a tada je poginulo oko 30.000 ljudi na obe strane.
Pogledajte dva potresna videa sa obe strane
AMERIKA – UBISTVO DžORDžA FLOJDA I IZBORI
Sjedinjene Američke Države imale su jednu od najturbulentnijih godina u novijoj istoriji.
Zemlja sa najvećim brojem zaraženih i umrlih od korona virusa u svetu, suočila se sa ozbiljnom ekonomskom krizom, ali i dubokom podelom na one koji su za Donalda Trampa i one koji su protiv.
Tesna predsednička izborna utakmica Donalda Trampa i protivkandidata Džozefa Bajdena, a potom napeto prebrojavanje glasova u ključnim državama koje odlučuju o pobedniku, rezultirala je još dubljim podelama.
Dosadašnji predsednik Donald Tramp odbio je da prizna poraz, govoreći o „izbornim prevarama“ i „nameštanjima“, podneo je i sijaset tužbi, ali nije uspeo da dokaže tvrdnje.
Bajden, kandidat Demokratske stranke, osvojio je komotnu većinu elektorskih glasova – za pobedu je potrebno 270 tih glasova – i 20. januara biće inaugirisan u 46. predsednika SAD.
Pandemija je uticala na to da predsednički izbori budu kao nijedni do sada – nije bilo velikih predizbornih skupova, a cela kampanja prebačena je na društvene mreže.
Ostala je upečatljiva fotografija kako Džozef Bajden prihvata predsedničku nominaciju u skoro praznoj prostoriji.
Kampanju je obeležila i vest da su Donald Tramp i supruga Melanija zaraženi korona virusom, ali se on vrlo brzo posle lečenja u bolnici vratio u sedlo.
Stručnjaci smatraju da ima više razloga Trampovog poraza, ali gotovo svi u prvi plan ističu način na koji je vodio bitku protiv pandemije.
„Jasno je da je uticaj pandemije znatno naštetio Trampu“, kaže Alan Abramovic, profesor političkih nauka na koledžu Emori.
„Tramp nije uspeo da uvede adekvatne mere i donekle je unižavao smernice zdravstvenih radnika, poput fizičkog udaljavanja i nošenja maski“, kaže on.
Ironično, dodaje Abramovic, ljudi se u krizi obično okupljaju iza predsednika.
„Da se gospodin Tramp ozbiljno i efikasno uhvatio u koštac sa pandemijom, mislim da bi prilično lako pobedio na izborima.“
Pandemija je takođe izazvala privredni pad.
Alan Lihtman, istoričar koji je osmislio sistem „13 ključeva“ koji je tačno predvideo svaku predsedničku trku od 1984. godine, prognozirao je Bajdenovu pobedu na osnovu nekoliko faktora, među kojima su i kratkoročni i dugoročni privredni efekti.
„Upravo je Trampov neuspeli odgovor na pandemiju rezultirao njegovim porazom“, kaže profesor Lihtman, profesor istorije na Američkom univerzitetu.
„Tramp je umanjio značaj pandemije i nije uspeo brzo da suzbije zarazu“, što ga je, dodaje Lihtman, „koštalo kratkoročnog i dugoročnog ekonomskog ključa“.
- Pet tvrdnji o izbornoj krađi u Americi – šta kažu činjenice
- Šta Bajdenova pobeda znači za ostatak sveta
- Kako je Tramp izmenio svet
- Čime bi Tramp mogao da se bavi kad napusti Belu kuću
U godini izbora, drugi događaj je zapalio SAD.
Bilo je to ubistvo Afroamerikanca Džordža Flojda.
Policajci u Mineapolisu su prilikom privođenja Flojda preokračili silu, a jedan od njih je ovom muškarcu stavio koleno na vrat.
„Ne mogu da dišem, ne mogu da dišem!“, panično je izgovarao Flojd, ležeći na asfaltu dok mu je policajčevo koleno priklještilo vrat.
Flojd je potom umro u policijskom pritvoru, što je pokrenulo masovne antirasističke proteste širom SAD, ali i sveta.
Pokret „Životi crnaca su važni“ bio je odgovor na policijsko nasilje prema crncima.
- Više od hiljadu ubistava godišnje: Zašto američki policajci toliko često upotrebljavaju oružje
- Zašto je nastao pokret „Životi crnaca su važni“
- Zašto je klečanje postalo simbol borbe protiv rasizma
- Mural koji je postao simbol borbe protiv rasizma
Ali protesti su u pojedinim gradovima i mestima pretvoreni u nasilje i pljačku.
Pogledajte video: Policijska brutalnost – od patrola za odbegle robove do ubistva Džordža Flojda
TERORISTIČKI NAPADI U EVROPI
Celu Francusku, ali i Evropu i svet šokirao je slučaj u Parizu 16. oktobra kada je profesor Samuel Pati svirepo ubijen.
Nastavnik je pronađen obezglavljen.
Pati je prethodno na časovima o slobodi govora pokazivao učenicima karikature proroka Muhameda, a đacima muslimanske veroispovesti je uvek govorio da ne gledaju.
- Zločin u Parizu: Otac učenika navodno tražio ubistvo nastavnika
- Dvoje izbodeno u Parizu u blizini nekadašnje redakcije lista Šarli Ebdo
Samo dve nedelje kasnije novi teroristički napad – u Nici.
Napadač je obezglavio stariju ženu uzvikujući „Alahu Akbar“, da bi potom ubio još jednu ženu i muškarca u crkvi u Nici.
Policija sumnjiči tri osobe za napad, a prvi osumnjičeni je 21-godišnji Tunižanin.
Početkom novembra i glavni grad Austrije bio je mesto terorističkog napada.
U Beču je 2. novembra poginulo pet ljudi, među kojima i napadač, a ranjeno je više od 20 ljudi.
Za napade je odgovoran Albanac poreklom iz Severne Makedonije – Kujtim Fejzulaj.
Austrijska policija i dalje vodi istragu i privodi osumnjičene kao moguće pomagače.
Pogledajte video iz Beča
PROTESTI U BELORUSIJI
Aleksandar Lukašenko je posle predsedničkih izbora u Belorusiji 9. avgusta proglasio pobedu.
Tako je počeo šesti mandat na mestu predsednika.
Bio je to okidač za velike proteste opozicije u Minsku i drugim gradovima Belorusije koji su Lukašenkov režim optužili za izborne mahinacije.
Lukašenko je, u međuvremenu, zabranio proteste, dajući ovlašćenja policijskim snagama da ih razbiju uz upotrebu sile.
Pogledajte video iz Minska
Njegova protivkandidatkinja Svetlana Tihanovskaja tvrdila je da je ona pobednica, a Lukašenko je odgovorio represijom – hapšenjem opozicionih prvaka i demonstranata.
Gotovo svi vodeći opozicioni političari, među kojima i Tihanovskaja, bili su prinuđeni da napuste zemlju, a neki oh njih su, poput Marije Kolesnikove, uhapšeni.
- „Pakao na Zemlji“ – pritvor u Belorusiji
- Lukašenko održao sastanak sa opozicionarima – u zatvoru
- Belorusija: „Uhapšen sam i pretučen zato što sam delio ruže“
Evropska unija je, u međuvremenu, saopštila da ne priznaje Lukašenka za predsednika, uvela je i nove sankcije Belorusiji, odnosno Lukašenku i krugu njegovih saradnika.
Ne mareći za to, Lukašenko je iznenada organizovao sopstvenu inauguraciju na kojoj je optužio Zapad za dvostruke aršine i mešanje u unutrašnje stvari Belorusije.
Protesti u Belorusiji su nastavljeni, a policija, koja je čak dobila dozvolu da puca, primenjuje brutalne metode prema demonstrantima.
Pogledajte video o Svetlani Tihanovskoj – političarki koja je žrtvovala sve
Još jedan video iz Belorusije: Majka doziva ćerku koja je u zatvoru
PROTESTI U HONG KONGU I UTICAJ ZARAZE
Još od sredine 2019. godine u Hong Kongu traju protesti zbog novog kineskog zakona o bezbednosti koji važi u tom regionu sa posebnim statusom.
Analitičari su ocenili da je taj zakon zapravo „kraj Hong Konga“, a opozicioni aktivisti mu se protive jer ocenjuju da bitno sužava ljudske slobode i ozbiljno narušava autonomiju Hong Konga.
Iako su demonstracije izazvale osudu Pekinga i nekih interesnih grupa, na lokalnim izborima krajem 2019. ubedljivo su pobedile prodemokratske političke snage.
Ipak, do prvih meseci 2020. na ulicama Hong Konga većinom je bilo mirno, pokret je bio ugušen, a prodemokratski poslanici su ili podneli ostavke – ili su pobegli sa te teritorije.
- Sve što treba da znate o protestima u Hongkongu
- Kina: Video igra povučena zbog skrivene poruke u melodiji
Šta se promenilo?
Pandemija, koja je u januaru pogodila Hong Kong, dovela je do obustavljanja demonstracija, kaže Džoi Siju, studentski aktivista.
„Hongkonžani su svesni ozbiljnosti virusa, s obzirom da smo imali iskustva sa izbijanjem Sars-a 2003.“
Međutim, prvi i drugi talas pandemije vrlo brzo su obuzdani.
Analitičari, međutim, ocenjuju da su stroge zabrane javnih okupljanja zbog pandemije, zapravo, poslužile vlastima da uguše bilo kakav vid pobune ili protesta.
Viktorija Hui, profesorka politike na univerzitetu Notr Dam, kaže da su vlasti oduvek želele da zaustave antivladine proteste, a „pandemija je dala vlastima izgovor“ da to učine pod maskom očuvanja javnog zdravlja.
Ona navodi da su mnogi ranije bili spremni da rizikuju učešće u zabranjenim demonstracijama, jer je i dalje postojala „šansa da ne budemo uhapšeni i šansa da pobedimo na sudu“.
„Ali sada, zabranom javnog okupljanja, policija može da krivično goni svakoga ko izgleda da učestvuje u prodemokratskom protestu i novčano će vas kazniti sa oko 200 evra“.
Vlada kaže da su njeni propisi zasnovani na nauci i potrebni za sprečavanje širenja virusa.
Dva velika politička događaja obeležila su 2020. godinu u Hong Kongu – nametanje opsežnog zakona o nacionalnoj bezbednosti i odlaganje parlamentarnih izbora – za koja se smatra da su ograničili hongkonški prodemokratski pokret.
Zakon o nacionalnoj bezbednosti predviđa „podsticanje mržnje“ prema vladi, pozivajući zemlje da uvedu sankcije kineskim zvaničnicima ili koristeći određene protestne slogane, prestupe kažnjive doživotnim zatvorom.
Zvaničnici u Pekingu već dugo govore da je takav zakon potreban da bi se zaštitio integritet Hong Konga, ali neki tvrde da je termin donošenja zakona – u maju – takođe pažljivo odabran i da se namerno poklopio sa pandemijom.
„Peking je izračunao da će ostatak sveta biti zaokupljen“, kaže profesorka Hui.
Učinak zakona je bio trenutni.
Neke prodemokratske grupe su se raspale, a sa prodavnica su skidani plakati podrške demonstrantima.
Strah da zađu i protestuju sada je bio mnogo više prisutan kod aktivista, kaže Siu.
Uprkos zabranama javnog okupljanja, bilo je sporadičnih protesta i to po tržnim centrima. Ali policija je žustro i beskompromisno reagovala.
Pristalice zakona, međutim, tvrdile su da je potrebno vratiti stabilnost posle godinu dana često nasilnih protesta.
Mesec dana kasnije, usred trećeg talasa zaraza, vlada je najavila da će parlamentarni izbori biti odloženi za godinu dana – uprkos tome što su neki zdravstveni stručnjaci rekli da je i dalje moguće bezbedno održavati proces glasanja.
Vlada je rekla da je odlaganje bilo neophodno s obzirom na „ogroman rizik od zaraze“, a desetine drugih izbora širom sveta takođe je odloženo.
Međutim, grupe za zaštitu ljudskih prava verovale su da je to bio politički potez, jer su se demokratske grupe nadale da će osvojiti većinu u parlamentu.
U narednim mesecima, policija je uhapsila nekoliko prodemokratskih političara.
U novembru su svi hongkonški prodemokratski poslanici podneli ostavke u znak protesta – ostavljajući zakonodavnu vlast u gotovo potpunom jednoumlju.
EKSPLOZIJA U BEJRUTU
U snažnim eksplozijama lučkih skladišta u Bejrutu 4. avgusta poginulo je najmanje 158 osoba, a više od 6.000 je povređeno.
Na desetine hiljada ljudi ostalo je bez domova.
- U fotografijama: Haos i ruševine u Bejrutu
- Eksplozija u Bejrutu: Predsednik Libana neće međunarodnu istragu, UN upozorava na humanitarnu krizu
Gotovo 3.000 tona amonijum nitrata – koji je dopremljen brodom u Bejrut pre šest godina i ostavljen u jednom skladištu – prouzrokovalo je eksploziju koja je razorila glavni grad Libana.
Bila je to najveća nenuklearna eksplozija u istoriji čovečanstva.
SMRT DIJEGA MARADONE
Mnogi poznati su nas napustili u 2020. godini. Pomenimo legendarnog glumca Šona Konerija, po mnogima najboljeg Džejmsa Bonda svih vremena.
Ali odlazak jednog od najboljih fudbalera sveta u istoriji ove igre, Argentinca Dijega Armanda Maradone, rastužio je ceo svet.
Kudravi Gaučos, Mali čarobnjak, El Pibe… Božja ruka.
Čovek koji je je na terenu mogao sa loptom šta je hteo, a u privatnom životu je često klecao, dolazio do dna, pa se podizao.
- Dijego Maradona – jedna Božija ruka i dve magične noge
- U fotografijama: Maradonin izvanredan život
- Tango Argentino: Neverovatni život El Pibea – dečaka kojem je jedno srce bilo malo
- „O mama, mama, mama – zaljubio sam se“: Kako je bilo gledati Maradonu
- Koliko je Maradonino bogatstvo i ko su naslednici
„Pre godinu dana sam u Argentini video transparent sa natpisom: ‘Dijego, bez obzira šta si uradio sa sopstvenim životom, važno je šta si uradio za naše živote“, evocirao je uspomene trener Mančester Sitija Pep Gvardiola posle smrti Maradone.
Maradona je preminuo 25. novembra u 60. godini.
Ranije tog meseca imao je operaciju začepljenog krvnog suda u mozgu.
Lekari su bili zadovoljni kako je prošla operacija, Maradona je počeo da se oporavlja, ali…
Pogledajte video: Oproštaj od Dijega
SLUČAJ ALEKSEJ NAVALjNI
Vodeći ruski opozicionar Aleksej Navaljni vodi bitku da dokaže tvrdnje da su u avgustvu, pred let iz Sibira do Moskve, ruski agenti pokušali da ga ubiju po nalogu predsednika Vladimira Putina.
Navaljni je navodno otrovan nervnim agensom novičok, a četiri nedelje je bio na lečenju u bolnici u Berlini.
Zapadni stručnjaci su rekli da su utvrdili da Navaljni jeste bio otrovan, ali Putin odlučno negira da ruski državni organi imaju bilo kakve veze sa tim.
- Navaljni za BBC: Sve ukazuje da Putin stoji iza trovanja, zašto moju krv traže od Merkel
- Putin o trovanju Navaljnog: „Istraga je medijski trik“
- Ruski agent navodno priznao: Navaljnom smo stavili otrov u donji veš
- Dva sata koja su spasla život Alekseja Navaljnog
BREGZIT
Velika Britanija je 31. januara 2020, posle 47 godina, zvanično izašla iz Evropske unije.
Bio je to rezultat referenduma od kojeg je prošlo 4,5 godine ili 1.645 dana.
Atmosfera u Londonu – smeh i suze
U Evropskom parlamentu su se ovako oprostili od Velike Britanije:
Posle višemesečnih teških pregovora, koji su u jednom trenutku dovedeni u pitanje, Velika Britanija i Evropska unija su u minut do 12 ipak postigli trgovinski sporazum.
Bez trgovinskog sporazuma mogle su da budu uvedene carine – naknade na robu koja se kupuje i prodaje između dve strane, a kao posledica toga molo je da dođe do rasta cena određenih proizvoda.
PROTESTI U POLjSKOJ
Na hiljade žena i muškaraca u Poljskoj izašlo je na ulice gradova protiveći se novom Zakonu o abortusu.
Kontroverzni vladin zakon, koji je dobio podršku Ustavnog suda Poljske, gotovo potpuno je zabranio abortus, osim u slučajevima silovanja, incesta ili kada je zdravlje trudnice ozbiljno narušeno.
Sudskom presudom ustanovljeno je da su abortusi u gotovo svim slučajevima protivustavni, čak i onda kada fetus ima određene deformitete.
Pogledajte video sa protesta u Poljskoj:
Poljakinje su i do sada odlazile u druge zemlje kako bi abortirale, a novim zakonom položaj žena koje ne žele da zadrže dete još više je otežan.
U Poljskoj se svake godine obavi više od 1.000 legalnih abortusa, ali iz ženskih grupa kažu da se prekidi trudnoće rade i nelegalno ili u inostranstvu i da je broj mnogo veći – između 80.000 i 120.000.
SUKOB U ETIOPIJI
Do 2020. godine mnogi van Afrike verovatno nisu čuli za Tigraj, region u severnoj Etiopiji.
Ali u novembru je izbio sukob snaga etiopske vlade i regionalne stranke, Narodnooslobodilački front Tigraj (TPLF), što je dovelo do izveštaja o stotinama mrtvih i više od 40.000 ljudi koji su izbegli u susedni Sudan.
Bilo je bojazni da bi borbe mogle da destabilizuju čitav region.
Jedan od pokretača sukoba bio je način na koji se vlada bavila ustavnom krizom koja se pojavila nakon odlaganja nacionalnih izbora zbog Kovida-19.
„Odlaganje izbora jedan je od osnovnih uzroka ovog rata“, kaže Cedale Lema, glavna urednica Adis Standarda.
Novi premijer Abij Ahmed obavezao se 2018. da će sprovesti demokratske reforme.
Nacionalni izbori zakazani za avgust 2020. bili su prva prilika za većinu opozicionih grupa da se takmiče, „posle decenija odsustva iz političkog prostora“, kaže ona.
„Svi su bili uzbuđeni.
„Bilo je mnogo političkih tenzija između suparničkih grupa, i iako su neki izrazili zabrinutost zbog mogućeg postizbornog nasilja … ljudi su se nadali da će izbori rešiti tenzije.“
Kada je pandemija pogodila zemlju u martu, većina opozicionih grupa prihvatila je početnu odluku izborne komisije da odloži glasanje.
Međutim, to je takođe izazvalo ustavnu krizu jer je mandat vlade trebalo da se završi u septembru.
Vlada nije uspela da postigne kompromis sa opozicionim strankama oko toga šta bi trebalo dalje da se dogodi, kaže Cedale.
Umesto toga, doneta je odluka o produženju mandata vlade i odlaganju izbora na neodređeno vreme dok se pandemija ne završi – a o tome je glasao gornji dom parlamenta, koji u potpunosti kontroliše vladajuća stranka, dodaje ona.
U očima rivala, vlada je tada izgubila legitimitet.
Komfort Ero, direktorka programa za Afriku u Međunarodnoj kriznoj grupi, kaže da su „pandemija i odluka oko izbora dodali samo dolili ulje na već bila zapaljivu situacija“.
Etiopija je već bila u „krhkoj tranziciji“, sa tenzijama između vlade i regiona, i pretnjama nasiljem u zajednici, kaže ona.
Opozicija je odlaganje izbora videla „kao još jedan primer samovolje premijera koji se jednostrano ponaša i ne razgovara, niti se konsultuje sa političkim rivalima“.
Kao odgovor na to, Narodnooslobodilački front Tigraja (TPLF)- koji već ima dugogodišnje sporove sa premijerom Abijem – raspisao je i održao je regionalne izbore 9. septembra, uprkos odluci centralne vlade.
„To je bila samo kap u čaši… TPLF više nije priznavao centralnu vladu, a je onaj, pak, odbila da prizna TPLF – ušli su u fazu međusobne delegitimizacije i posle toga bilo je samo kada će izbiti rat, a ne ako“, kaže Cedale.
Etiopski premijer Abij Ahmed naredio je 4. novembra vojnu ofanzivu protiv regionalnih snaga u Tigraju.
On kaže da je to bio odgovor na napad na vojnu bazu u kojoj su smeštene vladine trupe u Tigraju.
Etiopske trupe zauzele su glavni grad Tigraja krajem novembra, proglašavajući pobedu – ali borbe su nastavljene u delovima regiona, a UN su upozorile na „zastrašujuću panjnu civila“.
Sukob je „tragičan, tužan ishod … Propustili smo zlatnu priliku da gradimo politiku izgrađenu na konsenzusu“, kaže Cedale.
ZEMLjOTRESI
Tursku su ove godine pogodila dva snažna zemljotresa, a u nesrećama je poginulo oko 150 ljudi.
Najpre je 24. januara razorni zemljotres, jačine 6,9 jedinica Rihterove skale, pogodio istok Turske kada je poginulo više od 40 ljudi.
Drugi jak zemljotres, jačine 6,6 stepeni Rihterove skale, 30. oktobra je pogodio turski obalski grad Izmir i grčko ostrvo Samos.
U Izmiru je bilo više od 100 mrtvih, a bilo je i mnogo srušenih zgrada.
Još dvoje tinejdžera je poginulo na grčkom ostrvu Samos.
Ali bilo je i čudesnih momenata, kada su spasioci u dva dana iz ruševina izvukli dve devojčice koje su preživele katastrofu.
Pogledajte trenutak spašavanja trogodišnjakinje iz ruševina
U martu je, početkom prvog talasa epidemije korona virusa, zemljotres pogodio i glavni grad Hrvatske – Zagreb.
Novi potres u glavnom gradu Hrvatske dogodio se poslednjih dana 2020. godine.
POŽARI
Svet je bio potresen i slikama iz Australije i iz Pantanala, najveće močvarne oblasti na svetu.
Požari u Australiji, najveći u novijoj istoriji, progutali su gotovo 30 miliona hektara šume, a naučnici procenjuju da je izgubljeno čak tri milijarde životinja.
Pogledajte video: Spašene koale se vraćaju kući
Najveću tropsku močvaru na svetu, koja se prostire centralnim Brazilom i oblastima u susednoj Boliviji i Paragvaju, u oktobru su zahvatili veliki požari.
Reč je o najgorim požarima koji su pogodili ovu oblast poslednjih decenija, a šteta načinjena flori i fauni izaziva zabrinutost širom sveta.
- U fotografijama: Šumski požari opustošili najveću svetsku močvaru
- Slika koja je obišla svet – ranjeni jaguar simbol uništenja tropskog raja
- Potresne slike životinja s opekotinama koje leče ribljom kožom
U močvari je vatra zahvatila oblast veću od 29.000 kvadratnih kilometara, prema tvrdnjama brazilskih vlasti – što je više nego tri puta više od gradske oblasti Njujorka, a procenjuje se da čini 19 odsto ukupne oblasti Pantanala.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
