- Post u crkvi je način života. Kada pričamo o postu, mi u stvari pričamo o nama, a glavno je pitanje zbog čega postimo. Razlog zbog koga mi postimo jeste što nam Gospod još nije došao, a svi mi hišćani očekujemo drugi dolazak Hristov, očekujemo ga u crkvi sa velikom nadom i sa velikom verom, i sa poverenjem u ono što nam je on rekao, ističe sveštenik Milić Marković, starešina Stare crkve.
Božićni post počinje sutra, 28. novembra i trajaće 40 dana, pravoslavni vernici se ovim postom pripremaju za proslavu jednog od najvećih hrišćanskih praznika.
Starešina Stare crkve navodi da kada postimo mi treba da znamo da nam nije u ovom svetu sve potaman, kao i da su veliki postovi jedan zahvat u istoriji gde se za velike praznike pripremamo načinom života.
- Najvažniji post jeste svakako Vaskšnji post ili Veliki post, to je najstroži post, mi se tada pripremamo za vaskrsenje Hristovo. Božićni post je da kažemo blag, mi treba u toku ovog posta da se pripremamo pre svega načinom života i odnosom prema bližnjima da bismo mogli da dočekamo Hrista kao Bogomladenca, ističe sveštenik Milić Marković.
On navodi da ih često parohijani pitaju šta treba da jedu, šta smeju, a šta ne, i da je asketski karakter bitan, ali da pre svega treba poći od toga da je post „ljubav prema bližnjem”.
- Postoji jedna priča u Svetom pismu kada neko krene u crkvu i hoće da prinese Gospodu na dar neki svoj poklon, treba pre da ode da se izmiri sa bližnjima, pa tako obnovljen, preporođen da ode i prinese dar u crkvu, tek onda to ima smisla, objašnjava sveštenik Marković.
Ističe da od nas Bog traži da gledamo drugog čoveka bez obzira na njegove nedostatke, da ga gledamo sa bolje strane i prepoznajemo u njemu vrline, odnosno ikonu Hristovu: „Ako to budemo činili u vreme ovog posta, svakako da ćemo sa radošću dočekati taj veliki praznik koji zovemo Božić – rođenje Bogomladenca Isusa Hrista”.
O tome da li je u redu postiti samo jednu nedelju posta, sveštenik Marković kaže da bi trebalo da zdrava osoba posti ceo post, obično su prva i poslednja nedelja na vodi, a ostale su na ulju, a da je od svega toga mnogo važnije da se posti duhovno.
- Da postimo tako da smatramo da ono što činimo to treba da se prepozna, mnogo puta smo kao sveštenici čuli pitanja da li smem da jedem ovu ili onu hranu, a nekako je nama teško da odgovaramo na ta pitanja, jer se onda mi stavljamo u ulogu da procenjujemo koliko u kojoj hrani ima određenih hanljivih materija, ali nas skoro niko nije pitao „eto ja se nisam izmirio sa bližnjim, da li mogu da se zbog toga pričestim, da li sam dostojan”. To su glavna pitanja, a svakako ne treba zanemarivati ni asketski deo, pa ako neko samo asketski posti, to je prva stepenica, a mi pozivamo da se hrišćani ne zadržavaju na prvoj stepenici i da pre svega idu u susret Hristu, kaže starešina Stare crkve.
Naglašava da svi koji žive u crkvi znaju da neke stvari nisu lake, a da je zato i velika nagada: „Oni koji poste osetiće duhovni, duševni mir, radost u srcu, oslonac u iskušenjima, utehu i nadu u stradanjima”.