U prisustvu brojnih gostiju, delegacija gradova prijatelja i pobratima, narodnih poslanika, predstavnika Univerziteta, pravosuđa, državnih institucija i organizacija u zdanju Stare skupštine održana je svečana sednica Skupštine grada Kragujevca posvećena obeležavanju Đurđevdana – Dana grada.
Nakon himne Bože pravde u izvođenju Kragujevačkog pevačkog društva, okupljene je pozdravio predsednik Skupštine grada Miroslav Petrašinović i podsetio da svečanostima koje organizujemo ovih dana obeležavamo odluku kneza Miloša, koji je na Đurđevdan 1818. godine na Skupštini narodnih prvaka u manastiru Vraćevšnica saopštio da će sedište prestonice iz Gornje Crnuće preseliti u Kragujevac. Ovo je ujedno i Godina jubileja jer se danas navršava 200 godina od kada je Kragujevac postao prestoni grad tek oslobođene Srbije.
Oko mog glavnog grada nemamo se šta sporiti, ni levi ni desni, ni vlast ni opozicija, oko svega drugog možemo, rekao je gradonačelnik Radomir Nikolić. Nemamo se šta sporiti ni oko vozova koji odlaze i dolaze, a najznačajniji i najveći među njima tek je stigao, iz jednog drugog, zapadnog industrijskog centra sa, takođe, velikom istorijom. Stigao je da upotpunimo priču o industrijskom razvoju i istoriji mog glavnog grada.
Pored topova, automobila, autobusa, kamiona i mnogih drugih stvari koje su se ovde proizvodile i koje se i danas proizvode, upisujemo uskoro i vozove. Šinama budućnosti stižu i tehnologije sa istoka, jer u moj glavni grad su uvek i zauvek dobrodošli svi.
Računam da smo otvorenošću uspeli da obezbedimo da industrijske novotarije i u budućnosti, baš kao što su i u prošlosti, budu osmišljavane i proizvedene upravo ovde, u mom glavnom gradu, poručio je Radomir Nikolić.
I ove godine na svečanoj sednici Skupštine grada uručena su javna priznanja grada Kragujevca. Zvanje počasni građanin, odlukom odbornika, dodeljeno je Mirku Babiću glumcu iz Kragujevca i Talal Elziku iz Palestine. Dodeljene su i Đurđevdanske nagrade za dela nastala u 2017. godini: Biljani Planić za oblast privatnog preduzetništva, Vidosavu Stevanoviću za oblast umetnosti, Prirodno – matematičkom fakultetu Univerziteta u Kragujevcu i Boriši Radovanoviću za oblast nauke. Đurđevdanska nagrada za oblast medicine dodeljena je prof.dr Slobodanu Milisavljeviću, a u oblasti sporta Milutinu Stefanoviću. Za oblast humanitarnog rada Đurđevdanska nagrada uručena je
Zoranu Kočoviću, Nenadu Miloševiću, Mirku Kitaniću, Milanu Mitroviću, Ivanu Glišoviću, Nebojši Petkoviću, Nenadu Milikiću, Mirku Vraniću, Ivanu Simoviću, Zoranu Lazoviću, Nebojši Simiću, Srđanu Tucakoviću i Bojanu Markoviću – za iskazanu naročitu hrabrost, požrtvovanje i stručnost prilikom gašenja požara u Tehničko remontnom zavodu.
Druga Đurđevdanska nagrada u oblasti humanitarnog rada dodeljena je organizatorima humanitarne akcije nezabeleženih razmera za lečenje Teodore Vranješević u Nemačkoj: Snežani Lazarević, Bobanu Lazareviću, Gordani Bigić, Katarini Milićević, Aleksandri Petrović, Predragu Petroviću, Suzani Đorđević, Mariji Milojević Lazarević, Draganu Timotijeviću, Draganu Prokiću i Dejanu Tršiću.
Odlukom gradonačelnika Kragujevca Radomira Nikolića Plaketa Svetog Đorđa dodeljena je Prvoj kragujevačkoj gimnaziji i Muzičkoj školi “Dr Miloje Milojević“ za izuzetan doprinos afirmaciji i promociji Kragujevca u zemlji i inostranstvu. Za izuzetan doprinos u pružanju pomoći gradu i građanima Kragujevca, afirmaciju i promociju Kragujevca kao mesta negovanja ljudskih i humanih vrednosti Plaketa Svetog Đorđa dodeljena je Fondaciji “Dragica Nikolić“ , Predragu Marinkoviću i Vladici Brkoviću