Svečanom sednicom Skupštine grada u zdanju Stare skupštine u prisustvu brojnih gostiju, predstavnika ambasada, Univerziteta, verskih zajednica, pravosuđa, državnih institucija i organizacija, delegacija gradova prijatelja i pobratima, Kragujevac je obeležio dan kada je 1818. godine, voljom kneza Miloša proglašen za prestonicu moderne Srbije.
- Kada je knjaz Miloš doneo odluku da se iz Gornje Crnuće preseli u Kragujevac, nije ni slutio da će ono što je sagradio za vreme svog kratkog stolovanja ostati kao trajno i izuzetno retko blago našeg naroda, podsetio je pozdravljajući okupljene zvanice Miroslav Petrašinović predsednik Skupštine grada.
- Tih godina u Kragujevac je došao i veliki broj značajnih ličnosti koje su ostavile neizbrisiv trag i postavile temelje današnje savremene Srbije: Grk Konstantin Aleksandrini prvi diplomirani lekar, Vuk Stefanović Karadžić, Dimitrije Davidović, Joakim Vujić, Josif Šlezinger. Doprineli su osnivanju niza institucija kao što su: prve novine, orkestar, prvi teatar, prva gimnazija, Licej – viša škola, prva galerija slika, prvi sud, apoteka, muzej i biblioteka.
- Neki gradovi se pamte po rekama, trgovima, građevinama… Kragujevac se pamti po ljudima, po velikanima koji su izgradili našu prestonicu verujući u svoje snove, kazao je u svom obraćanju gradonačelnik Radomir Nikolić.
- I kao što je Mija Aleksić postao Kragujevčanin 1934. godine, kada je volovskom zapregom došao sa roditeljima iz Crnuće u naš grad, Miloš pre njega, kao Mihajlo posle Miloša, pa Sima Paštrmac, Šarl Lubri, Josif Pančić, Đura Jakšić, Radomir Putnik, Svetozar Marković, Živojin Mišić, Elizabet Ros, Vojislav Radić, Dragiša Nedović, Ljuba Tadić, Vladika Sava, Dragoslav Srejović. Jesmo li mi i dobitnici Đurđevdanskih nagrada dostojni naslednici? Gradimo li i mi budućnost od svojih snova? Hoćemo li i mi da ostavimo trag? Je li Kragujevac još uvek najveći grad na svetu kao što ga je Mija Aleksić doživo te 1934. godine. Name jeste. Za ostale ne marimo. Kragujevac je bio i biće najveći grad na svetu, poručio je Nikolić.
I ove godine na svečanoj sednici Skupštine grada uručene su nagrade i priznanja. Godišnje nagrade grada – Đurđevdanske nagrade za dela koja su postala dotupna javnosti u 2018. godini uručene su – za oblast sporta Srećku Otoviću, za oblast humanitarnog karaktera Gorici Dimitrijević, a u oblasti novinarstva dr Jeleni Tijanić. U kategoriji umetnosti nagradu je dobio Mirko Demić, u oblasti privatnog preduzetništva Bratislav Milanović, a u oblasti obrazovanja Katarina Veljković.
Odlukom gradonačelnika Radomira Nikolića, Plaketa Svetog Đorđa dodeljena je dr Miloju Nikoliću i dr Milošu Kojiću.