Od nedavno, nakon kraće pauze, u Domu zdravlja Kragujevac moguće je otići na pregled kod nutricioniste, pregledi se obavlju u Školskom dispanzeru na trećem spratu, u poznatoj četvorci. Preporuka je da se pacijenti obrate svojim izabranim lekarima, a ako su u pitanju decu, onda da se obrate pedijatrima. Ukoliko pak, ne žele takvu proceduru, mogu direktno zakazati preko kol centra Doma zdravlja 500-100, priča nutricionistkinja Doma zdravlja Kragujevac dr Sandra Karanović.
Kako se u današnje vreme sve više govori o ishrani, zdravoj hrani, pa se informacije dele na svakom koraku, a iza njih, često nema pokrića u potvrđenim činjenicama, doktorka Karanović kaže da se prema svemu treba ophoditi kritički i proveravati istinitost. Navodi da se kod pacijenata koji dođu u ordinaciju vidi da su preplavljeni raznim informacijama i da tek onda nisu sigurni ni u ono što znali.
Izbalansirana ishrana podrazumeva, kaže doktorka, da na tanjiru imamo svega, ne jednu, ni dve grupe namirnica, već svih sedam. Izbalansirani obrok podrzumava proteine, ugljene hidrate, kvalitetne masti, koje nikako ne treba izbegavati, već samo napraviti dobar izbor.
- Kada pričam svojim pacijentima, gledam da ih naučim da se zdravo hrane, da ne dobiju neki plan ishrane koji će trajati mesec, mesec i po dana, i posle toga reći – ja više ovo ne mogu, meni se ovo zgadilo i nastaviti po starom. Jedini ispravni način je da se promeni način ishrane, da nauče kako da se hrane, koje namirnice da kombinuju, na koji način da spremaju i tako nikada više neće biti u iskušenju da probaju nešto što ne bi trebalo.
Iskustvo joj pokazuje da mnogi pacijenti nisu vratili staru kilažu, već su promenili način života i ishrane, te se osećaju odlično. Kada je u pitanju doručak, dr Karanović navodi da je preporuka jesti jaja, salatu, parče sira kao vid zdravih masti i parče hleba od kvalitetnog zrna. U obzir mogu doći sardine, tunjevine, opet u kombinaciji sa salatima i zdravim mastima, „ja sam više za sardine zbog kalcijuma koji na taj način unosimo, jer ako pojedemo jednu nedeljno, onda smo zadovoljili potrebe za kalcijumom”, navodi nutricionistkinja.
Ističe da postoji jako veliki broj dece, od deset, jedanaest godina koja su na doživotnim terapijama zbog visoke glikemije u krvi ili holesterola, triglicerida, kod mnogih su vrednosti kao i kod neke starije osobe, „a sve je to zbog dizbalansa, ishrane bez salata i bez voća”.
O tome kako da razlikujemo zdravu hranu od one koja se samo tako naziva, a puna je aditiva i zaslađivača, dr Karanović kaže da se srazmerno priči o zdravoj hrani povećava i broj navodno zdravih proizvoda, „tu podvlačim neke keksiće, neke varijante za doručak, čak i u pekarama imamo heljdine varijante, ali to zaista nije zdravo, sve što dolazi iz pekara nije zdravo, bez obzira da li je od heljdinog ili nekog drugog brašna”.
Posebno ističe da postoje proizvodi koji se pod parolom „zdrava hrana” prodaju i za najmlađe, a kada se pogleda takav proizvod, nikako se ne može svrstati u tu kategoriju, navodi ona.
Pojedini proizvodi koji se prodaju kao „zdrava hrana” sadrže puno šećera, masnoća, transmasnih kiselina, objašnjava nutricionistkinja i dodaje: „Ono što se napravi u svojoj kuhinji može da bude zdravo, sve ono ostalo teško da je neka varijanta koja može da prođe”.
Kao popularni doručak izdvaja se ovsena kaša, za nju, doktorka kaže da može biti zdrav obrok, samo zavisi u kojoj kombinaciji, ali nije poželjno da nam to bude svakodnevni doručak.
- Kao što sam malopre naglasila jako je bitno da to bude raznovrsno, da u toku nedelje imamo možda jednom ili dva puta kašu za doručak, a da svih ostalih dana to malo promenimo. Fale nam ideje i organizacija da se uveče pripremi doručak na primer, kaže dr Karanović.
Za ručak se preporučuje, navodi ona, neki protein, i to ne mora uvek biti meso, mogu da budu leguminoze, mahunarke, pasulj, sočivo, leblebije, koje se kod nas, kaže doktorka, jako malo koriste: „Uz neko povrće, salatu, imamo idealan obrok”.
- Kombinacija meso i krompir nije poželjna varijanta, meso i pirinač isto je varijanta koja prilično teška. Opet moram da se vratim na zdravu hranu, najbolje je da uđemo u te prodavnice i da se osvrnemo i pogledamo šta to ima od žitarica, šta ima od mahunarki i da ih uvrstimo u svoju ishranu. Uopšte nije teško dodati malo prosa ili kinoe u neku čorbicu i već smo upotpunili taj neki ručak, ističe sagovornica.
Bitan je i sam postupak pripremanja hrane, napominje nutricionistkinja Karanović, ne treba da pržimo hranu, već da dinstamo, pečemo i blanširamo. Kada je u pitanju večera i šta za nju odabrati a da bude izbalansirano, doktorka kaže da se javlja najčešća greška, njeno izbacivanje.
- Večera ne postoji, a pošto se najčešće kasno odlazi u krevet, onda se pred odlazak pojede bilo šta ili neka voćka, ili se večera zameni voćem. To su neke najčešće greške. Večera mora da postoji, da bude negde do pola osam najkasnije, ne treba da bude ni prerano i da bude lagana. Možete od ručka da ostavite neko posno meso i neku salatu, ili to može biti obrok salata, mogu da budu dve projanice, domaće spremljene i kefir, jogurt, kiselo-mlečni proizvod bilo koji i to će biti sasvim dovoljno.
Naglašava da se u slučaju osećaja gladi kada se jako kasno odlazi na spavanje bolje poslužiti nekim kiselo-mlečnim proizvodom, nego voćem ili bilo čime drugim.
O uzrocima pojedinih tegoba posle obroka nutricionistkinja Sandra Karanović navodi da se pacijenti najviše žale na nadutost, te se onda traže razne stvari da se takvom stanju pripomogne.
- Ako kažemo da to može da bude zato što brzo jedemo, zato što gutamo hranu koja nije sažvakana uopšte, zaista ne znam koliki je to procenat ljudi koji staloženo sede i jedu, i sažvaću svaki zalogaj, a to nam je na prvom mestu, kada to ne uradite, naravno da ćete biti naduti.
Postoje i drugi razlozi zašto smo naduti i puni gasova, navodi ona, a ovo je najčešći koji zanemarujemo.
O tome koliko je važno decu naučiti šta je dobra, a šta loša hrana, doktorka navodi da tome treba dati posebnu pažnju, jer „propusti” kasnije mogu imati posledice. Voditi ih na pijace, motivisati ih na različite načine, poput toga da njihovi omiljeni crtani junaci jedu na primer određeno voće i povrće, kao i i na način da zajedno sa roditeljima pripremaju obroke.