Pravci razvoja transportne mreže Evropske Unije su od njenog osnivanja bili pravci koji nastaju na oslonačkim tačkama razvoja njenih regiona, koji povezani u sistem mreže transporta predstavljaju snažne održive i intenzivne pravce razvoja. Radi razmatranja potreba za ulaganje u infrastrukturnu mrežu zapadnog Balkana , njenu dalju izgradnju i obnovu, osnovana je Transportna Opservatorija za Jugoistočnu Evropu (SEETO), preko koje se utvrđuju prioriteti za finansiranje infrastrukturnih projekata za Albaniju, Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru, BJR Makedoniju, Hrvatsku, Srbiju, uključujući UNMIK Kosovo (UNHCR 1244).
Za potrebe izrade Prostornog Plana Republike Srbije tokom 2008 .god. pokrenuta je izrada strateških dokumenata poput „Strategije razvoja železničkog, drumskog, vodnog, vazdušnog i intermodalnog transporta u Republici Srbiji od 2008. do 2015 godine“ (2008.) Te mape su imale direktnu realizaciju kroz definisanje prioriteta za dalju realizaciju infrastrukturnih koridora Srbije. Međutim, pojedini značajni pravci transporta u Srbiji poput koridora Lapovo-Kragujevac-Katrge nisu integrisani u SEETO dokumentaciju. Ti svakako značajni propusti su pre svega posledica loše postavljenog koncepta Prostornog Plana Srbije (2010) u kojem je veza koridora E75 i E 763 preko Kragujevca označena kao planirani autoput , ali se Kragujevcu tada ipak ne dodeljuje status urbanog centra međunarodnog značaja usled navodnog demografskog „deficita“, već se Kragujevac stavlja u niz gradova sa značajno manjim kapacitetima . Da li je te 2010.god. bilo potrebno nekome posebno obrazlagati međunarodnih aspekt pomenutih funkcija grada Kragujevca ?
Auto put trasa – Kragujevac – Čačak
Takođe nije potrebno ni pojašnjavati činjenice, da Kragujevac sa okruženjem svakako ima potreban broj stanovnika za nivo NUTS 2. Ti podaci jasno stoje u Prostornom Planu Opštine Kragujevac (2008), pa se može izvući jedini logičan zaključak a to je da je te 2010. politički interes predstavnika tada vladajuće garniture, bio da se Kragujevac prebaci na nivo NUTS 3, sa statusom kojim grad na ovom nivou gubi mogućnost potraživanja sredstava iz Evropskog fonda za regionalni razvoj koji finansira programe polazeći od nivoa NUTS 2, ili je ipak u pitanju bilo samo nestručno i nemarno rukovođenje Prostornim Planom Republike Srbije! Posledice takvog planiranja su stavljanje Kragujevca van investicionih prioriteta Srbije ali i van SEETO prioriteta uprkos : postojanju Kliničkog Centra Kragujevac ka kojem gravitira 2 miliona stanovnika (samo iz iz pravca Jugozapadne Srbije ovaj Klinički Centar opslužuje preko milion stanovnika koji se ka njemu prevoze upravo nezapočetim delom trase autoputa ka Čačku), postojanju akumulacije jezera Gruža, sa koje se nekoliko gradova u regionu snabdeva vodom a preko koje se i dalje prevoze cisterne sa opasnim materijama ( realizacijom autoputa ka Čačku takav oblik transporta bi bio izmešten van zone jezera Gruža), i konačno lociranju Kompanija FCA SRBIJA d.o.o. Kragujevac ( sa brzinom transporta automobila železnicom od 40 km/h ) , Simensa i kompanije „Milanović inženjering“ upravo u Kargujevcu (bez mogućnosti transporta autoputem ka koridoru XI). Ne manje značajna činjenica je i da bi završetkom dela autoputa ka Čačku (Kragujevac-Katrge) bila uspostavljena veza sa aerodromom „Morava“ u Lađevcima, veza, sa kojom bi privredni rast Kragujevca i njegovog okruženja bili dugoročno strateški osigurani, baš kao i sama funkcija pomenutog aerodroma.
Najave ministarke prof. dr Mihajlović u medijima, na temu obilaznica oko Kragujevca i autoputa ka Čačku ( iz 2015, 2016, 2017) uprkos njenom ličnom angažovanju da Kragujevac stavi na listu prioriteta, nisu rezultovale konkretnim aktivnostima ( izuzev stavljanja železničkog koridora Lapovo-Kragujevac-Kraljevo u CRN prilog SEETO iz 2017). Nije pokrenuta izrada planske (rok za donošenje Odluke Vlade RS za izradu PPPPN koridora deonica Kragujevac – Katrge bio je kraj 2016), niti projektne dokumentacije, pa se na osnovu svega iznešenog može izvesti zaključak da u nadležnom Ministarstvu ne postoji odgovoran i efikasan tim, koji bi pomenute rokove i realizaciju pratio, prepoznajući potrebe sadašnjih, ali i budućih najvećih izvoznika Srbije, koji se nalaze upravo u Kragujevcu i njegovom okruženju.
Izvor:
Izvod iz Prostornog Plana Republike Srbije /
( http://docplayer.net/53551829-Z-a-k-o-n-o-prostornom-planu-republike-srbije-od-do-godine.html)
Veza koridora E75 i E761-E763 planirana putem izgradnje autoputa Lapovo-Kragujevac -Katrge uz modernizaciju železnice na pravcu Lapovo- Kragujevac-Kraljevo