Regionalna asocijacija proizvođača rakije „Šumadijska rakija“ prva je dobila u Srbiji prava na korišćenje geografske oznake o poreklu šljivovice sa ovog podneblja. Tri destilerije već su se oprobale u proizvodnji rakije regije koja minimum 18 meseci mora da odleži u hrastovim buradima, a u pripremi se koriste tri sorte šljiva – čačanska lepotica, čačanska rodna i autohtona sorta crvena ranka.
Šumadija je poznata po proizvodnji šljiva i prva je kao regija dobila geografsku oznaku za proizvodnju jedinstvene rakije podneblja – šumadijske šljivovice. Ovakav proizvod ima veću vrednost od ostalih a samim tim kod potrošača se stvara poverenje o vrhunskom kvalitetu i autentičnosti rakije.
- Mi smo po novom zakonu o jakim alkoholnim pićima prvi dobili prava na korišćenje geografske oznake šumadijska šljivovica. Trenutno sada je završena druga godina proizvodnje. Specifičnost geografske oznake je u stvari taj lokalitet i autohtone sorte šljiva. Šumadijska šljivovica se proizvodi od tri sorte šljive, to je čačanska lepotica, čačanska rodna i crvena ranka ili crvenjača koja najmanje mora da ima 20 odsto učešća u destilatu, kaže Goran Miailović, predsednik upravnog odbora Asocijacije proizvođača voćnih rakija „Šumadijska rakija“
Udruženje je osnovano 2018. godine i od osam članova preraslo je u asocijaciju od 23 destilerije. Šumadijsku šljivovicu trenutno proizvodi tri destilerije, a cilj samog udruženja je da ima što više članova koji će registrovanjem preći u legalne tokove proizvodnje.
- Ja mislim da svako ko pomene Šumadiju, asocijacija mu je šljiva. Šumadija je veliki proizvođač šljiva i trenutno po poslednjim popisima imamo da je oko 11.000 hektara pod voćem, od toga je 6.500 pod šljivom. Dosta se šljiva izvozi kao konzumna, ali dosta se šljive i prerađuje, kaže Goran Miailović.
Jovanka Marović je od samog početka u udruženju. Registrovanjem destilerije dobila je mogućnost da unapredi svoju proizvodnju rakije i nauči mnogo toga na seminarima od stručnjaka koji prate razvoj šumadijske rakije.
- Meni je prvo jako značilo jer sam tada bila jedina žena koja je bila članica udruženja. Dolazim iz neke druge oblasti a proizvodnjom rakije sam se bavila više kao hobijem. Uvek je postojalo to uverenje da kad se kaže Šumadija, kaže se šljiva, kaže se rakija. Podrazumeva se da svi piju rakiju, peku rakiju, proizvode rakiju ali kada se zagrebe po površini ispostavilo se da u Šumadiji ima mnogo više registrovanih proizvođača vina nego proizvođača rakije. To udruživanje je zbog toga jako važno, a naročito je važno u ovom trenutku kada država pokušava da uvede akcize, odnosno cenu akcize po kojima će izjednačiti proizvođače rakije i cenu viskija, kaže Jovanka Marović, podrum „Dramić“, selo Cvetojevac, Kragujevac.
Zaštitom geografske oznake stvara se potencijal i za razvoj seoskog turizma a spoj pića i hrane daje osnovu i prepoznatljivost puteva šumadijske rakije na mapi turista koji planiraju da posete ovo podneblje.