Kada kažemo Šumadija, mislimo šljiva i šljivovica. Gotovo da nema seoske kuće u Šumadiji koja nema neki paradedin kazan kojim peče rakiju “za kuću”. Postoji i procena da se u Šumadiji godišnje proizvede oko sedam miliona litara rakije. Rade i male, lokalne destilerije koje su jedinstvene ne samo zbog kvaliteta već i zbog lepeze ukusa kojih su ljubitelji dobre kapljice željni.
U šumadijskim šljivicima se još uvek mogu naći stare autohtone sorte madžarke i crvene ranke ili šumadinke dok se u većim plantažama uglavnom gaje savremene sorte poput čačanske rodne.
I kao nešto s čim se rađa i živi, šumadijska rakija i šumadijska šljiva su se, nekako, podrazumevale. Dok Regionalna agencija za ekonomski razvoj, najpre kroz projekat “Šumadijska šljiva”, potom i podršku asocijaciji udruženja proizvođača rakije “Šumadijska rakija”, nije započela, ne samo promociju, već i konkretnu podršku proizvođačima.
Iako ne previše eksponiran u javnosti, jedan od najzaslužnijih za brendiranje šumadijske rakije, svakako je direktor Agencije Nenad Popović.
- Ova projektna ideja je bila među najbolje ocenjenim u čitavom strateškom dokumentu, koji u sebi sadrži gotovo 300 predloga projekata. Godinama smo pokušavali da pronađemo način da se projekat razvije i bude finansiran, ali bez uspeha, sve do početka realizacije Programa regionalnog i ruralnog razvoja u Srbiji, finansiranom od strane Vlade Švajcarske, koji je prvi bilateralni program podrške u našem regionu nakon 10 godina. Treba napomenuti da je teritorija Šumadije i Pomoravlja već dugo u nervavnopravnom položaju u odnosu na najveći deo naše zemlje kada je pristup programima međunarodne finansijske podrške u pitanju. Naime, mi ne možemo da pristupimo programima prekogranične saradnje koje finanisira EU, a bilateralni programi su uglavnom bili orijentisani na jug i jugozapad Srbije. Zajedničkim naporima agencije i loklanih samouprava, gde je grad Kragujevac imao presudnu ulogu, uspeli smo da dovedemo ovaj program na našu teritoriju.
Jedan od rezultata projekta je i formiranje Udruženja Šumadijska rakija. Udruženje je osnovano sa osam članova, a za manje od godinu dana ima 18 članica – registrovanih destilerija.
Šta je cilj udruživanja i formiranja asocijacije? Ima ih nekoliko: unapređenje kvaliteta i standardizacije u proizvodnji rakije, proizvodnja voćnih rakija sa zaštićenim imenom i oznakom geografskog porekla Šumadija, promocija i pozicioniranje ovog pića kao regionalnog brenda i zajednički nastup šumadijskih proizvođača rakije na domaćem i inostranim tržištima.
Najveći uspeh Udruženja za dve godine postojanja svakako je oznaka geografskog porekla za Šumadijsku šljivovicu. U brojne druge aktivnosti valja ubrojiti ocenjivanje kvaliteta voćnih rakija registrovanih proizvođača, koje će se ove godine u novembru organizovati drugi put, a postoji ideja i da se u rodnom mestu dobre šljivovice priredi i prvi festival rakije.
Č lanovi Asocijacije organizovanu su posetili italijanske destilerije, proizvođače čuvene grape kako bi razmenili iskustva i čuli više o tehnologiji ali i o tome kako su italijanski proizvođači zaštitili i promovisali proizvod zaštićenog geografskog porekla.
Udruženja ne bi bilo bez dobre saradnje destilerija, a cilj ovog teksta nije da ih predstavi, već da promoviše ideju zajedništva. Jer, ako za Srbe važi da nisu skloni saradnji, Udruženje Šumadijska rakija to demantuje: ne samo da su se udružili, već jedni druge ne doživljavaju kao konkurenciju, već saradnike na zajedničkom poslu – brendiranju šumadijske rakije.
Jedna od članica Udruženja je Podrum pića TIM, destilerija za proizvodnju rakije,osnovana je 2013. godine, koja se nalazi na obroncima planine Rudnik, podno Ramaćkih visova na 600 metara nadmorske visine,u selu Ramaća. Iz zahvalnosti prema prirodi koja daruje najbolje uslove za gajenje šljive rakija je dobila ime DAR VISOVA.
Predsednik Udruženja je Goran Mijailović, a porodica Mijailović iz Čumića pokraj Kragujevca već pet generacija sa uspehom i iskrenom ljubavlju gaji svoje voće i od njega proizvodi rakijeod šljive, vijamovke, kajsije, dunje… U skladu sa tradicijom, rakije nose naziv – Zavet.
Destilerija Stari hrast se nalazi u selu Žirovnica na svega oko 15 kilometara od Kragujevca. Osim vinogradarstvom i vinarstvom, porodica Stevanović se bavi i voćarstvom, pa su proizvodi kojima mogu da se pohvale osim vina i vrhunske rakije.
Na dugoj tradiciji proizvodnje rakije u Gružanskom kraju zasnovan je moderan pogon za proizvodnju jakih alkoholnih pića ”Aleksic Prvi” doo. Jedna od rakija na glasu iz ove destilerije je Gružanska nit.
Rakija „Kojekude“ dolazi iz porodičnog Podruma Popović na čijem čelu se nalazi Dimitrije Popović uspešni naslednik četvrte generacije proizvođača rakije (ujedno i najmlađi član Asocijacije). „Kojekude“ – rakija od šljive je proizvedena od biranih rakijskih sorti šljive na tradicionalan način, dvostrukom destilacijom u bakarnom kazanu i negovana minimalno 18 meseci u hrastovim buradima, koji su joj dali konačnu aromu i boju.
Destilerija Čolić nalazi se u selu Kutlovo na putu koji spaja Kragujevac i Gornji Milanovac. Čolići su poreklom iz sela Vlakča, zaseoka Zmajevac i znak firme asocira na vezu sa prošlošću i očuvanje tradicije proizvodnje kvalitetne rakije.
Destilerija Pevac se nalazi u Cvetojevcu kraj Kragujevca i predstavlja spoj modernog i tradicionalnog. Proizvodni kapaciteti su sto hiljada litara godišnje, pretežni deo je namenjen inostranom tržištu, a pored gotovo svih voćnih rakija, proizvodi i vino.
Podrum Dramić se izdvaja, jer rakiju peče – žena. Jovanka Marović godinama je pekla rakiju iz hobija nastavljajući tradiciju svoje porodice. Ipak, pored novinarske karijere odlučila se da ovaj hobi pretvori u zanimanje pa od pre dve godine godine uspešno vodi sopstvenu destileriju u čijoj ponudi su rakije od šljive, ali i kruške kaluđerke.
Rakije podruma Dramić proizvode se na zanatski način, dvostrukom destilacijom. Bez dodatka šećera, bez pojačivča ukusa ili aditiva. Odležavaju u hrastovim buradima iz kojih se pakujue u faše. I proizvedene ženskom rukom, imaju nežnu, suptilnu notu.