Srba Josijević se 18 godina bavi veštačenjem iz oblasti bezbednosti i zaštite na radu. Na teritoriji Višeg suda u Jagodini za oblast zaštite na radu postoji četiri veštaka koji pokrivaju šest opština našeg regiona, ali Srba dosta radi i na drugim terenima u celoj Srbiji. Do sada je imao preko 100 slučajeva i nijedno veštačenje nijedan Viši sud ili Apelacioni sud nije oborio.
Srba Josijević je diplomirani inžinjer zaštite na radu, a po profesiji je i trgovac, ali kaže da iako trgovci nisu pošteni, kao veštak želi da bude čist pred Bogom.
- Sudija ne može da donese svaku odluku, jer ne može da bude stručan za svaku oblast, zato veštaci treba da bliže upoznaju sudiju, da bi doneo ispravnu presudu. Veštačenje je odgovoran posao, koji on radi sa vrlo teškim povredama.
Njegov prvi slučaj bio je kada je čoveka ubila tabla od 500 kilograma. To se desilo 2006. ili 2007. godine u privatnoj fimi koja je sekla vreone kazane. Čovek, izbeglica iz Republike Srpske, je poginuo jer privatnik nije obezbedio mere zaštite na radu.
- Bio je slučaj u kom je radnica povređena na poslu, odsečena joj je ruka i ostao joj je jedan prst. Nakon toga je vraćena na posao, i ponovo je držala nož, ovog puta u levoj ruci. Ona se nakon toga ponovo povredila. Drugi put je radila pakovanje, na poziciji koja ne zahteva da se koristi nož, ali ona ga je ipak koristila. Prvi put je povređena greškom poslodavca, koji nije isključio neispravnu mašinu. Oni su njoj isplatili, ali su je vratili na posao koji nije bio u skladu sa njenim sposobnostima, priča Josijević.
Jedan od problema koji naš sagovornik ističe su strane fime i veliki sistemi. U poslednje dve godine Srba Josijević je imao desetak veštačenja, od kojih su osam ili devet slučajeva bile strane firme. Kaže da su radnici koji su tamo zaposleni nižeg socijalnog statusa i plaše se da izgube posao i ne prijavljuju nepravilnosti.
- Naš zakon je izuzetno dobar, ali se izuzetno loše primenjuje. Postoji jedan veliki problem u Srbiji, pojavom stranih investitora i velikih sistema, primetio sam da zaštita na radu i bezbednost nije ni na kakvom nivou. Povredi se radnik, pa sudski proces traje 40 ročišta. Namerno se odugovlači, poslodavci uzmu dobre advokate, a povređeni su obično niže socijalne kategorije, nakon čega čovek izgubi volju. […] Srpske firme koje su uspešne kupuju strane mašine, engleske, nemačke, francuske… Ja sam bio u jednoj stranoj firmi da veštačim, kupili su mašinu maltene na otpadu ovde kod nas. Oni su ih modifikovali i pustili u pogon i radnik se povredio. Sada proces traje i traje, prenosi iskustvo iz sudske prakse ovaj veštak.
Sagovornik Glasa Šumadije podseća kako se predsenik naše države hvali jeftinom radnom snagom. U Srbiji se u tekstilnoj industriji uglavnom šiju donji veš i čarape i postoji vrlo malo fabrika gde je potrebna visoko obrazovana radna snaga. U jednoj fabrici u kojoj se šije, deset radnica je imalo povrede oka, a u firmi se zaštitne naočare nose na obuci, ali ne i na radu.
U još jednom slučaju koji se desio u Kragujevcu o kom Srba Josijević priča, radnik se povredio na jednoj mašini, a odmah nakon povrede mašina je prodata u Šabac, a iz Šapca je poslata u Sloveniju.
- Smatram da država ima dobre zakone, samo se zakoni ne sprovode kako treba. Ko tu upavlja, kako upravlja, ko se tu koga plaši? Ja se ne plašim ničega. [..] Ne želim da učestvujem u nekim radnjama. Koliko? Sto hiljada evra? Miran san nema cenu, zaključuje Josijević.