Sudbina bioskopa „Radnički“

Kragujevačke novine podsećaju da se poklonici sedme umetnosti, koji su pred velikim platnom jednog od najstarijih gradskih kino hramova kod Zelene pijace ostavili deo mladosti krajem prošlog veka, sećaju filmova odgledanih u skromnim uslovima bioskopa „Radnički”. Ako grad ne bude sakupio novac može se desiti i da preostala dva bioskopa koja odavno nisu u funkciji – „Pionir” i „Šumadija” odu u istoriju.

I dok ljubitelji dobrog filma nabrajaju šta su sve odgledali u bioskopu „Radnički”, u sali koja se grejala furunom na drva, što nije smetalo da bude ispunjena do poslednjeg mesta, mlađe generacije nemaju pojma šta je u to vreme ovaj bioskop značio Kragujevčanima.  

Novi vlasnik zgrade bioskopa „Radnički” je postao Mirko Zagrađanin iz Kragujevca i on ima svoje planove. Jedino mora da povede računa oko nekih finesa s obzirom da se objekat nalazi u okviru prostorno istorijsko-kulturne celine koja je kao takva utvrđena i kategorisana za kulturno dobro od velikog značaja. To podrazumeva da svi objekti unutar celine imaju neki vid zaštite. Međutim, bivši bioskop nije, kako se mislilo, deo istorijsko kulturno-ambijentalne celine Miloševog venaca, već je deo kompleksa Starog gradskog jezga, koji je nastao krajem 19. do sredine 20. veka. Prostire se od Zelene pijace, glavne ulice pa sve do nekadašnjeg PKB-a u Glavnoj ulici. 

Staro gradsko jezgro utvrđeno za kulturno dobro – prostorno-istorijsku kulturnu celinu rešenjem Zavoda za zaštitu spomenika kulture Kragujevac od 16. juna 1970. godine, a 1979. godine odlukom Republike kategorisano je za kulturno dobro – posebnu kulturno-istorijsku celinu od velikog značaja. Shodno Zakonu o kulturnim dobrima, uslovi za preduzimanje mera tehničke zašite i drugih radova na nepokretnom kulturnom dobru regulisani su ovim zakonom. 

Bez nadzora stručnjaka

Zgrada bioskopa „Radnički” je restitucijom vraćena naslednicima predratnih vlasnika, a oni su posle okončanog postupka imovinu prodali trećem licu. Novi vlasnik je Mirko Zagrađanin. On je krenuo u temeljnu rekonstrukciju starog zdanja čiji se krov bio gotovo urušio, a dobar deo fasade propao. 

Vlasnik nije znao odmah konkretnu namenu objekta, izjasnio se da želi da bude poslovni prostor uređen tako da mogu da se odvijaju razne delatnosti. S obzirom da u enterijeru objekata nije bilo sačuvanih originalnih elemenata, uslovi Zavoda su bili takvi da je moguće savremeno opremanje unutrašnjeg prostora za potrebe budućeg korisnika.

• Nama je samo bio cilj da sačuvamo autentičnu prednju fasadu i mere zaštite jesu takve da se svi elementi obnove. Za bočne strane je omogućeno da mogu da pretrpe neke male izmene u smislu otvaranje otvora potrebnih za osvetljenje ili za funkcionisanje tog prostora unutra, kaže Marijana Bec, arhitekta konzervator Zavoda za zaštitu spomenika kulture. 

Zavod je definisao mere tehničke zaštite i drugih radova na rekonstrukciji objekta i pre četiri godine odredio opšte i posebne mere zašte kroz čak 26 tačaka, čega se vlasnik striktno mora pridržavati. Ostavljen je rok od dve godine da se posao završi, jer toliko važi rešenje Zavoda.

Kao prvo ne sme se narušiti statička stabilnost objekta i izvorni izgled glavne fasade i ne mogu se menjati gabariti objekta. U postupak se ušlo prethodnim detaljnim snimanjem nepokretnosti i svih postojećih detalja eksterijera (profilacije, stolarije, bravarije, kao i ostalih karakterističnih detalja). 

Naloženo je da se strogo povede računa o materijalima koji će se upotrebiti, u smislu da moraju biti prema prvobitnim, autentičnim materijalima, visoko kvalitetni i prilagođeni za stare-istorijske objekte, sa potrebnim atestima i prilikom izrade projekta obavezna je konsultacija s predstavnikom Zavoda za zaštitu spomenika kulture.

Od krova do trotoara

Pre sanacije krovne konstrukcije data je mogućnost kompletne zamene novom, savremenijom radi boljeg korišćenja prostora, s tim što svi horizontalni i vertikalni gabariti, geometrija krova kao i nagibi krovnih ravni moraju ostati nepromenjeni. Jedan od zahteva je bio da se krov prepokrije isključivo biber crepom – vrste biber tradicional plus, zbog tradicionalnog izgleda, boje i oblika. Insistiralo se na duplom pokrivanju, sa gusto postavljenim letvicama. Takođe, predviđeno je da limarija bude od bakra ili plasticifiranog lima u boji fasade, da se repariraju sva spoljna vrata i prozori kako bi se vratio autentičan izgled. 

Stručnjaci Zavoda su dozvolili otvaranje novih prozora tamo gde ih nije bilo – na bočnim i zadnjim delovima fasade. Ostavljena je i mogućnost da prozori mogu biti od savremenih materijala, pa čak i da se otvore krovni prozori.

Završnu fasadu treba obojiti kako odredi konzervatorski nadzor, dok je trotoare i prostor oko objekta moguće popločati.  

Za uređenje unutrašnjosti zgrade ostavlja se prostor za svaki vid prekrajanja po želji vlasnika. Isti slučaj je i sa svim instalacijama. Na prednju fasadu ne smeju se postavljati instalacione kutije kao ni termoizolacija, niti spoljne klima jedinice, ali je zato svuda moguće dekorativno osvetljenje fasada.

Piše: Elizabeta Jovanović, Kragujevačke