Mala grupa Kragujevčana je na velikom protestu na Sretenje u Kragujevcu pripremala faširane šnicle, obrok koji je oduševio mnoge studente, sugrađane i goste iz cele Srbije.
- Ušli smo u Viber grupu za spremanje hrane i svi su rekli da planiraju pasulj, gulaš, čorbe ili tako nešto iz kazana, a mi nismo znali šta ćemo, ali hteli smo da bude drugačije. Znali smo da će biti i dosta testa, kiflica, gibanica…
Smesa za faširane šnicle se pravi tako što se u mleveno meso dodaju crni i beli luk, jaja, malo brašna i začina. Vladimir, Adrijana, Nevena, Janko i Tamara su šnicle pržili u talandari, a uz njih su spremali i aromatizovane krompiriće.
- Mi se ništa nismo dogovorili, ali smo mnogo dobro funkcionisali. Nismo se ni poznavali dugo, ali sve je teklo kao da godinama radimo zajedno.
Kuvari kažu da su im ljudi dolazili i pričali „kod vas je najveća gužva“, kao i da je par ljudi došlo jer je čulo da spremaju odličnu hranu, a „jedan Kruševljanin je rekao da je čekao prekoputa, pa je video da je kod nas odlična atmosfera pa je prešao kod nas.“
Sama logistika je bila zahtevna – pronalazak lokacije, šta je sve potrebno od opreme, nabavka hrane… Kuvari su se sa svojim prijateljima dogovorili da izdvoje po nekoliko hiljada dinara i od toga kupe meso. Na početku je skupljeno oko 40 hiljada, i sa tom količinom mesa je obavljena priprema. Vrlo brzo je to meso bilo iskorišćeno, pa su nabavljali još.
Za šnicle je iskorišćeno 70kg mesa, što je približno 700 obroka. Mesa je nestalo oko deset uveče, a do kraja protesta je za narod, uglavnom studente redare koji ceo dan nisu stigli da jedu, spremana kajagana i krompiri.
- Ukupno je iskorišćeno 70 hiljada dinara, i za spremanje hrane u Nišu bi bilo potrebno još više zbog smeštaja i prevoza, pa ne znamo da li ćemo moći to da isfinansiramo sami. Nikada nije reč o novcu, ali gledamo da nađemo neke donacije, ne nužno u vidu novca, da bismo mogli ponovo da spremamo za studente. Ako budemo skupili novac da odemo za Niš, te ljude koji su donirali novac ili hranu ili pomogli na bilo koji način, bismo istakli na transparentu, i to bi bila zaista lepa priča, jer studenti zaista zaslužuju da im spremamo hranu.
U celoj ovoj velikoj priči, Vladimir ističe da će zauvek pamtiti prijatelja kog je stekao u reci studenata koja je potekla iz Beograda, a kog je, sasvim slučajno i sasvim simbolično, za tri dana sreo tri puta.
- Matiju sam upoznao 13. februara. Videli smo se tri puta za tri dana, dočekao sam studente u Trnavi, pešačio sa njima do Ćumica, usput upoznao ovo divno dete, pričao sa njim i to je to.
Sutradan dok sam ih čekao u Kragujevcu u onom ludilu on me je prepoznao i prišao mi, pozdravili smo se i izljubili. Rekao sam mu da u subotu pravim hranu ceo dan za njih. Nisam mu rekao lokaciju… eto šta se desilo. Našao me je u, za njega nepoznatom gradu, i jeo faširane šnicle i krompiriće sa drugaricom. Srce je htelo da mi eksplodira. Naravno, posle toga smo razmenili brojeve i čuli smo se pre nego što je krenuo nazad za Beograd ili Suboticu, ne znam. On je tako divno dete da ja to ne mogu opisati. Ali u ovom ludilu da vidim tri puta dete za tri dana, a da pritom nismo imali apsolutno nikakvu konekciju. Jednostavno nas je spojio univerzum.
Fotografije: Instagram, @fasirana_revolucija