Studenti, menze i Srbija: Sanjaju li akademci veći obim šnicle u studentskim restoranima

Studentski obroci — Poslužavnici sa hranom iz studentskih menzi u Beogradu, Novom Sad u i Nišu

Slonovo uvo, crna mamba, 7 days – deluje kao opis neke egzotične turističke ponude, ali ne – reč je o nazivima koje su studenti u Srbiji nadenuli bečkoj šnicli, čokoladnom kolaču i mešavini povrća.

Ova, kao i na desetine drugih jela, neizostavni su deo menija gotovo svih studentskih restorana u Srbiji, mesta gde, kako kažu akademci, za malo novca budeš sit.

„Generalno sam zadovoljna kvalitetom hrane i posebno novcem koji to od mene iziskuje.

„Mislim da je to definitivno najjeftinija opcija za studente u poređenju sa alternativama u vidu brze hrane ili restorana“, kaže za BBC na srpskom Kristina Vasić, studentkinja master studija na Filozofskom fakultetu i stanarka Studentskog grada u Beogradu.

Pre pandemije korona virusa, najveći broj obroka na godišnjem nivou delio se u Beogradu – i do pet miliona, zatim u Novom Sadu oko milion i po, dok je u Nišu 2019. godine posluženo više od 840.000 obroka.

Ove školske godine se na svim visokoškolskim ustanovama i na svim nivoima studija u Srbiji upisalo 241.605 studenata.

Studentska menza Lola — Večera u popularnoj Loli, menzi doma Kralj Aleksandar Prvi

Redovi za pohovani kačkavalj u Studenjaku

Kristina Vasić iz Kruševca već nekoliko godina živi u Studentskom gradu, popularnom Studenjaku, na Novom Beogradu i svakodnevno se hrani u obližnjoj menzi.

Iako mnogi studenti prespavaju doručak, Kristina gotovo redovno odlazi u menzu u to doba.

„Cimerka me rano budi zbog prakse, pa sam se navikla da uz nju ustajem u osam, i onda šta da radim ujutru – da treniram ili da idem na doručak?“, osmehujući se priča stanarka najvećeg doma u Srbiji gde živi više od 4.000 studenata.

Za doručak su na meniju viršle, marmelade, prženice, burek, margarin, čajevi, jogurti, mleko i razni drugi proizvodi, kao i njeno omiljeno jelo – kajgana.

Veliki je ljubitelj i pirinča sa pečurkama koje uglavnom služe za ručak, ali je ipak glavni adut pohovani kačkavalj.

„On je samo u četvrtak za večeru, u dva naleta, pa tako dođem odmah u 17 ili u 19 sati i onda čekam u redu dok ne dobijem“, ističe Vasić.

Pošto je već godinu dana vegetarijanka raduje je što može da napravi kombinaciju bez mesa koja joj odgovara.

Od ovog leta, posle studentske inicijative, u jelovnik menze u Studenjaku uvedena su i jela za vegane, od kojih su neka nisu ranije služila, poput soje i sočiva.

Vasić kaže da su od studenti od nadležnih dobili obećanje da će biti više jela bez mesa i životinjskih proizvoda, ali je na kraju, tvrdi, ipak svega nekoliko uvršteno u novi meni.

Dobra strana menze je, dodaje, i to što je osoblje pozitivno i higijena besprekorna.

Pored Studenjaka, Vasić se hranila i u menzi Obilićev venac ili Tri kostura, kako je studenti nazivaju.

Mnogi akademci imaju kritičan stav po pitanju ovog studentskog restorana, ali ne i Vasić koja upoređujući ga sa Studentskim gradom, kaže da ne vidi nikakvu razliku po pitanju hrane.

„Osim ako nije pik, tamo ni nema gužvi, pa mi je možda čak i tamo bolje“, dodaje Kruševljanka.

Uprkos brojnim prednostima, Vasić ima i pojedine zamerke, kako kaže, ne na praksu, već na „sistem ishrane“ u menzi.

Smeta joj na primer što studenti preko leta, od polovine jula do kraja avgusta, ne mogu da se hrane po istim cenama u menzi njenog doma, već za obrok moraju da izdvoje nekoliko puta veću sumu novca.

Problem joj takođe predstavlja i pravilo po kome do 20. u mesecu, student može isključivo da uplati 10 obroka odjednom na blagajni doma ili menze.

Od 21. moguća je i pojedinačna uplata obroka.

Međutim, ukoliko ne stigne da ih iskoristi do kraja meseca ne postoji mogućnost prenošenja u naredni, što Kruševljanki takođe smeta.

„Dosta ima tih rigidnih pravila koja niko ne zna zašto su tu i nikome ne koriste – ni ljudima koji rade, jer moraju da nam objašnjavaju zašto je to tako i da se raspravljaju sa studentima, niti nama jer nam ne idu u prilog i samo nam komplikuju život“, naglašava dvadesetčetvorogodišnjakinja.

Protest studenata: Noćna šetnja zbog najave iseljenja iz domova

Beogradske menze

U Beogradu postoji 14 menzi u kojima se godišnje podeli i do pet miliona obroka.

Polovina ima kuhinje u kojima se sprema hrana, dok ostalih sedam služi samo kao mesto za obedovanje.

Najveća menza se nalazi u domu Studentski grad na Novom Beogradu, čiji je kapacitet 600 mesta, dok se dnevno podeli do 7.000 obroka.

Slede studentski restoran u domu Karaburma, sa 300 mesta i 6.000 posluženih obroka dnevno i menza u domu Kralj Aleksandar I na Zvezdari – Lola, gde se pripremi i do 4.000 obroka dnevno.

Nešto manjih kapaciteta su menze pri domu Rifat Burdžović, takođe na Zvezdari, i studentski restoran Voždovac u domu 4. april, dok se hrana još priprema i u studentskim restoranima Košutnjak i Zemun (dom Žarko Marinović).

Studenti mogu da obeduju još i u menzama u sklopu domova Patris Lumumba na Zvezdari i Mika Mitrović na Voždovcu, kao i u studentskim restoranima Obilićev venac i Đušina.

U sklopu Farmaceutskog, Poljoprivrednog i Fakulteta dramskih umetnosti nalaze se menze Farmacija, Agronom i Glumac gde je moguće samo doručkovati i ručati.

Samo doručak studenti mogu pojesti i u restoranima na Medicinskom, Šumarskom i Veterinarskom fakultetu.

Tri kostura — Studentski restoran Obilićev venac nalazi se u centru grada, pored zgrade Tanjuga i nedaleko od Knez Mihailove ulice

Kako do studentske kartice?

Da bi se obedovalo u menzi neophodna je studentska elektronska kartica koja se vadi u nadležnim službama Studentskih centara.

Procedura za vađenje ove čip kartice je slična u svim univerzitetskim gradovima i obuhvata nekoliko koraka.

Potrebno je predati popunjeni zahtev za izdavanje kartice nadležnoj službi, uz davanje indeksa i lične karte na uvid.

U nekim gradovima je ovaj zahtev potrebno overiti na fakultetu.

U Beogradu, ako je nemoguće na indeksu jasno utvrditi da li je student upisao zimski semestar u tekućoj godini, na budžetu ili samofinansiranju, potrebno je doneti i fakultetsko uverenje o redovnom studiranju.

Student se potom slika na licu mesta ili daje fotografiju odgovarajućeg formata, posle čega odmah dobija karticu ili čeka na izradu par dana.

Fiskalni račun kao dokaz o uplati troškova izrade kartice je takođe obavezan u nekim studentskim centrima.

Ovom karticom se takođe plaća stanarina u domovima, a nudi i brojne druge pogodnosti jer je ujedno i Evropska omladinska kartica (EYCA) i Internacionalna studentska identifikaciona kartica (ISIC).

Studenti Medicinskog, Biološkog, Mašinskog i Fakulteta organizacionih nauka u Beogradu dobijaju ove kartice na fakultetu i mogu ih koristiti u studentskim restoranima, ali je potrebno da ih prethodno aktiviraju u službi Studentskog centra Beograd.

Kartica se svake školske godine produžava, a na dve godine se fizički menja.

Ko može da se hrani u menzi i kolika je cena obroka?

Pravo na ishranu u studentskim restoranima imaju svi studenti sa državnih i privatnih fakulteta.

Jedina razlika je u ceni obroka – ona je dvostruko niža za studente koji se finansiraju iz budžeta Republike Srbije.

Cene obroka za budžetske studente iznosi:

40 dinara za doručak
72 dinara za ručak
59 dinara za večeru

Tako da ukoliko je student na budžetu, za sva tri obroka dnevno je potrebno izdvojiti ukupno 171 dinar, što je oko 5.100 dinara mesečno.

Samofinansirajući i studenti privatnih fakulteta plaćaju više.

Ukupan broj obroka koji mogu mesečno da uplate za studente čije prebivalište nije na teritoriji grada gde studiraju je 90, dok meštani studenti takođe mogu da jedu u menzama ali uz ograničenje na 30 obroka mesečno, negde isključivo za ručak.

Obroci se kupuju na blagajnama domova i studentskih restorana ili na aparatima za uplatu na ulasku u menzu.

U Beogradu, Novom Sadu i Kragujevcu, obavezan je i žeton za escajg.

Šta je na meniju?

Izbor jela u menzama u Srbiji je veliki.

Razne vrste mesa – pohovana piletina, pljeskavice, ražnjići, kuvana jela poput gulaša, graška, boranije, pasulja, sarmi, raznih supa i sezonskih salata, svakodnevno su na trpezi.

Tu su i makarone, špagete, pite, razne vrste povrća od brokolija i karfiola, do šargarepe i spanaća, kao i slatkiši (kolači, čokoladice, sladoledi) i voće.

Prilikom pripreme obroka poštuju se međunarodni standardi i pravila, kao i HACCP sistem bezbednosti hrane.

Iz Studentskog centra Beograd za BBC na srpskom kažu da se njihovi jelovnici sezonski menjaju i da se svaki put nađe neko novo jelo, pa su tako, osluškujući glas studenata, u poslednje vreme u meni uvrstili „njihova omiljena jela“.

„Gurmansku pljeskavicu, grilovani svinjski vrat, Karađorđevu šniclu, gulaš od pečuraka, pileće medaljone, picu, lazanje, pileća krilca, više vrsta rižota, pohovano pileće belo meso, pitu savijaču s povrćem, lignje u kolutovima, knedle sa nadevom od šljiva, kajsija i čoko krema, kao i više vrsta veganskih jela“, navode iz ove ustanove.

Posebno se, dodaju, vodi računa tokom posta kako bi zadovoljili potrebe studenata koji poste kako na ulju, tako i na vodi.

Vikendom se večera služi u vidu lanč paketa koje studenti preuzimaju prilikom ručavanja, a u njima su uglavnom konzervirani mesni proizvodi, kremovi, mleko u tetrapaku, jogurt u flašici, namazi i hleb.

Bečka šnicla u novosadskoj menzi

Makar na ručak, a neretko i večeru, u novosadsku Veliku menzu odlazi i dvedesetjednogodišnja Milena Anđić, studentkinja arhitekture iz Zaječara.

Pošto je prethodno kupila obrok na aparatu za uplatu, Anđić uzima plastični poslužavnik i staje u red za glavno jelo koje je servirano u metalnim tanjirima i raspoređeno na policama.

„Najpopularnija je bečka šnicla i to je simbol menze u Novom Sadu, a i nekako je zavoliš vremenom“, osmehujući se govori Zaječarka za BBC na srpskom.

Međutim, ukoliko je student stigao pred kraj radnog vremena, na meniju obično ostane nepopularna kobasica ili, kako kaže, „banalna kombinacija pohovane ribe u pasulju“.

„Ali uvek možeš da zatražiš neko drugo meso ili povrće, pa ako su raspoloženi sipaće ti“, dodaje.

Posle glavnog jela uzima supu, salatu, hleb koji je spakovan u plastičnim kesicama i desert.

Veoma je raduje kada dobije Mars ili Tviks čokoladicu, koje su, za razliku od većine drugih studentskih restorana u Srbiji, na meniju novosadske menze.

Na kraju predaje karticu i žeton, dobija escajg i odlazi na slobodno mesto za sto da uživa u obroku.

Večera je slična kao i ručak, ali nema supe i deserta, osim utorkom i četvrtkom kada se dobija sutlijaš ili puding koji u duetu sa picom, čini omiljenu Mileninu kombinaciju.

Pošto završi sa jelom, vraća poslužavnik sa tanjirima i escajgom, a nazad dobija žeton.

Anđić ističe da je pozitina strana menze, pored niske cene obroka i dobre hrane, to što može da posluži i kao mesto za socijalizaciju.

„Posebno nama što studiramo u pandemiji i nismo imali normalan studentski život, to nam je mesto gde vidimo druge studente, nije samo onlajn, pa se osetiš normalnije“, naglašava buduća arhitektkinja.

Novosadskim studentima je trenutno na raspolaganju samo jedna menza – Studentski restoran broj dva, poznatiji kao Velika menza.

Ranije je radila i Mala menza, ali je ona sada zatvorena, a predviđeno je i njeno rušenje.

„Trenutno smo u fazi izrade projektno-tehničke dokumentacije za izgradnju novog studentskog restorana koji će imati kapacitet oko 10.000 obroka na dnevnom nivou“, najavljuje Aleksandra Ćulibrk, pomoćnica direktora za ishranu Studentskog centra Novi Sad.

Ona kaže da se na svakih 15 dana izrađuje novi jelovnik koji studenti mogu da pogledaju na sajtu Studentskog centra ili na oglasnim tablama u menzi.

Oko 12.000 studenata koristi usluge novosadske menze.

Dnevno se posluži između 6. i 8.000 obroka „u zavisnosti od obaveza i angažovanosti studenata na fakultetima u određenom periodu školske godine“, dok na godišnjem nivou ta brojka iznosi oko milion i po.

Niške studentske mehane

„Prijatno sine“, reči su koje svakodnevno u niškoj menzi na Pravnom fakultetu dobroćudnim glasom upućuje žena koja radi na terminalu za skidanje obroka sa kartice, studentima.

Među njima je i Marko Jevtić iz Zaječara.

Tamo ga za ručak čekaju njegova omiljena jela đuveč i gulaš, kao i pomfrit koji se uglavnom brzo razgrabi jer mu, zahvaljujući društvenim mrežama, pohrle grupe ogladnelih studenata.

„Postoji grupa na Fejsbuku – Menza dojave gde studenti postavljaju slike jela koja se trenutno daju, ali mi se često dešavalo da dok dođem već bude razdeljeno“, uz osmeh za BBC na srpskom govori devetnaestogodišnji student druge godine Akademije tehničko-vaspitnih strukovnih studija.

Kaže da mu obedovanje u menzi olakšava svakodnevni život.

„Nije baš da imam neko kuvarsko umeće, vrhunac su nudle, pa mi onda prija kad u menzi jedem nešto na kašiku, na primer pasulj“, ističe Jevtić.

Prednost je, naglašava, i to što uspeva da uštedi za kafu ili neki drugi užitak.

„To je oko 170 dinara, ako uključiš sve obroke, što je stvarno na mestu jer po ceni jedne pljeskavice jedeš tri obroka u menzi – mnogo znači i nema čime da se meri“, zaključuje Zaječarac.

U Nišu postoje tri studentska restorana – u sklopu domova kod tehničkih fakulteta na Gradskom polju, kod Pravnog i Ekonomskog fakulteta i kod Medicinskog.

Iz Studentskog centra Niš za BBC na srpskom navode da su svi njihovi restorani opremljeni po najvišim standardima i da je na jelovniku svaki dan po pet, šest menija od kojih je jedan prilagođen posnoj ishrani, čime su „zadovoljene potrebe studenata vegetarijanaca“.

„Svi restorani su opremljeni led displejima na kojima se nalazi kompletan jelovnik sa nutritivnim vrednostima i upozorenjima na postojanje alergena u hrani“, ističu.

Hrana se priprema u centralnoj kuhinji, čiji je kapacitet 20.000 obroka dnevno.

Trenutno u Nišu rade sve menze.

U niškim menzama je tokom 2019. godine ukupno posluženo više od 840.000 obroka, dok je prošle godine u uslovima pandemije korona virusa ta brojka prepolovljena.

Kako je u Kragujevcu?

Ustanova Studentski centar u Kragujevcu poseduje dva studentska restorana, u okviru domova „Vita Stanić“ i „Sloboda“.

Trenutno smanjenim kapacitetom radi samo kuhinja doma „Vita Stanić“ koja na mesečnom nivou okvirno proizvede 17.000 obroka, a na godišnjem 180.000.

„Nastojimo da asortiman bude raznovrstan, a jela nutritivno izbalansirana.

„Svakodnevno su u ponudi dve do tri vrste mesa, dosta povrća, voće i desert“, navodi u pisanoj izjavi za BBC na srpskom Jelena Stanišić, pomoćnica direktora za ishranu Studentskog centra Kragujevac.

Do pandemije su radili i uslužni restorani na Ekonomskom fakultetu, kao i na Fakultetima medicinskih i inženjerskih nauka.

Njihovo ponovno otvaranje, kao i menze u domu „Sloboda“ zavisi od epidemiološke situacije.

Menze u doba korone

Iz Studentskog centra Beograd kažu da je od proglašenja epidemije, ova ustanova poštovala sve propisane mere zaštite.

Zaposleni nose zaštitne maske, na ulazima su postavljene „dezinfekcione barijere“ za obuću i sredstava za dezinfekciju ruku na bazi alkohola, ograničen je broj korisnika u zavisnosti od kvadrature prostorija i slično.

U kragujevačkoj menzi se takođe se primenjuju sve zaštitne mere koje važe kako za studente, tako i za zaposlene.

To su merenje temperature i dezinfekcija ruku na ulasku, obavezno nošenje zaštitnih maski, korišćenje dezinficijensa koji su na svakom stolu, držanje odstojanja od dva metra i poštovanje pravca kretanja koje je označeno na podu ka samouslužnoj liniji.

Maske su obavezne za sve i u Nišu, dok radnici u menzi moraju da nose i vizire.

Ukinuta je mogućnost samostalnog korišćenja začina, slanika, kečapa i drugog, a smanjen je i broj mesta da bi se obezbedila minimalna udaljenost što, kažu iz niškog Studentskog centra, „nije dovelo do stvaranja gužvi i nezadovoljstva korisnika“.

Po odluci kriznog štaba, Studentski centar je pripremio i distribuirao više od 200.000 obroka za sve pacijente i medicinsko osoblje u kovid bolnicama na teritoriji grada Niša.

Vegani tvrde da je biljna ishrana zdrava, raznovrsna i ukusna.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk