Studentska upornost i zajedništvo ponovo su pokazali svoju snagu. Nakon dugog i iscrpljujućeg pešačenja do Niša, studenti su se vratili u Kragujevac, dočekani aplauzima, zagrljajima i rečima podrške. Njihov poduhvat nije prošao nezapaženo – građani, roditelji i kolege studenti okupili su se da ih pozdrave, ponosni na njihov trud i istrajnost.
Studentkinja Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Kragujevcu, Tara, koja je pešačila rekla je:
- Odlično se osećam, jako su nas lepo dočekali – baterija je napunjena. Povreda je bilo, ali ništa ozbiljnije. Svi su nastavili dalje. Veselili smo se i sve je prošlo kako treba. Još uvek tražim odgovor na pitanje zbog čega mi ovo sve znači, ali za sada, zaista, puno srce. Na putu smo pokupili toliko snage, pozitivne energije, ljubavi i solidarnosti. Mislim da smo probudili poslednji tračak empatije u narodu, za koji smo mislili da je davno izgubljen. Drago mi je što sam učestvovala u svemu ovome i što će se pričati o ovome i u narednih nekoliko godina, a tada će se šuti i moje ime. Čuće se da smo probudili čitavu Srbiju.
Studente su, pored kolega, prijatelja i građana, naravno, čekali i roditelji:
- Čekam sina koji je pešačio i izdržao ceo put. Bilo je problema sa žuljevima, upalom mišića, kolenom, ali su ipak uspeli da izdrže čitav put. Za to vreme sam dosta brinula, a bilo je i neprespavanih noći. Sada sam veoma srećna. On je maturant Prve tehničke škole u Kragujevcu.
Jedna studentkinja je čekala svoje kolege u papučama ogrnuta zastavom. Ona je, takođe, jedna od pečaka ali je zbog povrede morala ranije da se vrati. Uspela je da izgura ceo put do Niša, a čak je najavila da se sprema da ponovo pešači i do Beograda. Njeno ime je Ivana Milojević i studira Pravni fakultet u Kragujevcu:
- Ne kajem se zbog toga što sam krenula pešaka do Niša, jer samse odmorila i spremam se i za Beograd.
Dok su svi nestrpljivo čekali studente, svoje prijatelje, sinove i ćerke da se vrate sa dugog i zahtevnog puta, devojčica Lena, čija je sestra pešačila, izrazila je svoju ljubav prema studentima svojim crtežom srca koji im je namenila, a i sama će biti student kada poraste.
Kada su taksi vozila puna studenata nailazila, građani su ih podržali uzvicima dobrodošlice i čuvenom parolom: „PUMPAJ!“ Zastave Srbije su se ponosno vijorile dok su studenti mahali iz automobila. Studenti su po izlasku iz taksija dobili zagrljaje, poljupce i podršku građana, roditelja i ostalih kolega studenata i srednjoškolaca. Dolaskom studenata u Kragujevac došao je i zvuk bubnjeva koji je falio gradu ovih nekoliko dana.
- Sve smo lako podneli. Nismo osetili ovaj put zbog energije i podrške koju su nam građani pružili. I u Beograd idemo 15. marta. Atmosfera je odlična.
Studenti su ispred zgrade Skupštine grada napravili zajedničku fotografiju, a svoj doček proslavili su uz skakanje i pevanje. Ova studentska inicijativa nije bila samo putovanje, već simbol borbe, istrajnosti i solidarnosti. Pešačenje do Niša i povratak u Kragujevac ujedinili su građane i pokazali da mladost može da pokrene društvene promene. Topao doček, suze radosnice i zvuk bubnjeva ostaće urezani u sećanju svih koji su bili deo ovog događaja, dok će priča o studentima koji su probudili Srbiju živeti još dugo.
Snimatelj ne ume da snima uopšte.