Studenti FILUM-a peticijom traže zgradu

Studenti FILUM-a pokrenuli su peticiju koju su naslovili: „Za rešavanje pitanja objekta Filološko-umetničkog fakulteta u Kragujevcu i blagovremeno i ažurno pružanje informacija”. Krenuli su peticijom, jer je ona najneformalniji način da se iskažu njihove namere i do sada su skupili preko trista potpisa.

• Osvestili smo se da nema ko drugi da nam pomogne, nego mi sami sebi. Ovo nije nikakva organzacija, niti imamo nekog ko „stoji iza nas”. Mi smo samo studenti koji se bore za svoja prava, kaže jedna od pokretača peticije i studentkinja četvrte godine srbistike Katarina Šiljeg.

Imamo ideju, želju i jezik

Potpisi su se skupljali skoro mesec dana od studenta do studenta, a došli su na ideju i da naprave Instargram stranicu „zaizgradnjufiluma” kako bi „došli” do više ljudi. Stranica je poslata i katedrama da bi je objavili, ali tu nisu našli potpuni odziv. 

Plan im je da pošalju peticiju svim višim instancama ‒ dekan, rektor, gradonačelnik, ministar i da na osnovu njihovih odgovora preduzmu dalje korake. Peticija je trenutno samo na nivou FILUM-a, ali ako ovo ne uspe, planiraju da je prošire na druge fakultete i grad, ali i da organizuju različite promocije fakulteta. Žele da prošire svest o važnosti objekta fakulteta, ali da saslušaju i prihvate nove ideje, pomoć i sugestije.

• Imamo ideju, želju i jezik. Mi kao filolozi možemo da pričamo i pišemo, dok umetnici kroz muziku i slikarstvo izražavaju svoje potrebe i to je naše najveće „oružje”, kaže studentkinja četvrte godine anglistike Anastasja Stanišić. 

Podršku i pomoć našli su i među profesorima i studentima, ali bilo je i onih malodušnih koji su podrugljivo reagovali. Sagovornice kažu da razumeju skepticizam, jer istorija sličnih ideja već duže od dvadeset godina nije našla odjek u javnosti.

• Tragično je to da smo proveli četiri godine na fakultetu, a da nismo imali svoj „dom” i osećaj kolektiva. Raspršeni smo na mnoge strane, a treba da predstavljamo centar iz kog se širi kultura, kaže Katarina Šiljeg. 

U prostorima gde provode i po osam sati dnevno, studenti nemaju osnovne uslove za rad. Zimu su „pregurali” maltene bez grejanja i sa prozorima koji ne dihtuju, a čak im nedostaju i markeri za pisanje po tabli. Moraju da se „stiskaju” i za vreme pauza, koje provode po hodnicima, a kada žele da odu do toaleta, prinuđeni su da slušaju razne omalovažavajuće komentare obojene tonom cinizma tipa „A, vi ste sa FILUM-a” i slično. Počešvi od banalnih primera da da se dešavalo da im na drugom fakultetu gde se održava nastava, na primer, ne daju kabal, jer su sa FILUM-a, do toga da ne mogu da organizuju popravne kolokvijume jer nemaju slobodnih prostorija.

Koliko god imali dobrih ideja za organizaciju različitih aktivnosti, ali i za osmišljavanje profesorskih i studentskih projekata, to ne mogu ostvariti, jer stalno moraju da „moljakaju” druge za prostor. 

• Apsurdno je objašnjavati zašto je fakultetu potrebna zgrada. Ako neko ne može da razume važnost humaniteta i umetnosti i njihov značaj u društvu, ne znam da li iko to ume da objasni, kaže Anastasja Stanišić.

Ovo nije samo lokalni, već i državni problem, jer na studije dolaze i stranci i studenti iz regiona u nadi da će završiti ono što vole i biti cenjeni u društvu, a onda dožive da nemaju najelementarnije uslove za rad i da ih ljudi gledaju sa omalovažavanjem. 

• Borimo se za našu nasušnu potrebu, osećaj stabilnosti i sigirnosti, a to je prostor za rad, kaže Katarina. 

U „ateljeu” sa bubašvabama

Prenosimo i neke od komentara sa Instagram stranice  „zaizgradnjufiluma”:

• Završavam drugu godinu studija slikarstva provodeći dva dana u nedelji u podrumu škole ’Đura Jakšić’, u (ne)uslovima, koji su, kao i podrum, ispod nivoa. Morali smo da stavljamo kofe jer cevi cure, plafoni su vlažni jer je iznad nas toalet, fasada se ljušti, slavinu na česmi ne možemo da zavijemo do kraja, nekada nam je previše hladno u podrumu, grejalice ne smeju da se uključe, utičnice su stare, nemamo dovoljno svetlosti da vidimo šta slikamo, a nalazili smo i bube.

• Studenti provode vreme u prostoru koji nije ni malo higijenski – u podrumu. Bubašvabe su u svakom ćošku, a kanalizacija kaplje u kante pored nas. Dobijamo alergije po celom telu zbog prostora u kojem sedimo po pet sati. Na sve to ljudi koji imaju neku „višu” reč na FILUM-u kažu da je prostor dobar za rad. Sramota.

• Kako neku instituciju shvatiti ozbiljno, pa i one koji se opredeljuju za studiranje u njoj, kad ona nema zgradu? Mi postojimo na papirima, postojimo i zaista, ali poput neke apsurdne i moderne Nedođije.

• Vukljamo mape sa radovima sa jedne lokacije na drugu, po ateljeima je haos, prosto je nemoguće ostati ’čitav’. Fali i kontakt sa ostalim klasama ‒ mi nemamo ideju ko ide na FILUM, nemamo jaku zajednicu.

• Sramota je da ni država ni grad ne mogu već godinama da obezbede novac za izgradnju obrazovne ustanove, ali se zato izdvaja za razne festivale, stambene komplekse… Ostali fakulteti imaju i svečane dodele diploma koje možda nisu toliko bitne, ali su lepe. Muzičari i umetnici moraju da ’vuku’ instrumente jer su im oduzeli sve učionice u Drugoj gimnaziji i nisu mogli da ih tamo ostavljaju. Bili su primorani da koriste čitaonice u domu za vežbanje, ali su se stanari doma žalili. Taj problem je sada rešen, ali svakako je velika sramota da je naša zgrada toliki problem da već dve decenije ne mogu da ga reše.

Naše sagovornice zaključuju da je njihova dužnost da se bore i angažuju, pogotovo zato što su studenti humanitstike i umetnosti i da ne odustaju od peticije za skućivanje Filološko-umetničkog fakulteta, koliko god situacija oko izgradnje bila komplikovana.

Nije se odmaklo od maketa

Bilo je „čvrstih” obećanja da će na dvadesetu godišnjicu FILUM-a, prošle godine, početi gradnja fakultetske zgrade. Najpre je trebalo u junu, pa u septembru, na lokaciji u Ulici Liceja Kneževine Srbije, iza Ekonomskog fakulteta, na površini od 1,3 hektara i imala bi osam hiljada kvadratnih metara.  

Ali, fakultet je navršio i 21. godinu postojanja, a gradnja ne počinje. Ceo kredit Banke za razvoj Saveta Evrope namenjen investicijama u univerzitetsku infrastrukturu dat je za zgrade devet beogradskih fakulteta. Naknadno je zahtevano da se sa Bankom razmotri mogućnost da u finansiranje uđe i Filološko-umetnički fakultet, pod uslovom da se u toku realizacije stvore mogućnosti, što je moguće samo ukoliko se neki od planiranih projekata ne realizuje ili ako se obezbede dodatna sredstva. Na Sretenje (15. februara) ove godine, predsednik Vučić dao je obećanje da će država izvojiti 8,5 miliona evra za skućivanje kragujevačkog fakulteta. Za sada – samo prazno obećanje.

Ono što je bilo do grada ispunjeno je – da prenese prava javne svojine parcele u državnu svojinu i da plati izradu izmene i dopune projektno-tehničke dokumentacije. Podsetimo, za FILUM je „krov nad glavom” ranije tražen i u Domu vojske (za koji vojska traži ogromnu nadoknadu), kasarni „Radomir Putnik”, zatim u zgradi Medicinskog fakulteta (po njihovom izmeštanju u novi objekat Centara izvrsnosti), pa u „Kneževom arsenalu”. Od svega nije bilo ništa – i dalje je „podstanar”.

Piše: Maja Đorđević, Kragujevačke