Nije potrebna nova regulativa, nego da postojeći zakoni preciziraju šta je lažna vest i koja je šteta od dezinformacija, rekla je vanredna profesorka medijskog i ustavnog prava na Pravnom fakultetu u Kragujevcu Jelena Vučković.
Ona smatra da termin lažne vesti nije „najsrećniji“ i da prihvata stav nekih stručnjaka da je odgovarajući naziv „informacijski poremećaj“.
- Imamo termin netačne, nepotpune, neblagovremene informacije, ali se u našem zakonodavstvu ne pominje lažna vest. Kroz zakonski tekst treba da se precizira šta je informacijski poremećaj, kao i da u pravni tekst uvedemo termin verodostojna informacija i njeno značenje, rekla je Vučković agenciji Beta.
Vučković je ocenila da je opasno za demokratiju i svako društvo kada se lažnim vestima utiče na donošenje odluke na izborima i kritičko razmišljanje.
Prema rečima Vučkovićeve, u Srbiji je ovo područje „delimično“ zakonski regulisano kroz zabranu govora mržnje, širenje informacija koje mogu da izazovu rušenje ustavom utvrdjenog poretka, kao i kleveta, uvreda ili prevara.
Dodaje, medjutim, da je brzina informacija velika i dok institucije odreaguju i ispoštuje se procedura, nekome je već naneta šteta.
Vučković je napomenula da je problem internet jer nije adekvatno pravno regulisan, odnosno u našem zakonu nije medij u pravom smislu reči.
- Medij podrazumeva da morate da imate glavnog i odgovornog urednika, a na društvenim mrežama nemate, to je neki administrator, dakle važe interna pravila, rekla je Vučković.
Vučković je ocenila da je vrlo veliki značaj medijske pismenost i u Srbiji mora da se započne sa ovim procesom i prepoznavanjem lažnih vesti.
- To nije proces koji možemo da sada započnemo i imamo rezultate kroz godinu dana. To je proces koji je dugotrajan, ali on mora da se započne, smatra Vučković.
Ocenila je da medijsku pismenost treba uvesti u formalno obrazovanje što je Finska uradila još 50-tih godina prošlog veka.
Vučković je rekla da se u okviru gradjanskog vaspitanja u školama u Srbiji govori o medijskoj pismenosti, ali da to nije dovoljno.
Najavila je da će u sledećem ciklusu akreditacije na osnovnim studijama na Pravnom fakultetu u Kragujevcu biti uveden izborni predmet medijsko pravo.
Vučković je ocenila da se sa procesom medijske pismenosti stvara svest u društvu kod svih aktera, ne samo vlasti i opozicije, da neka pitanja moraju da budu van onoga što je političko prepucavanje, nešto što doprinosi opštem napretku društva.
Prema njenom mišljenju prvo treba dati na značaju novinarskoj profesiji ,poboljšati položaj, edukovati novinare budući da oni nose najveću odgovornost za informacije koje plasiraju.
Važno je i ojačati kapacitete javnih medijskih servisa, kao i nezavisnih regulatornih tela.
- Trebalo bi da postoje nezavisna tela da vrše nadzor i po pitanju lažnih vesti. Regulatorno telo za elektronske medije bi moglo u tom smislu da vodi računa budući da već ima obavezu da vrši monitoring medijskog prostora i medija, ima velika ovlašćenja i mogućnost izricanja odredjenih sankcija, rekla je Vučković.
Njena ideja je da se uvede ombudsman za medije, koji bi mogao brzo da reaguje sa pozicije stručne ocene, u trenutku „ informacijskog poremećaja“ ili po prijavi.
Prema rečima Vučkovićeve, nova Medijska strategija tretira pitanje medijske pismenosti u Srbiji i predlaže set mera koje su oslonjene na evropske dokumente.
- Nemam primedbe na tu vrstu naše normativne aktivnosti, ali ono što se meni manje svidja je primena u praksi zaključila je Vučković.