Ako je suditi prema poslednjoj izjavi predsednika Srbije Aleksandra Vučića, svu odgovornost za proizvodno – poslovno – finansijsku agoniju Krušika, zbog koje je on (Vučić ) prekjuče hteo da „iskoči iz kože“, snosiće aktuelno poslovodstvo valjevske vojne fabrike, predvodjeno generalnim direktorom Vladanom Lukićem.
Gostujući na jednoj domaćoj televiziji, Vučić je sinoć, odmah nakon posete valjevskoj fabrici ,rekao da će „zbog problema u poslovanju Krušika odgovornost morati da snosi tamošnje poslovodstvo, jer poslovni planovi nisu bili stručni“. Kazao je i da do problema nije došlo samo zbog afere, odnosno podataka koje je iznosio Aleksandar Obradović, već i zbog „pogrešnih računica i pogrešnih planova“ u poslovanju.
- Do 2018. sve je “išlo perfektno“, rekao je Vučić, navodeći da je rukovodstvo tada dovelo značajno veći broj zaposlenih očekujući pogrešno da će ugovori biti na istom velikom novou. To se, prema njegovim rečima, može svakom dogoditi, nije namerno, ali nije bilo stručno, tako da će se za to morati da se odgovara, što je “na nadležnima da utvrde“…
Da li svesno ili ne, tek predsednik Vučić je sinoć ostao nedorečen, pošto nije precizirao da li odgovornost za aktuelno beznadje u Krušiku snosi samo akteuleno poslovodstvo, ili i fabrički menadžmenti i generalni direktori i pre Vladana Lukića i njegove ekipe. Bivši generalni direktor Krušika Mladen Petković, na primer, koga uzbunjivač Aleksandar Obradović, kao i pojedini sindikalni lideri u valjevskoj fabrici vide kao najodgovornijeg za trenutnu situaciju i “dužničko ropstvo” u kojem se Krušik nalazi, a kojeg je Vučić, tvrdnjom da je do 2018. , (kad je Petković prekomandovan u Zastavu oružje), sve “išlo perfektno”, kako se čini, nastoji da abolira od odgovornosti.
- Vladan Lukić svakako da mora da snosi odgovornost za stanje u fabrici, ali daleko od toga da je on jedino odgovoran. Kad govorimo o poslovodstvima, svakako je da je Mladen Petković, koji je direktor Krušika bio od 3. januara 2014. do 16. novembra 2018., kad je unapređen postavljanjem na čelo Zastave oružja, najodgovorniji za kolaps Krušika. Zašto? Pa zato što se za njegovo ime vezuje zapošljavanje armije od oko 2000 partijskih “kadrova” SNS iz Uba, Lajkovca, Mionice i drugih gradova i varoši širom Srbije. U tom partijskom zapošljavanju koje je, pored svega ostalog, dokrajčilo poslovanje Krušika, ključnu ulogu imao je predsednik Izvršnog odbora SNS, gradonačelnik Uba i Vučićev kum Darko Glišić, što Vučić u svojim izjavama takodje ne pominje, kaže jedan od predstavnika zaposlenih u Krušiku za list DANAS i Glas Šumadije.
Dodaje da se ime Mladena Petkovića vezuje i za saradnju sa povlašćenim trgovcima oružjem koji su proizvode valjevske fabrike, prema dokumentaciji koju je javnosti dostavio uzbunjivač Obradović , kupovali po fabričkim cenama, neretko i ispod njih, a u saudijskoj Arabiji i Emiratima ih prodavali i po dva puta skuplje.
- Odgovornost za stanje u kojem je Krušik danas mogao bi da snosi i menadžment koji je fabriku vodio pre MladenaPetkovića, predvodjen generealnim direktorom Jovanom Davidoviće,koji je na toj funkciji bio od 2004. do kraja 20013.,nakon čega ga je Petković oterao iz preduzeća. Mnogi radnici Krušika još uvek se dobro sećaju da je Petković, početkom januara 2014., odmah po dolasku u fabriku, tri dana zaredom držao sastanke za zaposlenima i obaveštavao ih da mu je prethodno poslovodstvo ostavilo dug od 50 miliona dolara. Ako je to tačno, onda bi utvrdjivanje odgovornosti za situaciju u Krušiku moralo da krene još tamo od početka 2000-tih, navodi naš sagovoir nik.
Stručnjaci iz Zastave oružja ističu, pak, da za stanje u bilo kojoj domaćoj vojnoj fabrici, samim tim i u Krušiku, ne mogu da snose samo predstavnici poslovodstva. Naprotiv, istovetnu, ako ne i veću odgovornost za njihovo poslovanje imaju fabrički nadzorni odbori, a time i Ministarstvo odbrane koje predlaže i Vlada Srbije koja imenuje njihove članove u svim značajnim domaćim vojnim fabrikama, čiji je većinski vlasnik država.
- Direktor Zastave oružja, a tako je, koliko znamo, i u Krušiku, Prvom partizanu i drugim vodećim fabrikama namenske proizvodnje, bez saglasnosti nadzornog odbora može da potpiše ugovor u vrednosti do milion evra. Za sve ugovore uznad te sume, neophodna je saglasnos nadzornog odbora. Taj organ upravljanja verifijuje zavrpni račun koji potom usvaja Skupština akcionara preduzeća koji, s obzirom da su fabrike u državnom vlasništvu, opet čine predstavnici države. Poslovanje vojnih fabrika tako je pod strogom kontrolom države, ili bi tako trebalo da bude. Otuda je i odgovornost predstavnika države za poslovanje fabrika koje su u njenom vlasništvu – najveća, kaže sagovornici našeg lista, napominjući da, kad se sve to zna, donekle čudi jučerašnje iznenadjenje predsednika Vučića i njegovih saradnika iz državnog vrha rezultatima poslovanja Krušika.
IMA LI ODGOVORNOSTI MINISTRA VULINA?
- Mogao je predsednik Vučić juče u Krušiku da pita ministra odbrane Aleksandra Vulina, da li je i koliko za trenutnu situaciju u Krušiku odgovoran i Zoran Lazić, državni sekretar u Ministarstvu odbrane i predsednik Nadzornog odbora Krušika od jeseni 2018. do septembra 2019. Lazića je, koliko nam je poznato, u Ministatstvo odbrane doveo upravo ministar Vuilin, a uveliko je indikativno da je iz NO Krušika otišao u septembru prošle godine, odnosno u vreme kad su počele da cure informacije o poslovanju fabrike, kažu predstavnici radnika Krušika, naglašavajući da su se sindikalci Laziću, povodom situacije u Krušiku, obraćali i kao članu NO te fabrike i kao državnom sekretar u MO.