Stigmatizacija dece i mladih sa poremećajima u ponašanju predstavlja ozbiljan i dugotrajan problem, posebno u manjim zajednicama gde su međuljudski odnosi bliski i gde se svi međusobno poznaju. U takvim sredinama, stigma može imati dalekosežne posledice, ne samo po mlade koji su njome pogođeni, već i po širu zajednicu. Kada zajednica okrene leđa ovim mladima, ne samo da se propušta prilika da im se pomogne, već se dodatno pogoršava njihov položaj i doprinosi njihovom udaljavanju od društva.
Stigmatizacija se odnosi na proces označavanja i izdvajanja dece i mladih sa poremećajima u ponašanju kao „problematičnih“ ili „opasnih,“ što dovodi do njihove socijalne izolacije i marginalizacije. Takav tretman može imati ozbiljne negativne posledice po njihovo emocionalno i psihološko zdravlje. Mnogi mladi, suočeni sa ovakvom reakcijom okoline, razvijaju osećaj srama, krivice i besa, što može dodatno pogoršati njihovo ponašanje. Ova dinamika može ih odvesti na put ka još ozbiljnijim problemima, uključujući dalju delinkvenciju.
Zajednica igra ključnu ulogu u prevazilaženju stigme i podršci mladima sa poremećajima u ponašanju. Umesto da se deca i mladi posmatraju kao „izopštenici,“ neophodno je razviti kolektivni senzibilitet i saosećanje. Zajednica mora postati mesto gde se o problemima otvoreno razgovara, gde se traže rešenja kroz dijalog, i gde se pruža podrška umesto osude. Manje zajednice, zbog svoje povezanosti, imaju posebnu priliku da razviju bliske i podržavajuće odnose koji mogu biti ključni za resocijalizaciju mladih.
Stvaranje podržavajućeg okruženja u zajednici je od suštinske važnosti za resocijalizaciju mladih sa poremećajima u ponašanju. Ovo podrazumeva uključivanje različitih aktera, kao što su škole, zdravstvene ustanove, lokalne organizacije, i porodice. Svaka od ovih grupa igra važnu ulogu u pružanju potrebne podrške. Škole, na primer, mogu biti ključne kroz implementaciju programa prevencije i intervencije koji su usmereni na rano prepoznavanje i tretman problema u ponašanju. Porodice su, naravno, ključni partneri u ovom procesu, jer roditelji često nose najveći teret kada je reč o deci sa poremećajima u ponašanju. Zajednice moraju obezbediti podršku i resurse za roditelje kako bi oni mogli da budu adekvatni saveznici u ovom procesu.
Aktivna uloga zajednice u resocijalizaciji
Za uspešnu resocijalizaciju dece i mladih sa poremećajima u ponašanju, neophodna je aktivna uloga zajednice. To znači da zajednica mora ne samo da prepozna problem, već i da se aktivno uključi u njegovo rešavanje. Lokalni programi koji uključuju mlade u aktivnosti zajednice, kao i mogućnosti za edukaciju i osnaživanje, mogu biti od velike koristi. Posebno je važna uloga mentora i starijih članova zajednice, koji mogu pružiti podršku i usmerenje mladima tokom teških perioda.
Jedan od značajnih primera ovakvog pristupa je formiranje tima za prevenciju nasilja kod dece i mladih, kao i za prevenciju maloletničke delinkvencije u opštini Topola. Tim, formiran 27. maja 2024. godine, okuplja stručnjake iz različitih oblasti sa ciljem analize ključnih problema, identifikacije uzroka nasilja i delinkvencije, te predlaganja efikasnih preventivnih mera. Na čelu tima je Ivana Janković, master socijalni radnik iz Gornje Trnave, dok članovi tima uključuju psihologe, lekare, pravnike, specijalne pedagoge i predstavnike policije. Njihov rad obuhvata analizu postojećih problema i resursa u zajednici, kao i redovno izveštavanje Opštinskog veća o nalazima i preporukama, što osigurava kontinuiranu podršku i implementaciju preporuka na lokalnom nivou.
Stigmatizacija dece i mladih sa poremećajima u ponašanju predstavlja ozbiljan izazov za društvo, ali je moguće prevazići ga kroz zajedničku odgovornost i solidarnost. Ključ leži u edukaciji, otvorenom dijalogu i stvaranju podržavajućeg okruženja u kojem se mladi osećaju prihvaćenima i podržanima. Kroz ovakav pristup, zajednice mogu ne samo da pomognu mladima da prevaziđu svoje izazove, već i da izgrade jače, povezanije i otpornije društvo, koje je sposobno da se suoči sa ovim problemima na konstruktivan način.