Prosečan čitalac više ne veruje u sve što čuje, već pokušava informaciju da proveri. Potpuna zaštita od lažnog sadržaja ipak je gotovo nemoguća, te se današnje poverenje građana ukazano medijima svodi na minimum. O ovome je Stefan Janjić, urednik portala FakeNews Tragač, govorio u Kragujevcu građanskim aktivistima iz Šumadije.
Radionicu je organizovalo udruženje Res Publica, a sa Janjićem smo pričali o tome koliko su lažne vesti opasne i koliko im pogoduju krizne situacije, poput pandemije ili rata u Ukrajini, ali i predizborne kampanje.
Na predizbornom mitingu u opštini Vrbas, Aleksandar Vučić, ostvrnuvši se na aktuelnu temu u Ukrajini, izjavljuje kako je jedna od nama teritorijalno bliskih zemalja sa repertoara filharmonije zabranila operu Čajkovskog „samo zato što je Rus”. Da li je period predizbornih kampanja pogodno vreme za širenje veće količine lažnih informacija nego što je to inače slučaj?”
- To je jedan od primera dezinformacija koje su nastale na internetu, pogrešno su se interpretirale, ali su se raširile i postale veoma prihvaćene. Kada biste napravili anketu u opštoj populaciji i ljude pitali da li je to istina, većina bi dalo netačan odgovor. Negde su to čuli, pomislili da je tačno, kao što veliki broj ljudi na primer u toku svog života čuje da se Kineski zid vidi sa Meseca, a to je pseudonaučna informacija. Kada je reč o predizbornim kampanjama ja bih rekao da one jesu pogodno tlo za širenje dezinformacija, ali u isto vreme neproverenih i neproverljivih podataka pogotovo kada se govori o ekonomiji o kojoj mali broj građana ima dovoljno predznanja kako bi razumeli kompleksne fenomene i terminologiju koja se pominje. Onda imate primere gde se upoređuje neuporedivo ili se kaže da je Srbija bolja od zemalja u regionu, a ne definišemo šta je to region. Da li tom regionu pripadaju Bugarska, Rumunija i Hrvatska koje su članice Evropske unije, Mađarska možda ili se orijentišemo samo na zapadni Balkan.
Dakle rekao bih da političari, u toku predizbornih kampanja, pružaju neproverljive informacije pre nego što direktno lažu zato što znaju da u eri interneta laži, pogotovo ukoliko su bizarne, vrlo često bivaju raskrinkane na društvenim mrežama. Pritom ne mislim samo na fact – checking, organizacije kao što je moja ili na istinomer već i ljudi jednostavno pronađu tačne informacije zbog čega političari traze neku vrstu izlazne strategije kako bi manipulisali, a pritom ne lako uhvaćeni.”
Kada smo malopre pomenuli Ukrajinu, koliko je trenutna situacija doprinela lažnim vestima i na koji način ih možemo razlikovati od propagande i manipulacije? ”
- Veoma teško možemo da dođemo do istine u nekim situacijama budući da određeni zadaci koji se tiču foto i video forenzike ne bivaju razrešeni već mesecima. Tema Ukrajine se nadovezala na temu pandemije i vidimo da postoji fokus koji se stalno premešta. Prvo su to bili ratovi u regionu nakon toga migrantska kriza, 5g tehnologija, pandemija, fokus na vakcine i sada rat u Ukrajini. Možemo samo da zamislimo šta je sledeće, ali čini mi se da je sve gore od goreg.
Vidimo na društvenim mrežama koliko se često manipuliše snimcima i fotografijama.
Neke fotografije nastale prethodnih godina u drugim državama prikazuju se kao fotografije iz Ukrajine. Često imamo, ja bih rekao, pokušaj rusofilskog dela javnosti u Srbiji da predstavi napad Rusije na Ukrajina kao opravdan, te se na uniforme ukrajinskih vojnika, šlemove, oklopna vozila dodaju nacistički simboli i veliki broj takvih fotografija je raskrinkan.
Kada je reč o Korona virusu, koja bi bila vaša bez preterano razmisljanja najzanimljivija lažna vest?
- Konkurenica je velika, ali moram da kažem da ne bih nijednu baš svrstao u kategoriju zanimljivih zato sto mi možemo da se šalimo na temu dezinformacija koje se tiču teme Zemlje kao ravne ploče, 5g tehnologije gde je ideja da pomenuta tehnologija ubija prepodne vrapce a popodne decu.
Ali kada je reč o pandemiji, iako smo se svi zamorili od te teme i želeli bismo da se sve zaboravi, to je bilo i trenutno je pitanje života i smrti. Zbog toga osećam duboko nepoverenje i zgražavanje nad ljudima koji su u takvom delikatnom trenutku odlučili da manipulišu i iznose neproverene podatke kako bi obmanjivali javnost. Dugoročne posledice toga ćemo tek videti na planu vakcinacije dece obaveznim vakcinama gde postoji uverenje da one izazivaju autizam. Ideja je dobila nova krila na talasu antivakcinalnog delovanja za vreme pandemije virusa. Nažalost, zbog toga ćemo imati sitauciju da nam se na velika vrata vratiti bolesti za koje smo bili uvereni da smo ih ostavili u istoriji, ali eto platićemo cenu te lakovernosti i popularnosti teoretičara zavere.”
Da li je krizni štab imao veliku ulogu u širenju lažnih vesti?
- Rekao bih da nije imao preveliku ulogu, osim ako govorimo o nekim statistickim podacima,
ali bih rekao da se nije dovoljno borio protiv njih. Morao je da pronadje nove načine, ne samo u domenu nauke nego i marketinga, organizacije u smislu kako odgovoriti u takvim situacijama,
na koji način sačuvati kredibilitet, kako informaciju prezentovati u javnosti čak iako se one menjaju iz dana u dan. Nisu dorasli tom zadatku, medicinski deo kriznog štaba, popularno rečeno struka, zaista je morao i mogao bolje. ”
Ukoliko biste morali da bar na trenutak izađete iz svoje uloge i stanete na drugu stranu, šta biste savetovali osobi koja ima za cilj da plasira lažnu vest?
- Savetovao bih da napravi svoj sajt potom da otkupi niz fejsbuk stranica koje imaju različita imena iz čijih naziva nikada ne biste pretpostavili da ćete dobijati lažne vesti poput „Recepti moje bake” „Najlepši pejzaži Srbije” „Crvena zvezda u srcu” i da putem takvih stranica plasira svoje sadržaje. Nadalje, da instalira neki vid naplate oglašavanja na svom sajtu i tako će svaki klik koji dolazi preko tih stranica zapravo donositi određenu zaradu jer je svaki naš klik na takvim sumnjivim sajtovima podrška manipulatoru da nastavi da se bavi dosadašnjim poslom.
Da li imate neke licne preferencije prem nekom segmentu kada je reč o proveri tačnosti informacija?
- Moram da priznam da mi je nauka odnosno pseudonauka najinspirativnija, iako se ponekad umorim jer mislim da šarlatani imaju prevelik pristup društvenim mrežama, televizijama sa nacionalnim frekvencijama i štampi, ali to tema koja mi je izuzetno draga. Zagovaram pristup da bismo uz jačanje medijske pismenosti paralelno jačali naučnu i statisticku pismenost i da bi nam koncepti koji deluju udaljeno i apstraktno postali daleko bliži. Čini mi se da smo svi tokom svog osnovnog obrazovanja kada imamo kontakte sa biologijom, matematikom, fizikom svesni koliko je nauka kompleksna i koliko neke koncepte ne možemo da shvatmo. Međutim, kada završimo sa obrazovanjem jako lako potisnemo sećanje da je nauka širok fenomen.
Tada počinje da raste ego i naše uverenje da se u sve razumemo i da možemo dati odgovor na sve teme počev od pandemije do krize u Ukrajini. Mislim da je jedan od ključnih koncepata, pored jačanje medijske pismenosti, suzbijanje neopravdano podignutog ega tj. poruke upućenje sebi da je u redu ukoliko se u nešto ne razumemo i da svet neće propasti ukoliko mi ostanemo po strani i ne isznesemo svoje mišljenje.
Vaše prognoze po pitanju jačanja poverenja i konekcije između publike i novinara?
- Mislim da odgovorno novinarstvo mora počivati na činjenicama, ali mora biti relevantno i korisno. Nikoga više ne zanima prenošenje šturih informacija. Mi novinari moramo biti servis građana, odgovarati na njihove potrebe i pored toga što smo informativni moramo biti i edukativni i zabavni jer mislim da postoji da se svaki sadržaj čak i o izazovnim temama plasira na zanimljiv način. Biti u konstantnom razgovoru sa publikom, videti šta ona želi, ne podilaziti po svaku cenu njenom ukusu, ali gledati da priče budu ispirčane dobrim jezikom. Mislim da to jača poverenje. Kada gledam kojim se medijima ja okrećem, ne kao novinar nego kao konzument medija, to su oni koji uspeju da mi zadrže pažnju svojom doslednošću, profesionalizmom i time koliko im je stalo i koliko zanimljivo oblikuju svoj sadržaj.