Budžet Kragujevca za iduću godinu, prema nacrtu dokumenta koji tek treba da potvrdi Gradsko veće nakon što je završena javna rasprava, biće 9,236 milijardi dinara, skoro u cifru isti kao onaj prvobitno planiran za ovu godinu, pa posle dva rebalansa umanjen za nekih 200 miliona dinara.
Profesor dr Nenad Stanišić, gradski većnik i profesor Ekonomskog fakulteta, uverava da će novi budžet, dok prođe Gradsko veće i na kraju izglasavanje u Skupštini grada, izaći na 9,5 milijardi dinara prihoda, pa bi to značilo i uvećanje za nekih pola milijardi u odnosu na ovu godinu.
No, za razliku od prošle godine kada je rekao da će budžet biti razvojni i investicioni i da će povećanje od milijardu dinara, koliko je ovogodišnji budžet uvećan u odnosu na prošlu godinu, biti upotrebljen za investicije, ove godine Stanišić ne daje takva obećanja. Jer, računica govori da će kapitalne investicije opet ostati slaba tačka gradskog budžeta, kao što se pokazalo i ove godine, kada su mnogi najavljeni radovi izostali.
Na osnovu čega je projektovan rast budžeta za narednu godinu u odnosu na ovogodišnji?
Planiran je na osnovu smernica iz Ministarstva finansija za izradu budžeta, gde stoji da se uradi na pretpostavci rasta BDP-a od 6,8 posto iduće godine. U ovoj godini budžeti su planirani po stopi rasta privrede od 8,8 posto. I za narednu godinu planira se značajan rast ekonomije, a on će se u našem gradskom budžetu najviše odraziti u rastu prihoda poreza na zarade. Tako smo planirali rast ovih prihoda za 6,8 posto, a plan za ovu godinu je bio 3,607 milijardi dinara. I opet je budžet šire planiran, odnosno prihodi su planirani na većem nivou da bismo, ako se pojavi neki neplanirani prihod, imali plan kako sredstva utrošiti. Zato je procena realizacije plana prihoda na 85 do 90 odsto, dok je ove godine oko 87 posto.
Kako su planirani prihodi od prodaje građevinskih lokacija, sa kojima uvek bude podbačaja, pa se izostanak investicija pripisuje tome?
Za narednu godinu su ti prihodi planirani na 1,8 milijardi dinara, što je za nekih 150 miliona manje od ovogodišnjeg prvobitnog budžeta pre rebalansa, a za oko 300 miliona više od trenutne verzije budžeta posle rabalansa. Zašto za 300 miliona više? Zato što smo krajem oktobra imali značajnu prodaju parcela kada su prodate dve od po hektar na potezu iznad „Tempa” i obe za po milion evra. Naplata će doći na početku iduće godine. Interesovanje postoji od investitora, i stranih i domaćih, za lokaciju radne zone „Feniks” i još neke, tako da očekujemo značajne prihode koji nam omogućavaju finansiranje svih troškova i gledano po tome budžet se konsoliduje. Prihodi rastu brže nego što je planirano.
Ipak, iskustvo pokazuje da na kraju kapitalne investicije, i to one najzvučnije koje privuku pažnju građana, obično izostanu i „presele” se u narednu godinu. Tako se dogodilo sa projektom rekonstrukcije Trga vojvode Putnika, obnovom gradskih fasada i još nekim?
Što se tiče kapitalnih investicija tačno je da neke nisu realizovane u planiranom obimu. Bilo je planirano da u ovoj godini počnu, a da se iduće završe. Međutim, jedan projekat nije započet zbog nedostatka para i zato što se nalazi još u fazi projektovanja. Planirano je da se projektovanje završi do februara naredne godine i da se počne sa radovima. Dakle, nije samo reč o nedostatku para, a radi se o rekonstrukciji Trga vojvode Putnika. Za projekat obnove fasada bilo je planirano 100 miliona dinara u budžetu za ovu godinu, ali je dosta vremena potrošeno na procedure i dobijanje raznih saglasnosti i dozvola, tako da se sa radovima krenulo tek pre par nedelja, umesto u leto ili ranu jesen. Projekat je kasnio i neće se potrošiti ni približno novca koji je obezbeđen, pa je cifra u rebalansu smanjena, a projekat se prebacuje u narednu godinu. Što se Trga Radomira Putnika tiče, biće deo budžeta za narednu godinu. Radovi će početi sa prvim danima proleća. Sa fasadama se nastavlja po principu sa jedne na drugu, odnosno kada se završi jedna počinje rad na sledećoj, i prvi će se raditi ova koja je u toku, potom ona preko puta sa Titanima i ona gde je bio „Peko”. Što se tiče kapitalnih investicija iduće godine akcenat će biti na izgradnji ulica, ali kroz stavku komunalno održavanje, što znači završetak već započetih i trasiranih ulica kojima nedostaje asfalt, ili postavljanje kanalizacije i ostale infrasrtukture, dok će se nove ulice graditi iz kredita.
Za narednu godinu najavljeno je i povećanje zarada zaposlenima u gradskoj upravi. Koliko će to opteretiti budžet?
Planirano je povećanje zarada za sedam posto na osnovu najava iz Republike i na osnovu tih očekivanja napravili smo plan u budžetu i povećanje u tom iznosu, pa će rashodi za zarade zaposlenih biti 1,779 milijardi dinara. Ali, to nije samo za radnike gradske uprave, kojih ima 647, već za sve zaposlene čije se zarade finansiraju iz bzudžeta, a njih je 1.601. To su radnici gradskih ustanova kulture, predškolske delatnosti i firme čiji je osnivač grad i svi su takozvani indirektni korisnici budžeta. U ovoj uvećanoj masi plata treba računati i novo zapošljavanje i to do 20 radnika u Komunalnoj miliciji.
Mnogo je bilo kritika zbog ponovnih subvencija javnim komunalnim preduzećima, zapravo JKP „Šumadiji” u koju je većina objedinjena, iako je rečeno da ih neće biti. Da li će komunalci i naredne godine dobijati subvencije?
Kada je reč o subvencijama ima 16 preduzeća kojima je grad osnivač. Dva su komunalna preduzeća i to „Vodovod” i JKP „Šumadija”, a ostalih 14 su javna preduzeća i privredna društva. U ovoj godini „Vodovod” nije bio korisnik subvencija, dok je JKP „Šumadija” imala subvenciju od 15 miliona dinara za nabavku vozila za održavanje higijene. To je budžet za ovu godinu. Za narednu godinu ostaju subvencije ostalim preduzećima. To su Javno preduzeće „Putevi” Kragujevac, Javno stambeno preduzeće, pa JKP „Niskogradnja”, koje je pokrenuto kao tema na poslednjoj Skupštini. To preduzeće mora da postoji dok grad ne vrati njegove dugove. Krenulo se sa dugom od 700 miliona dinara i svake godine je plaćano 115 miliona, dok se dug ne vrati. Ostalo je još 115 miliona do kraja vraćanja, a potom sledi gašenje preduzeća. Taj iznos je predviđen u budžetu za iduću godinu. Na listi za subvencije je i Radio televizija Kragujevac, kojoj je u ovoj godini dato 53 miliona dinara, a za iduću je predviđeno 50 miliona.
Potom, tu su „Šumadija sajam”, Centar za strna žita, Biznis inovacioni centar. Ipak, moraju li se JKP „Šumadiji” davati subvencije za nabavku opreme?
„Šumadija” ima probleme u poslovanju. Ima ih i „Vodovod”, koji ne dobija subvencije, ali on će uskoro započeti rad po republičkom projektu „Čista Srbija”, gde će uraditi prvih 10 kilomatara na širenju vodovodne mreže i on će doneti dobre prihode. „Šumadija” je suočena sa problemom jer je zbog pandemije 2020. godine imala gubitke usled smanjene aktivnosti, i smanjenje prihoda. Drugi veliki problem je slaba popunjenost javne garaže. To se popravlja jer je smanjena cena parkiranja i sada je bolji prihod od tog objekta. Treći problem „Šumadije” je rekonstrukcija Gradske tržnice. Ja nisam sagovornik za tu temu, ali čini se da postoje veliki problemi koji su pratili radove u svim fazama, od projektovanja do izvođenja radova. Tako Tržnica već dugo ne radi, rok se produžava u nekoliko navrata i JKP ima velike gubitke jer nema naplate tezgi, umanjeni su prihodi. U idućoj godini nisu predviđeni gubici u JKP „Šumadija” i „Vodovodu”, pa ni subvencije.
Da li smo listu ustanova i korisnika budžeta koji dobijaju subvencije prethodno doveli do kraja?
Nismo, ima tu još firmi. Tu je Republička agencija za privredni razvoj Šumadije i Pomoravlja, Sportsko privredno društvo „Radnički” koje ima četiri kluba i ono je pojedinačno najveći korisnik subvencija od 268 miliona dinara u ovoj godini i toliko će otprilike biti i u narednoj. Zatim korisnik je i FK „Radnički 1923”, kome su ulaskom u Super ligu povećana davanja na 91 milion dinara, koliko će biti i u narednoj godini. Na spisku je i Ženski fudbalski klub „Radnički”, kao i Zavod za zdravstvenu zaštitu radnika, bivša „Zastavina medicina rada”. Grad finansira deo zarada sa oko 30 miliona dinara godišnje, a postoje planovi da oni uđu u mrežu zdravstvenih institucija Srbije, pa bi onda obaveze grada prestale, što bi bilo logično. Oni su imali status privrednog društva, pa su postali gradska institucija.Na spisku za subvencije je i preduzeće za profesionalnu rehabilitaciju osoba sa invaliditetom, nekadašnji DES „Šumadija”, gde grad pomaže u finansiranju, ali se radi na tome da oni sami zarade što više i to kroz održavanje i opremanje dečjih igrališta.
Kako stoji grad sa obavezama za kredite, plus rate duga za EPS i od ove godine za „Energetiku”. Da li će moći sve da se plati?
Rata za struju je 185 miliona dinara i ona će za iduću godinu dospeti već u februaru. Za „Energetiku” je rata 190 miliona i ona će početi da se otplaćuje 2023, a ne iduće godine. Obaveze po kreditu su 580 miliona dinara glavnica i 117 miliona kamate. Kad se sabere to je oko 700 miliona za iduću godinu. To je osam kredita. Naše opredeljenje je da se više ne zadužujemo.
Da li će se i naredne godine plaćati penali zbog nepreuzetih kredita od Evropske banke?
Hoće, ali znatno manje. Kredit je iz 2015. godine i ugovoreno je preuzimanje dela od 10 miliona evra za ulice, dok je pet miliona evra za novu autobusku stanicu. On nije ugovoren za preuzimanje i ne povlači penale. Dakle, trebalo je da sredstva budu povučena do 2019. godine, a veliki deo je nepovučen do jeseni 2020. Zato su plaćeni penali i novi gradonačelnik je preduzeo mere da se što više para povuče kako bi se smanjile kazne. Ulice se grade i penali plaćaju i dalje, ali u mnogo manjem iznosu, pa će tako biti i iduće godine.
Grad je platio 20 miliona dinara za sudske troškove ove godine. Koliko je predviđeno za iduću. I pored svega rebalansom su povećana davanja za upis dece u privatne vrtiće?
Za sudske troškove iduće godine predviđeno je isto kao prvobitno za ovu godinu, 300 miliona dinara. A za učešće grada od 50 posto plaćanja privatnih vrtića rebalansom smo podigli broj dece kojima se to plaća za 300 mališana. To će se produžiti i iduće godine, pa će ukupno davanje za tu participaciju biti 400 miliona dinara u budžetu za narednu godinu. Inače, ukupna davanja za socijalne potrebe će biti 795 miliona dinara i povećana za 10 posto.
Kada se sve sabere, čini se da je previše subvencija i subvencionisanih, a potrebne su i kapitalne investicije da bi grad napredovao i građani živeli bolje. Kako to rešiti?
Kada se saberu troškovi plaćanja kredita i sudski troškovi to je preko milijardu dinara. Ako dodamo 185 miliona dinara za ratu EPS-u, to je 1,2 milijarde. Na sve subvencije ukupno će otići 740 miliona dinara, to je opet finansiranje svih tih ustanova, preduzeća, sporta. Kada sve to pogledamo vidimo da nam investicioni potencijal nije veliki, nema novca za sve kapitalne investicije i izgradnju velikih novih objekata. Tu moramo da se oslonimo na republičke projekte. Ali, ono što moramo da gradimo iz budžeta i dalje jeste ono osnovno što zahtevaju i građani kroz javnu raspravu, a to je asfaltiranje ulica i izgradnja vodovodne i kanalizacione mreže. Za iduću godinu planirali smo i investiranje u rekonstrukciju jezera „Šumarice” od 60 miliona dinara, a planirana je i izgradnja nove atletske staze, za šta je predviđeno 30 miliona. Naime, novi stadion „Čika Dača”počeće da se gradi republičkim sredstvima naredne godine i on ne predviđa atletsku stazu. Kako se sadašnji stadion kompletno ruši zbog izgradnje novog, grad bi ostao bez atletske staze, pa će se ona graditi na novoj lokaciji.
Izvor: Kragujevačke