Kako piše Nova,rs, vlade Francuske i Nemačke nedavno su izašle sa planom reforma Evropske unije koje podrazumevaju i reforme proširenja. Ovim dokumentom definišu se najbolji načini za reformisanje Evropske unije kako bi se pripremila za buduće članice i proširenje, a sam predlog izazvao je široku debatu među državama članicama, ekspertima i javnosti, a sve ukazuje da će naredna Evropska komisija biti ta koja će pitanje proširenja staviti na vrh svoje agende. Da li je Srbija spremna da iskoristi ovu priliku?
Da li je za Srbiju dobro da postane punopravna članica Evropske unije ili ne? Na ovo pitanje godinama se vodi debata, mada istraživanja javnog mnjenja pokazuju da je većina građana za to da naša zemlja postane deo evropske porodice naroda. Ako na to dodamo i podatak da naveći broj državljana Srbije u potrazi za boljim životom, kad se odluči da napusti zemlju, bira kao krajnju destinaciju zemlje EU, dolazi se do zaključka da je ova zajednica ono čemu Srbi streme. Zašto je to tako?
Iz poslednjeg izveštaja o Srbiji na putu ka EU, koji je Evropska komisija objavila 8. novembra, navedeno je da su uloženi oderđeni napori, ali da Srbija mora i može mnogo bolje.
I tu dolazimo do pitanja zašto je članstvo EU vredno truda i napora?
Pristupanje Srbije EU je prilika da zemlja učvrsti i dokaže svoju svoju posvećenost demokratiji, podstakne ekonomski rast i doprinese stabilnosti i prosperitetu čitavog regiona Balkana, a zauzvrat EU dobija jačeg i integrisanijeg partnera.
Tu je i još jedan, nezanemarljiv faktor – novčana sredstva iz fondova EU.
Koliko možemo da dobijemo?
Jedan od glavnih razloga i motiva za ulazak Srbije u EU leži u ekonomskoj koristi. Države EU su najveći investitori u našu zemlju, a pored investicija, Srbija je i deo brojnih programa podrške i finansijske pomoći koje je Brisel namenio državama kandidatima.
Ako govorimo o brojkama, vredi napomenuti da je pre dve godine, krajem 2021, Evropska unija je donela prvu odluku o pretpristupnoj pomoći za period 2021-2027. (IPA III) u iznosu od 122,14 miliona evra koji su namenjeni za podršku u povezivanju i energetskoj efikasnosti, jačanju razvoja privatnog sektora, trgovine, istraživanja i inovacija , kao i unapređenje zdravstvenog sistema.
Druga odluka o finansiranju usvojena je 2022. godine i tada je odlučeno da se izdvoji dodatnih 162 miliona evra za podršku osnovnim pravima, reformi pravosuđa, reformi javne uprave, zelenoj agendi, socijalnoj koheziji, razvoju i ekonomskom rastu.
Reagujući na energetsku krizu, Evropska komisija je usvojila i “Program podrške budžetu Srbije” u iznosu od 165 miliona evra s ciljem da se ublaže posledice povećanja cene energenata za mala i srednja preduzeća, ugroženim domaćinstvima, ali i kako bi se ubrzala diversifikacija. Uz sve to, Srbija je deo programa ruralnog razvoja u okviru kog je izdvojeno 288 evra za implementaciju ekonomskog i investicionog plana za Zapadni Balkan i Zelenu agendu. Kao država kandidat, naša zemlja je uključena i u programe prekogranične saradnje, programe transnacionalne saradnje i brojne druge programe Unije, a svi oni podrazumevaju dodatno finansiranje od koje koristi mogu imati građani naše zemlje.
Otvara se tržište, Srbija postaje ravnopravna
Članstvo u EU otvorilo bi Srbiji pristup jednom od najvećih jedinstvenih tržišta na svetu čiji bi postala sastavni deo, pružajući time srpskim preduzećima ogromnu bazu potrošača i nove mogućnosti za rast. Integracija u ekonomski okvir EU bi omogućila i veći priliv direktnih stranih investicija, tehnološku transformaciju i inovacije, a to bi značajno doprinelo modernizaciji srpske privrede. Štaviše, članstvo u EU bi olakšalo usklađivanje propisa i standarda Srbije sa propisima i standardima EU što građanima donosi bolji kvalitet proizvoda i usluga, smanjenje trgovinskih barijera i povećanje konkurentnosti srpske industrije na globalnoj sceni.
Članstvo u EU istovremeno garantuje i neuporedivo veću finansijsku pomoć i veće grantove, uključujući pristup fondovima dizajniranim da smanjenje ekonomske razlike među državama članicama, na koja Srbija u ovom trenutku nema pravo.
EU ispred Kine i Rusije po ulaganju
Iako se često govori o dobrim srpsko-kineskim ekonomskim odnosima, činjenica je da u stvarnosti EU ubedljivo najveći trgovinski i investicioni partner Srbije, sa 58,7 odsto njene ukupne razmene u 2022. Trgovinska razmena između EU i Srbije porasla je za 27 procenata 2022. godine, što potvrđuje kontinuirani oporavak od uticaja pandemije COVID-19. Poređenja radi, 2022. godine trgovinska razmena sa Kinom iznosila je samo 8,7 odsto ukupne trgovine, sa Rusijom samo 5,8 procenata, a zatim sledi Bosna i Hercegovina sa 5,3 odsto.
Posle Evropske unije (sa kojom je Srbija imala trgovinsku razmenu od 39,08 milijardi EUR u 2022) na drugom mestu su zemlje CEFTA sa 6,52 milijardi. U pitanju su države koje su, poput Srbije, kandidati za članstvo i koje su zajedno sa našom zemljom na evropskom putu.
Obrazovanje i socijalna zaštita – šansa za mlade
Zbog direktnog uticaja na privredu, poglavlje koje se odnosi na obrazovanje u procesu pristupanja Srbije EU podrazumevalo je određene promene što je uticalo na povećan broj dece u predškolskim ustanovama. Pregovaračko poglavlje koje se odnosi na obrazovanje Obazovanje i kuluturu je jedno od dva pregovaračka poglavalja koja je Srbija zatvorila u procesu pregovora sa EU. Brojke pokazuju da je obuhvat u ovom segmentu obrazovanja porastao na 65,5 procenata u 2021, a da je stopa onih koji rano napuštaju školovanje svedena sa 6,3 odsto (u 2021. godini) na 5 procenata u 2022. godini. Takođe, važno je napomenuti da je usklađivanje sa predlozima EU u obrazovanju od velikog značaja za Srbiju, jer se na taj način zadovljavaju potrebe tržišta rada u Uniji.
Poslednja istraživanja, sprovedena 2022. godine, a koja odnose na prihode i uslove života mladih, pokazala su da su pojedinci između 18-24 godine najizloženiji riziku od siromaštva (27, 7 odsto). Upravo je to jedan od razloga zbog čega je Srbija sa Evropskom unijom potpisala Protokol o saradnji na programu „Garancija za mlade“, koji obavezuje države članice EU da osobama mlađima od 30 godina obezbede adekvatno školovanje, zaposlenje ili pripravništvo, u roku od četiri meseca od završetka studija ili gubitka posla.
Uvođenje ovog programa posebno je važno ako se zna da je u Srbiji 2022. godine udeo mladih bez zaposlenja, obrazovanja ili obuke iznosi 15,1 odsto. Ovaj program omogućava mladima da učestvuju u razmenama, povećaju stepen interakcije i ostvare brojne benefite u oblasti obrazovanja (na primer, studiranje u inostranstvu uz plaćene stipendije i povratak u Srbiju sa stručnim znanjima iz određene oblasti). Upravo bi ovaj program trebao da dovede do većeg broja obučenih mladih Srba na različitim pozicijama, ali i do većih plata i sveukupno boljeg životnog standarda.
Politička stabilnost i demokratski napredak
Ono što je sigurno – pristanje Srbiju u EU bi dokazalo privrženost demokratskim vrednostima, vladavini prava i zaštiti ljudskih prava. Sam proces pristupanja mogao bi da bude katalizator domaćih reformi i podsticaj za Srbiju da se ozbiljnije uhvati u koštac sa problemima kao što su korupcija. Istinska privrženost evropskom putu sa sobom donosi i napredak u oblasti nezavisnosti pravosuđa i slobodi medija i sasvim je izvesno da uticaj EU može dovesti do trajne političke stabilnosti u državi. Zašto je to korisno za Srbiju? Odgovor je jednostavan: Manje korupcije podrazumeva više novca za građane i njihove potrebe, a ukoliko Srbija istraje na svom evropskom putu i sprovede neophodne reforme, život nalik onom kakav imaju građani Unije neće biti želja, već realnost.