Šta se rudari na Rudniku? – Ne daju zdravlje, prirodu i dedovinu (VIDEO)

I dok čitava zapadna Srbija mesecima vodi borbu protiv iskopavanja litijuma „rudarenje” i istraživanje se polako i bez ikakve pompe „privuklo” i srcu Šumadije, samim obroncima Rudnika. Da ne ostane baš tako u mukloj tišini pobrinula se nova lokalna vlast (nedavno promenjena) Opštine Topola koja je lokalnom stanovništvu i medijima pre neki dan saopštila da su došli do saznanja da je Ministarstvo rudarstva i energetike odobrilo istraživanje plemenitih i obojenih metala na lokalitetu Rudnik. Iz dozvole Ministarstva firmi „Dunav Minerals d.o.o.” vidi se da teritorija predviđena za ova istraživanja obuhvata 84 kvadratna kilometra i da sem Topole (nekih 30 kilometara) obuhvata i delove opština Gornji Milanovac i Ljig. 

Žitelji sela Jarmenovci, na 18 kilometra od Topole čiji bi atar ova istraživanja obuhvatila ustali su prvi, jer su prvi na udaru. U pitanju je kraj gde se više od 90 posto stanovništva bavi poljoprivredom, naročito voćarstvom. Njihovo voće, pre svega šljiva, malina, kupina, kruška (mahom „viljamovka”) se izvozi u sve zemlje Evropske Unije a kupine i u Ameriku. Tu je i fabrika zdrave hrane čiji se proizvodi: rakija, džemovi, marmelade, sokovi… „oslanjaju” baš na voćarstvo iz neposredne okoline.

Zbog toga se stanovništvo opravdano uspaničilo jer, ne bez razloga, sumnjaju da će istraživanje i potencijalna ekspolatacija ruda i minerala da uništi i zagadi čitav kraj.

Jeda od žitelja Jarmenovca je Saša Savić (52) čije se porodično imanje i voćnaci nalaze baš na padimanam Rudnika u selu Markićevići na nadmorskoj visini od 450 metara. Savić je peta generacija poljoprivrednika na ovom imanju i već tri decenije se intenzivno bavi voćarstvom. I on misli da je zbog potencijalnog zagađenja sve što su njegovi i on strvarali generacijama ozbiljno odvedeno u pitanje.

• Za ovo istraživenje smo saznali tek prošle nedelje od rukovodstva Opštine Topola. Ni oni nisu dobili zvanično tu informaciju ali su je „iskopali” (li bi prikaldniji izraz bio „izrudarili”) na internetu na sajtu Ministrastva rudarstva i energetike. Oni su prvo reagovali raspitujući se da li to validan dokumenat, kada su se uverili da jeste i da je odobreno da se na obronicima Rudnika na području Jarmenovaca i Vojkovca vrši ispitivanje rudnog bogatstva obavestili su nas. Ta informacija je odmah unela paniku među narod, kaže Savić, dodajući da su se odmah odlučili da se obrate sredstvima javnog informisanja.

Oni, sada očekuju da se neko pojavi iz nadležnog ministarstva i da im objasni o čemu se uopšte radi.

• Oni su izdali dozvoli pa neka nam je i detaljnije protumače.

Čekamo njihove odluke a ako ne budu u skladu sa našim zahtevima, radikalizovaćemo proteste… Nadamo se da do toga neće morati da dođe ali ako zatreba, okupićemo se, svi žitelji sa ovog područja i branićemo naše dok ne saznamo o kavim istraživanjima je reč, tvrdi Savić, dodajući da za sada znaju samo da se radi o dozvoli da se ispita kompletno rudno bogatstvo ovog karaja i da je u pitanju „neka strana, holandska firma”.

Po njemu lokalno stanovništvo sa ovog dela rudničkih padina ka Topoli, sem što opravdano sumnjaju da bi takva vrsta ispitivanja ugrozila i zagadila tle za voćarsku proizvodnju ono bi ugrozilo vodosnabdevanje čitavog ovog kraja.

• To bi moglo da zagadi ne samo lokalne vodovode prema selima Jarmenovcima i Šatornji već i vodovod koji snabdeva vodom, čitavu opštinu Topola. To mi smatramo dok nas ne uvere u suprotno, izričit je on, dodajući da ni on sam kao ni njegove komšije nisu antiprotivni i opstruktivni za bilo kakav posao na ovom području i njegov razvitak ali da im se prvo objasni – šta i kako.

• Da ne ostanemo bez vode i proizvodnje voća. Šta onda da radimo? Pod stare dane da postanemo rudari, za tamo nekog…, čak je i duhovit naš sagovornik na račun sopstvene muke.

Iz njegovog dvorišta pogled puca na prelepe šumadijske pejzaže i netaknutu prirodu. No on upozorava:

• Evo, u blizini imamo Venčac kao primer. Tamo se kopa i danju i noću i na naše oči „brdo nestaje”. Menja nam se geografija a mi smo postali zemlja koja bukvalno prodaje sve, sve što ima, završava on.

Milanovac i Ljig ćute

Dugogodišnji predsednik opštine Topola, Dragan Jovanović, predsednik „Bolje Srbije” (koja sada ima apsolutnu većinu u lokalnoj skupštini) i član Opštinskog veća Topole, zadužen za lokalnu infrastrukturu i javna preduzeća pod ingerencijom opštinske uprave i obavestio je medije o ovom slučaju.

• Iskreno, to nas je sve  zaprepastilo. Tek pre desetak dana uspeli smo da „oslobodimo” Topolu od vlasti SNS-a i slučajno smo saznali da su ova istraživanja već odobrena. Zaprepastilo nas je i da predsednici susednih opština Gornji Milanovac i Ljig ćute ikao ovo istraživanje mnogo više obuhvata njihove atare nego samu Topolu, kaže Jovanović.

Po njemu ovo je „bolna tema” jer ju je lokalno stanovništvo „već jednom prošlo” odbranivši 2014. godine susedni Lipovac gde su pokušavali da rade slična istraživanja nikla.

• Mnogi kažu da istraživanja nisu opasna. Ali, kada sam pogledao ovaj dokument u njemu je prediviđeno da se izvade hiljade i hiljade kubika zemlje. Pa, zar neko može da poveruje da kada bi se tolika zemlja iskopala da bi ovaj prelepi kraj bi ostao identičan i kao „nepromenjen” i „neoštećen”. Kako gospoda iz ministrastva i firme „Dunav Minerals” to zamišljaju. Pa, nama su tu i izvorišta pitke vode a Jarmenovačka reka pijaćom vodom snabdeva čitavu našu opštinu.

On podseća na, možda zaboravljenu, činjenicu da su istraživanjima UN šezdesetih godina prošlog veka Jarmenovci proglašeni za najzdravije mesto za život na zemaljskoj kugli.

• Tu su, sem lokalnog stanovništva i na stotine vikendica ljudi iz Beograda i drugih gradova koji su se upravo zbog toga odlučili da se tu odmaraju ili žive u ovom kraju. I sada se to sve, jednim potezom – upropasti, ogorčen je on.

Jovanović se pita i kako neko uopšte i može da dobije dozvolu za istraživanje svih plemenitih i obojenih metala.

• To je preširoko. Sumnja je opravdana i zbog toga što je firma „Dunav Minerals” registrovana u najbližem komšiluku Ministarstva, valjda da ne bi mnogo pešačili kada traže dozvole i saglasnost, ciničan je on.

No, šalu na stranu, on ne samo da obećava da lokalno staovništvo neće dozvoliti da se vrše ova istraživanja već najavljuje da se na tome neće zaustaviti.

• Pokušaćemo da trajno i zauvek zaštitimo padimu Rudnika, koja pripada Opštini Topola. Već smo se obratili Zavodu za zaštitu prirode a u utorak u 10 sati imamo zakazan sastanak sa Zoranom Mihajlović, potpredsednicom Vlade Republike Srbije i minstarkom rudarstva i energetike da pokušamo da napravimo rešenje. Ako oni odbiju, mi ćemo ovu teritoriju odbraniti silom. Neće nam biti teško i nije nam ni prvi put, podseća Jovanović.

Kako kaže stanovništvo je već uočilo „da se nešto buši”.

• To je uhodan način. Oni „uđu” u posede „Srbijašuma” i iz ministarstva „kažu”: „Ne ulazi se u privatne posede i parcele” i to jeste istina. Ali, sada imate na hiljade hektara koje su se nekada zvale seoske ili opštinske utrine. Sve to pripada „Srbijašumama” i vi nikada niste sigurni šta se na tim područjima radi: da li se nešto sređuje ili ne, istražuje, iskopava ili ne… I tako oni „ulaze na mala vrata” i posle više nikada ne možete da ih isterate, pojašnjava on način rada i dodaje da je obimnost ovih velika. U pitanju su hiljade kubika zemlje pa će se potom sve „vratiti u pređašnje stanje”.

• Gde je kada nešto u Srbiji „vraćeno u pređašnje stanje?!”, pošteno pita Jovanović.

Zato su ljudi iz ovog kraja veoma oprezni i još jednom apeluju na razum i pozivaju na dogovor, da se ovaj centralni deo Srbije i Šumadije koji je najlepši i najzdravji za život, sve čisto i sa netaknutom prirodom jednom za svagda zaštiti.

• Ako mi to ne zaštitimo, ko će?

Smrt za ovaj kraj

Jovanović ima i pragmatičnu ponudu:

• Ako oni imaju neku svoju dedovinu neka je slobodno daju. Ovo je naša i ovde moja porodica živi preko trista godina i mi hoćemo našoj deci da je ostavimo ovako – lepo, čisto i nezagađeno, kao što smo je nasledili od naših predaka, izričit je on. 

Poziva se i na udžbenike sa Rudarsko-geološkog fakulteta.

• Manje više sve je kod nas već istraženo. Bivša Jugoslavija, šta god ko o njoj mislio, bila je ozbiljna država i ta ispitivanja resursa rud a i minerala su obavljena su pre mnogo decenija, a sadašnja su baš taj „ulazak na mala vrata” u uvod u određeni vid eksploatacije. Dil se lako napravi, utale se sa nekim iz ministarstva a da niko od opštinskih funkcionera neće ni da reaguje, to se podrazumeva. Ovakve stvari prolaze jer niko ni ne reaguje, ceni on dodajući da j eov situacija na Rudniku opasnija od lozničke gde se istraživanja usmeravaju samo na litijum a kod njih je dozvola data za sve plemenite i obojene metale, što je preširok pojam i područje istraživanja.

Jovanović potvrđuje da su opštinski čelnici u Topoli „kopali” po internetu i istraživali u APR-u firmu „Dunav Minerals” registrovanu u Beogradu u neposrednoj blizini Mnistarstva rudarstva i energetike.

– To je „ćerka” neke firme iz Holandije. Kada smo pokušali uz pomoć naših ljudi koji žive u Holndiji da dođemo do približnijih podataka nekako sve sumnje idu na „Rio Tinto”. Oni pošto poto, izgleda žele da „uđu” u Srbiju a sada kada je to ime, da se tako izrazim, „dosta omraženo kod naroda” oni prave te takozvane „ćerke” firme gde vi ne možete lako ni da uđete u trag ko vrši istraživanja i koja je to firma stvarno, tvrdi Dragan Jovanović.

Da li je logično, pita se on, jer kod nas može da se osnuje firma sa 200 evra osnivačkog kapitala i da vam se odobre istražni radovi u vrednosti od 50 do 100 miliona evra, ponavljajući da je reč o teritorija od 84 kvadratna kilometra.

• To je neverovatna neozbiljnost i države i ministarstva i to ćemo sprečiti, obećava on.

I za njega kao i za stanovnike ovog dela Rudnika i Topole, samo je javnost jedini saveznk, i nada se da u Srbiji sazreva svest koliko je važna ekologija i zaštita životne sredine.

• Lično sam bio u Loznici da dam podršku ljudima koji se bore protiv „Rio Tinta”. Svest mora da se raširi Srbijom, da tako i nas podrže ljudi koji ne žive ovde. Ovo nije samo naša borba već čitave Srbije jer svuda u svetu gde su došli „Rio Tinto” i slične firme, znamo kako to izgleda i koliko je uništeno, zauvek. To je smrt za ovaj kraj, završava Dragan Jovanović.

Dok se spuštamo sa obronaka Rudnika gledamo kako ljudi, mahom sa BG registarskim tablicama uživaju u dvorištima svojih vikendica i netaknutoj prirodi. Niču nove vikend kuće, odmarališta, apartmani, hoteli i restorani… Ni ne sanjaju da uskoro umesto prirodnih lepota mogu da se nađu u sred rudarsko-geoloških ispitivanja i istraživanja. Da nije već kasno?

Piše: Zoran Mišić