Zgrada bioskopa „Radnički dom” kod glavne pijace u centru grada vraćena je naslednicima predratnih vlasnika. Oni su ga posle okončanog postupka restitucije prodali, i tako se spasili obaveze da održavaju objekat koji je pod zaštitom. Novi vlasnik je već krenuo u temeljnu rekonstrukciju polusrušene zgrade bioskopa, koja je deo istorijske kulturno-ambijentalne celine Milošev venac, urbanog poteza na kome je u 19. veku formirana prva prestonica moderne Srbije.
Preostali bioskopi su i dalje u vlasništvu grada, s tim da ruinirani „Pionir” sada malo ko pominje, dok je rekonstrukcija „Šumadije” nedavno ponovo najavljena, po ko zna koji put. Iz ovog bioskopa su još pre deset godina povađena sva sedišta, bez jasnog plana kako jednoj od najboljih dvorana u bivšoj SFRJ vratiti stari sjaj, ukoliko je tadašnja vlast uopšte ozbiljno razmišljala da obnovi bioskop koji je svojevremeno imao više stotina hiljada poseta godišnje. U današnje vreme nestvarno deluje podatak da je 1984. godine u Kragujevcu prodato 800.000 bioskopskih ulaznica. Bilo je to vreme „Rokija”, „Terminatora”, dok se za „Tesnu kožu” i „Hajde da se volimo” tražila karta više.
Sadašnja vlast ima nameru da Kragujevac kandiduje za prestonicu kulture Srbije 2023. godine. Projekat je zamišljen po uzoru na neke evropske zemlje, ali bez obnove starih zdanja i bar jedne velike lepo uređene dvorane pitanje je da li Kragujevac može dobiti poverenje nadležnih u državi koji se, bar deklarativno, zalažu za razvoj kulturnih potencijala i van Beograda.
Ministarka kulture Maja Gojković je izjavila da je Kragujevac jedan od najozbiljnijih kandidata za počast koja će pripasti prestonici kulture Srbije 2023. godine, a gradske vlasti su nedavno upoznale savetnika predsednika Srbije za kulturu Dejana Savića s planom obnove „Šumadije” u čiju rekonstrukciju, navodno, treba uložiti čak pet miliona evra. Ovu basnoslovnu svotu nadležni objašnjavaju potrebom da Kragujevac dobije modernu multifunkcionalnu dvoranu u kojoj bi se izvodile pozorišne, baletske i operske predstave, a koja bi istovremeno doprinela i razvoju kongresnog turizma. Ranije se, međutim, govorilo da bi rekonstrukcija „Šumadije” mogla da košta oko 800.000 evra.
U decenijama posle Drugog rata u Kragujevcu je radilo nekoliko bioskopa. Osim pomenutih, projekcije su održavane u „Bašti”, „Zastavi”, Domu vojske. Neki objekti su porušeni sedamdesetih godina prošlog veka, a reprezentativno zdanje Doma vojske odavno je prepušteno zubu vremena.
„Strejt stori” Dejvida Linča iz 1999. godine bio je jedan od poslednjih filmova prikazanih u „Pioniru”. Pred kraj projekcije u sali se začuo lepet krila, a kad je svetlo upaljeno publika je mogla da posmatra let slepih miševa koji su se gnezdili pod svodovima svojevremeno najakustičnije dvorene na prostorima bivše SFRJ. Umesto filmova o Brusu Liju, u bioskopu „Radnički dom” je pre petnaestak godina priređena borba polugolih devojaka u bazenu s čokoladom, a iz danas očerupane „Šumadije” ostala su sećanja na kultni film „Let iznad kukavičjeg gnezda”. U Kragujevcu je ovo kinematografsko ostvarenje Miloša Formana iz 1975. prikazano u okviru manifestacije „Mali Fest”, s kojom su u grad na Lepenici stizali najbolji filmovi s beogradskog Festa.
Danas u Kragujevcu postoji samo jedan bioskop – „Sinepleks” u Tržnom centru „Plaza”. Minimalna cena celovečernje projekcije za dvoje je 1.000 dinara, što je dovoljno tek za karte i kokice. Nekada su kragujevački klinci išli u bioskop u grupama od po desetak. Pre četrdeset godina u bioskop se nije išlo samo zbog filma, nego i zbog lepog i korisnog druženja.