ŠTA RADE MUZIČARI KADA „NE RADE” – ROK U DOBA KORONE

Izgleda da je za vreme pandemije korone sve stalo. Radi se od kuće, kod kuće i mahom samo u njoj i boravi… A, šta je sa onima čiji rad podrazumeva žive nastupe pred brojnom publikom, kao što su rok muzičari? Šta danas rade oni čija profesija i stvaralaštvo na prvi pogled ne postoje bez koncerata, festivala, promocija albuma, punih stadiona i hala… Kako rokeri preživlajavaju i proživljavaju Doba korone?

Naš sagovornik kragujevački rok muziar i gitarista Dragan Urošević Uroš (naj)široj muzičkoj publici poznat je kao nekadašnji član benda „Osvajači” a danas je frontmen grupe „Epilog” koja neguje onaj prepoznatljiv, autentičan „tvrdi” rok zvuk. Uroš je kompozitor i autor neprolaznih rok hitova koji su proslavili naš grad i danas se vrte po svim radio stanicama i plej listama kao što su: „S kim čekaš dan”, „Nikada vise s tobom”, „Maska”, „Duša kad izneveri”, „Krv i led”, „Gde da pobegnem”,  „Pronađi me”, „Minut ćutanja”, „Sneg”… dakle prava osoba za pitanje „šta rade muzičari kad ne rade?” odnosno kako izgleda njihov sadašnji „rad od kuće” (doduše, kada su oni u pitanju više „iz studija”)…

Po njemu teška situacija u kojoj smo se svi našli, pogađa kako sve društvene slojeve, tako i sve profesije kojima se ljudi savremenog društva bave. Najteža stvar koja pogađa muzičare u ovom trenutku je upravo ona stvar zbog koje muzika uopste i postoji a to su „živi” (live) nastupi na kojima bendovi predstavljaju svoj autorski rad i dele sa publikom svoj „minuli” rad u studiju.

– Obzirom da je zbog kovida obavezna socijalna distanca i na snazi je zabrana skupova, besmisleno je raspravljati koliko je opasno okupiti stotine pa i hiljade ljudi kako u zatvorenim tako i na otvorenim prostorima. Zbog trenutne situacije i bezbednosti publike koja je „konzument” muzike kao „proizvoda i događaja”, primećujem da postoji velika svest ljudi da se strpe i sačuvaju do nekog sledećeg trenutka kada će biti bezbedno doći na koncert ili neki festival i odgledati i odslušati svoj omiljen bend, ne propušta Uroš da na početku razgovora pohvali svest i savest ljudi.

Naravno autori, smatra on, u ovakvoj situaciji treba da iskoriste trenutak kada nisu koncertno aktivni i pozabave se svojim autorskim radom.

– Svakom autoru je potrebno neko vreme da sredi utiske i razmisli o temi i načinu kako da „uradi” i „napravi” nove pesme i pozitivno iznenaditi slušaoce i ljude koji prate rad nekog benda. Tako razmišljam i ja trenutno. Trenutak je da se radi na novim pesmama, tvrdi Uroš.

Grupa „Epilog” je svoj prvi album „Nova Tempore” objavila pre nekoliko godina, i po njemu kao lideru benda vreme je da se predstavi svojoj publici na jesen singlom „Ja imam san” koji najavljuje novi album. Razlog više je i promena na mestu vokala. Umesto Predraga Pavlovića, na novom albumu će pevati Aleksandra Alex Pavlović, koju brojni Kragujevčani poznaju i kao urednicu muzičkih programa u SKC-u.

– Za mene je to novo iskustvo jer prvi put na mestu vokala je devojka u muzici koju stvaram.To mi je veliki izazov da tematski i muzički, sagledam našu muziku iz jedne druge percepcije, kaže on i dodaje da obzirom da kod nas nema puno grupa koje sviraju mejnstrim rok sa ženskim vokalom kakav je „Epilog” sasvim je siguran da na ovdašnjoj muzičkoj sceni, i te kako ima mesta i publike za ovakav bend.

 Generalno, naš sagovornik se slaže da je „koid ugasio sve” ali…

– Korona, na žalost, jeste ugasila većinu naših aktivnosti na koje smo navikli, ali moramo se prilagoditi i naći način da radimo i postojimo i u ovom vremenu. Sasvim sam siguran da posle ovoga više ništa neće biti isto, ali sam optimista i verujem da će ovo vreme, ovakvo – kakvo je samo pojačati u ljudima tu „glad” za muzikom i koncertima… a taj trenutak mi muzičari trebamo da dočekamo spremni, smatra on ne libeći se da istakne da je najtužnije u ovoj situaciji i haosu očigledna demonstracija nesposobnosti i nespremnosti sistema i države da pomogne ljudima koji se uopšte bave umetnošću i kulturom, pa i muzikom.

– Žao mi je kolega koji su isključivo živeli od muzike i izdržavali svoje porodice, a sada su u teškoj situaciji jer ne mogu da se bave nastupima kako su do sada činili. Nadam se skorijem uspostavljanju kontrole nad epidemijom i da ćemo se svi vratiti u relativno normalne tokove života, nada se i priželjkuje Uroš, iskazujuću profesionalnu i esnafsku solidarnost.

Siguran je da je i sam autorski rad, iako to ne deluje na prvi pogled u „ovo vreme” pretrpeo značajne promene.               

– Autorski rad isključivo zavisi od atmosfere u kojoj autor živi i radi. To je „preslikavanje” svakodnevnog života, radosti i poteškoća, koje nam se dešavaju i oslikavaju vreme u kome živimo. I te slike ostaju trajno „zabeležene” u pesmama. Ljudi slušajući muziku jednog autora mogu da osete vreme u kome je stvarana. Istovremeno mogu i da se prepoznaju u atmosferi i poruci pesme. Bilo da je ta tema socijalna, ljubavna, ili neka druga, spoj slušaoca i autora je način na koji će autor to da iskaže a slušalac da se prepozna i prihvati. Naravno, slobode i promene kod autora su uvek dozvoljene pa i preporučljive jer tako se širi krug publike i poštovalaca muzike, deli ona sa nama tajne svog zanata i profesije.

Ali, tu su i brojne poteškoće.

– Poteškoce u radu su neminovne u svakom poslu, pa što se pre naviknemo na njih, biće nam lakše. Proces stvaranja jednog muzičkog albuma je vrlo složen i dug. Od tema tekstova, muzike, aranžmana, samog studijskog snimanja, produkcije pa do izdavanja, sve do neizbežne promocije i njegovog predstavljanja publici. Problemi su razni u svakom od ovih navedenih segmenata i bend mora naći način da se izbori sa tim, smatra on, dodajući da ti „problemi” nisu uvek bili isti. Po njemu sa jedne strane nekada je jako teško bilo uopšte doći do studija i izdavača i postojala je određena procedura i cenzura koja je „morala da se ispoštuje”.

– Radio sam i stvarao pesme u vreme kada nije bilo ko mogao da bude autor. To mi je donelo jednu temeljnost u radu, iskustvo ali i određenu odgovornost kada radim i stvaram. Neizbežno je pomenuti i saradnju sa našim legendarnim klavijaturistom Lazom Ristovskim, od koga sam mnogo naučio o samom procesu studijskog rada i koji je neminovno ostavio pečat na prva tri albuma dok sam radio sa grupom „Osvajači”, ne zaboravlja da istakne Uroš.

Sa druge strane danas je mnogo lakše doći do studija i mladi bendovi imaju izbor kako da dođu do slušalaca.

– Veliku zamerku imam na uređivačku politiku medija sa nacionalnom frekfencijom koji vrlo malo ili nimalo pridaju značaj ovoj vrsti muzičke kulture. Mladi autori su primorani da se okreću samopromociji svojih pesama preko društvenih mreža jer su to jedini „mediji” gde publika može da otkrije nesto novo i bude upoznata sa radom nekog benda. Danas se informacije razmenjuju i kruže velikom brzinom tako da su obični slušaoci „bombardovani” raznim bendovima i muzičkim pravcima. Najbolje u tome je što je izbor veliki i svako ko ga interesuje, jednim klikom, moze pronaći muziku koja mu se dopada, ukratko on ocenjuje današnju „muzičku scenu”.

No, nema nikakve dileme da će muzika ostati i opstati.             

– Budućnost muzike nikada nije bila dovedena u pitanje, jer čovekova potreba za tom vrstom duhovnog doživljaja je jednostavno kao iskustvo i zadovoljstvo – neverovatna! Bilo da si tužan ili veseo, u muzici uvek imaš podršku koja ti „drži stranu” i emotivno isceljuje i leči… Autorski rad u studiju je takođe nerazdvojiv sa „live” (živim) nastupom. I jedna i druga opcija deluju kao nadahnuće. Predstavljanje muzike na CD-u je jedna vrsta duhovnog zadovoljstva, a uživo nastupiti na koncertima je sve to uveličano i pojačano samim prisustvom publike koja je deo tog šoua, siguran je naš sagovornik.

Korona, pravila i mere koje borba protiv ove pandemija nosi sa sobom, doveli su do obustave i apstinencije živih nastupa i kontakta sa publikom.

– To će očigledno da prouzrokuje i „glad” i „žeđ” kod ljudi koji imaju naviku i potrebu za koncertima. Takođe mislim da će i mere izolacije nama autorima dati priliku da istražimo muziku, pravce i teme za koje možda nekad nismo „imali vremena”… Ali… muzika će opstati kao što će i čovek opstati i preživeti ovo teško vreme. Čovek i muzika su neraskidivi i naša potreba za njom se ne dovodi u pitanje. Zadovoljstvo, uteha, ushićenje, emotivno pražnjenje je nešto što je čoveku (za)uvek potrebno da bi opstajao, sazrevao, preživeo i prevazilazio u životu mnoge stvari koje bez nje ne bi mogao, siguran je on.

Stoga je njihovo zadovoljstvo i obaveza kao autora samo da je stvaraju – muziku.

– Kako zbog nas samih, tako i zbog publike koja je razlog našeg postojanja i koja očekuje taj „naš muzički izražaj i emotivni moment”. Bilo da je on „lep ili ružan”. Postojimo da bi baš to „delili” sa ljudima… Onda je svima lakše i lepše, pa kako god nam bilo, završava Uroš, večiti i neizlečivi optimista kao i uvek.

I, u pravu je sto posto.

Zoran Mišić