Redakcije okupljene u Medijskom skloništu pozvale su u ponedeljak gradonačelnika Kragujevca Radomira Nikolića na konferenciju za novinare. Nije se pojavio, a da jeste, moglo je da izgleda i ovako:
U ponedeljak, 9. marta, gradonačelnik Kragujevca Radomir Nikolić oprostio se sa svojim, lokalnim medijima prigodnom konferencijom za medije održanom ispred zgrade Uprave grada. Unatoč atmosferi koja je, kao i uvek kada se susreću vlast i mediji, trebalo da bude protokolarna, korektna i profesionalna, niko nije ni pokušao da sakrije svoja osećanja, a Gradonačelnik je od tuge, ostao bez reči. A baš se pripremao da kaže:
- Ostajte ovde, sunce tuđih medijskih projekata neće vas grijati kao što je ovo naše.
Elokventan, govorljiv i blagoglagoljiv, kakav po vokaciji jeste, a kamoli kada je u pitanju susret sa njegovim omiljenim poslenicima i delatnošću – novinarima i medijima, nije mogao a da se, makar u mislima, nadugačko i naširoko ne seti svih onih zajedničkih medijskih projakata štedro finasiranih od strane Uprave grada, a sve u funkciji što boljeg i objektivnijeg informisanja građana Kragujevca tjekom godina za nama.
- Ja sada više ne mogu da zalutam, jer mene put vodi svuda sem u Kragujevac i u njegove medije, parafrazirao je Nikolić, u mislima, nekog od Šekspirovih Ričarda i poželeo svima, a naročito glasilima finasiranim od strane Uprave grada, korektno i profesionalno izveštavanje u prestojećoj izbornoj kampanji.
- A, vi izveštavajte, k’o i do sad’ što ste, citirao je on takođe u sebi, kneza Miloša Obrenovića jednog od njegovih poznatih prethodnika na čelu našeg grada sa čijim rezultatima i uspehom, iz urođene skromnosti nije šeleo da se poredi, mada rezultati zasigurno idu njemu u prilog.
Lagacko se pripremajući za odlazak sa mesta prvog čoveka grada Kragujevca (ja l’ u Italiju – kao neka vrsta „Teslinog tajnog oružja“ protiv korona virusa, ja l’ u Kinu putevima Marka Pola, letećih kola i 10.000.000.000 svinjskih i pilećih zaponjaka i nožica), nije se libio da makar svome potencijalnom nasledniku na gradonačelničkom mestu ne poruči:
- Kume, zapamti, Lao Ce je izjavio „prijatelje drži blizu srca, a lokalne medije još bliže” a Đordano Bruno „ipak se okreće kad se u medije neka kinta iz Uprave grada meće” i dodao da gde god da ga putevi dalji odnesu svakodnevno će ostati u kontaktu sa sedmom silom svoga grada kao što je uobičajevao dok je stolovao u Upravi grada.
Iako je protokolom bilo predviđeno da ovog istorijskog dana lično obiđe redakcije svojih omiljenih medija: „Kragujevačkih nedeljnih novina”, Radija „Zlatousti”, portala „Glasa Šumadije”, „Iz glaave“ gradonačelnik Nikolić nikako nije mogao da ugura ovu mini-turneju, poznatu i više nego Četiri skakonice, u svoju gradonačelničko-političo-predizborno-diplomtsku-(sve)vaseljensku agendu, pa je svratio samo u Medijsko sklonište, onako, šeretski, dobacivši:
- Ni kod Haba nema džaba, kao opomenu za sve one koji dolaze za njim u Upravu grada da sarađuju sa medijima i poštujući Zakon dodele im neku kintu, naravno kad se zaima u budžetu, podsetivši, da po njegovom ličnom iskustvu, „gradonačelnikovanje ne počinje na očinsko-kumovskoj partijskoj politici već na tesnoj i bliskoj saradnji sa lokalnim medijima i obostranom uvažavanju”.
Za trajnu uspomenu na svoj skori odlazak gradonačelnik Radomir Nikolić ostavio je voljenim novinarima svoj portret u ful formatu i veličini (doduše crno-beli – oskudacija je za „u koloru”), palo je i spontano fotkanje i selfisanje, a poslaniici medija ispratili su ga u budućnost pesmom „Sliku tvoju ljubim”.