SSP Kragujevac: Kragujevačka istorija nestaje pred očima građana

• Taman kad pomislimo da smo sve videli, da će se loša sreća kragujevačkih kulturno-istorijskih spomenika preokrenuti i da će se nadležni dozvati pameti i preduzeti razumne korake kako bi se prestalo sa njihovom rapidnom devastacijom, desi se neki novi skandal. Kragujevčani kao da žive Dan mrmota, jer previše često se nalazimo u istoj, zdravom razumu nepojmljivoj situaciji. Malo malo pa u Kragujevcu strada neki spomenik od neprocenjivog značaja za kulturu i istoriju grada. Na žalost reakcija uvek bude ista “podigne se dosta prašine”, uskomeša se javno mnenje, ozlojeđemi gradani negoduju na mrežama i na tome se završi. Nadležni čute i niko ne preuzima niti odgovornost, niti bilo kakav korak za rešavanje postojećih problema, kažu u Inicijativnom odboru Stranke slobode i pravde u Kragujevcu.

U ovoj stranci podsećaju da je, kako kažu, „srušena kuća“ Dragoslava Srejovića i na njenom mestu podignuta stambena zgrada. Da je na mestu kuće u kojoj je boravio pesnik Đura Jakšić „izgrađen je objekat koji ni na koji način ne odražava izgled i duh objekta koji je nekada tu stajao, a ni njenog istorijski značajnog stanovnika“.

• Prilikom iskopavanja terena za podzemnu garažu, oštećen je objekat Gradskih tržnica, kulturno- istorijskog spomenika od izuzetnog značaja za grad. Zubu vremena prepuštena je zgrada Železničke stanice i čuveni vodotoranj, koji je jedan od prepoznatljivih gradskih simbola. Oba ova objekta pod posebnom su institucionalnom “zaštitom”, ali samo na papiru. Pored toga svedoci smo nemarnog odnosa prema skulpturama u spomen parku “21. oktobar” i u kompleksu Knežev arsenal, podsećaju u kragujevačkom odboru Stranke slobode i pravde.

Na kraju je, kažu, „u požaru stradala kuća doktora Ilije Kolovića, istorijski spomenik iz druge polovine devetnaestog veka, po stilu gradnje i starosti izuzetno vredan objekat koja se nalazi u centru grada, takođe na izuzetno atraktivnoj lokaciji“.

• Jučerašnji požar pored toga što predstavlja uništenje značajnog kulturno istorijskog spomenika, koji je, istini za volju bio u tužnom stanju i pre požara, otvara više pitanja – čijim nemarom i propuštanjem da radi svoj posao je objekat doveden u stanje u kakvom je bio pre požara; kako je moguće da se objekat u kome niko ne stanuje niti služi bilo kojoj svrsi zapali; ako je ljudski faktor u pitanju, zašto objekat nije bio obezbeđen; da li nekome odgovara da objekat od kulturno istorijskog značaja izgori u požaru; kako je moguće da u ulici koja je prepoznatljiva po tome sto je u njoj izgrađen veliki broj stambenih zgrada u kratkom vremenskom periodu, u godini dana imamo čak dva požara objekata u javnoj svojini.