povodom Međunarodnog dana ljudskih prava oglasio se i inicijativni odbor SSP u Kragujevcu saopštenjem koje prenosimo u celosti:
„Međunarodni dan ljudskih prava, Srbija obeležava duboko podeljena kao društvo, u konstantnom strahu i sa ozbiljnim kršenjima prava i sloboda.
Iako u Deklaraciji o ljudskim pravima i slobodama, među prvim rečenicama stoji „Sva ljudska bića rađaju se slobodna i jednaka u dostojanstvu i pravima“, kod nas je situacija takva, da niti smo mi slobodni, niti nam se deca rađaju slobodna, jednaki nismo odavno, a dostojanstvo smo negde usput zagubili, dok nam prava određuju oni koji su i tužioci i sudije i dželati. Novopostavljena ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog nam propoveda da su „ „ljudska prava kao so, bez njih se može živeti i ljudi su dugo živeli bez njih, ali je bljutavo i jedu se nepravde“, zaboravljajući da je pomenuta Deklaracija, koja je potpisom obavezala i našu državu (kao nastavljača međunarodne politike Jugoslavije), ljudska prava svetu predstavila kao imperativ, a ne začin. Bez njih se ne može živeti, a ograničena su samo ako se u slučaju sprovođenja krše ljudska prava drugog bića. (Član 29. … 2. U vršenju svojih prava i sloboda svako se može podvrgnuti samo onim ograničenjima koja su predviđena zakonom isključivo u cilju obezbeđenja potrebnog priznanja i poštovanja prava i sloboda drugih, kao i zadovoljenja pravičnih zahteva morala, javnog poretka i opšteg blagostanja u demokratskom društvu…).
I dok u svetu dolazi do ogromnog napretka u unapređenju prava žena, marginalizovanih grupa, prava na slobodu govora… mi kaskamo zatočeni u začaranom krugu lamentiranja da se svakodnevno naša najosnovnija prava krše, dok oni koji ih krše samo nastavljaju svoju kampanju još brutalnije. Na kraju 2020 godine, koja je sama po sebi teška usled izbijanja epidemije COVID-a, težinu lanaca osećamo jer nikada zatvoreniji nismo bili, nikada neslobodniji i nikada više zaplašeni… država nas je vratila u mračne devedesete gde pretnje, prozivanje i etiketiranje ljudi ne prestaje, već postaje jače, glasnije, brutalnije.
Sredstva za obračun sa neistomišljenicima (Član 2. Svakom pripadaju sva prava i slobode proglašene u ovoj Deklaraciji bez ikakvih razlika u pogledu rase, boje, pola, jezika, veroispovesti, političkog ili drugog mišljenja…), ne biraju se danas u Srbiji. Napadi na novinare su svakodnevni, ali su sada i umetnici na meti (Član 19. Svako ima pravo na slobodu mišljenja i izražavanja, što obuhvata i pravo da ne bude uznemiravan zbog svog mišljenja, kao i pravo da traži, prima i širi obaveštenja i ideje bilo kojim sredstvima i bez obzira na granice.), jer se oni samomisleći glumci etiketiraju kao nepatriote, opozicionim liderima se stavlja meta na čelo, napadaju se porodice, deca, borci za prava, a ona zloslutna fraza „strani plaćenik, domaći izdajnik“ uveliko doživljava svoju inkarnaciju kroz glasove iz skupštinskih klupa, koji kao po naređenju recituju jedno te isto (Član 20. 1. Svako ima pravo na slobodu mirnog okupljanja i udruživanja. 2. Niko se ne može primorati da pripada nekom udruženju.).
Međunarodne institucije i organizacije su tokom prvih šest meseci 2020. godine konstatovale ozbiljne probleme kada je reč o demokratiji, vladavini prava i reformskim procesima u Srbiji. Evropska komisija je u takozvanom „Non paper“ dokumentu konstatovala da postoje ozbiljna kašnjenja, pre svega u oblastima nezavisnosti pravosuđa, borbe protiv korupcije, slobode medija, i borbe protiv organizovanog kriminala, navodeći da je pandemija donela nove izazove.
I poslednji izveštaj Freedom House “Sloboda u svetu 2020.” Srbiju svrstava u kategoriju tranzicionih/hibridnih režima, što znači da više nismo u kategoriji demokratija među zemljama u tranzitu. Ako do sada nekome i nije bilo jasno da živimo u diktaturi jednog čoveka bez ikakvih prava sa uskraćenim slobodama, pogledajte samo na dnevnom nivou broj ljudi koji trpi teror samo zato što drugačije misli i biće vam jasno.
Ako je sloboda jedna od stvari za koje živimo, zašto se jače i snažnije ne borimo za nju i prava koja nam pripadaju (Član 21… 3. Volja naroda je osnova državne vlasti: ova volja treba da se izražava na povremenim i slobodnim izborima, koji će se sprovoditi opštim i jednakim pravom glasa, tajnim glasanjem ili odgovarajućim postupkom kojim se obezbeđuje sloboda glasanja.).
I hajmo konačno da hrabro i glasno kažemo dosta jer tajna za slobodu i jeste hrabrost!“