Višegodišnja bezobzirna infrastrukturno-saobraćajnano-razvojna marginalizacija Kragujevca i Šumadije, o čemu je naš list u više navrata pisao, sve negativnije se odražava na svakodnevicu žitelja šumadijskog dela Srbije. I dok predsednik države i lider Srpske napredne stranke Aleksandar Vučić svojim partijskim kamaradima iz novosadskog SPENS-a poručuje da će mladi u Srbiji da (do)žive “Srpski san”, veliki broj žitelja još uvek najznačajnijeg industrijskog centra u zemlji, Kragujevca, ali i njegovog šumadijskog okruženja smatraju da žive sve lošije.
Prema poslednjen istraživanju CESID-a, naime, obavljnom u centralnoj Srbiji od 15. marta do 20. aprila, na uzorku većem od 11.000 ispitanika, a čiji su rezultati upravo objaveljeni u Kragujevcu, gotovo jedna trećina, preciznije 30 odsto anketiranih Kragujevčana smatra da živi lošije nego pre tri godine. Još je gore u Topoli i Kniću, gde po 37 posto ispitanika tvrdi da živi gore no pre tri godine, dok u Rači (Kragujevačkoj), 38 posto ispitanika kaže da živi lošije. Čak četvrtina Kragujevčana, nadalje, anketarima je reklo da “žive ispod granice podnošljivig”.
Ako je suditi prema rezultatima CESID-ovog istraživanja, u Kragujevcu u kojem živi, radi i školuje se oko 200.000 ljudi, čak 50.000 njih smatra da živi nepodnošljivo. Znači li to, onda,da je Kragujevac, kao ono tokom 90-tih godina prošloga veka, kad su propali Zastava i sva ostala šumadijska industrijska preduzeća, ponovo postao “dolina gladi”. Izvesnoje da nije još uvek, ali, ukoliko Fijat Krajsler uskoro ne saopšti informaciju o novom modelu, gotovo je sigurno da su perspektive Kragujevca i njegovih žitelja uveliko nevesele. Stanjem u Kragujevcu otuda je zadovoljno tek 18 odsto njegovih žitelja, koji nisu mnogi zadovoljniji ni situacijom u Šumadiji (20 odsto) i državi (28 procenata). Generalno, Kragujevčani su, pored ostalog, nejnezadovoljniji saobraćajem i ambijentom za poslovanje u gradu i Šumadiji.
Iz Topole,pak, poručuju da monopolsko ponašanje izvoznika ”opasno ugrožava opstanak proizvodjača voća” koji su, uz to, i administrativnim merama Ministarstva poljoprivrede “dovedeni na rub propasti”.
Trenutno je u Srbiji na delu kartelsko udruživanje velikih otkupljivača koji su uspostavili monopol i diktiraju cene i uslove plaćanja, tvrde u opštinskom rukovodstvu Topole koja, paktično “živi od voćarske i vinogradrske proizvodnje. Ponašanje izvoznika voća, poznavaoce šumadijskih privrednih (ne)prilika podseća na način rada trgovaca oružjem, koji su cenama i uslovima (ne)plaćanja, ozbiljno ugrozili poslovanje, ako ne i opstanak ne samo valjevskog Krušika, nego i Zastave oružja, koja hrani oko 2.500 kragujevačkih porodica.
Piše: Zoran Radovanović