Zbog deficita na svetskom tržištu, srpska suva šlljiva sada ima rekordnu cenu od skoro 3 EUR za kilogram, pa je moguće obaranje izvoznog rekorda od 2 mil EUR ostvarenog pre osam godina.
Prošlogodišnji rod nacionalne voćke, zbog truljenja plodova, bio je manji za trećinu zbog čega je i za 40% manje proizvedeno njenog najvažnijeg derivata – suve šljive. S druge strane, slično kao i sa malinom, godina je podbacila i kod najvećih konkurenata Srbije u proizvodnji suve šljive, pa ovaj cenjeni proizvod na svetskom tržištu sada ima rekordnu cenu.–
- Sa rodom su podbacile SAD, Čile i Argentina i samim tim pojavila se mnogostruko veća potražnja na svetskom tržištu. Iz Srbije je već ostvaren izvoz 90% prošle godine osušenih šljiva, još 10% ima na zalihama kod nas, ali sam ubeđen sam sve biti prodato zbog zaista velike potražnje. Cena suve šljive, zbog svega toga, raste iz dana u dan. Početkom godine je šljiva bez koštice imala cenu od 2 EUR za kilogram, a sada je to cena proizvoda sa košticom. Suva šljiva bez koštice sada košta 2,7 EUR, a ako se nastavi ovakva tendencija na tržištu izvesno će dostići i3 EUR kilogram, priča za Blic Dobrivoje Jovanović, vlasnik firme Jovanović voće.
Kako kaže, trenutno najveći kupci suve šljive su Turska, Rusija, Bosna i Hercegovina i zemlje EU, ali se ovaj važan strateški proizvod pojavljuje i na tržištima gde do sada nije bio zastupljen. Tako je pre par dana, dodaje Jovanović,jedan njihov kontigent otišao za Dubai, a upite o mogućem uvozu šalju i kupci iz Brazila
.Suva šljiva traži najkvalitetniji plod
Olga Mitrović iz Instituta za voćarstvo u Čačku ističe da većoj tražnji za suvom šljivom svakako doprinosi trend poklanjanja veće pažnje zdravoj ishrani, pogotovo tokom pandemije korona virusa. Srbija, po njenim rečima, poslednjih godina nije imala veći obim izvoza sem na tradicionalna tržišta poput Rusije i zemalja okruženja, a da bi zadržala trenutnu poziciju neophodno je nekoliko preduslova.
- Kvalitet je presudan, a on je zbog kvaliteta same sirovine, odnosno sveže šljive, bio upitan poslednjih godina. Ne treba zaboraviti konkurenciju na svetskom tržištu, kao što je Čile, i naravno ne treba se „oslanjati“ na to da će svake godine kod drugih država proizvođača rod biti manji. Neizvesnost da li će tržišta zbog pandemije uopšte biti uticala je na to da se u Srbiji osuši manje šljive nego uobičajeno, ali veliki problem je i to što kod nas najveći deo roda završi u rakiji koja se lakše proda na domaćem tržištu, a suva šljiva traži najkvalitetniji plod, objašnjava sagovornica Blica.
Najviše suve šljive proizvedu području Blaca i Osečina
Najviše suve šljive u Srbiji se proizvede na području Blaca i Osečine, a u sušare najviše ode sorte stenlej, potom požegače i čačanskih sorti. Od oko 7.000 tona godišnje, polovinu osuše voćari sa područja Osečine. Srbija od izvoza ovog stateškog proizvoda može da prihoduje više od 2 mil EUR, što je izvozni rekord zabeležen 2013. godine.
- Mislim da aprilski mrazevi nisu pričinili veću štetu, a ako ne bude daljeg izmrzavanja mogli bi da ove godine očekujemo bolji godišnji rod. Pošto se trend deficita ove robe nastavlja, ako domaći proizvođači odluče da šljivu suše i predaju, mogli bi da očekujemo i dalje dobru izvoznu cenu, smatra Dobrivoje Jovanović.