Obrni-okreni, okreni-obrni… ma, može kod nas da se promeni vlast koja hoće ali se nekako kao ključni problem žitelja Kragujevca, pa i duboko u 21. veku nameću vodovod i kanalizacija. Bez ikakvog preterivanja, jer se „Glasu Šumadije” barem jednom nedeljno javljaju čitaoci, žitelji neke kragujevačke ulice koji imaju akutni problem sa „ovim vidom komunalija”.
Tako je i u Balkanskoj ulici u naselju Sušica koja se proteže od nadvožnjaka do stadiona gde kubure sa vodovodnom linijom već više od pola veka. Cevi neprestano pucaju, dolazi do havarija koje traju danima do intervencije „Vodovoda”. Ljudi su sve ogorčeniji ir im tokom „intervencija” ulaze u dvorišta, kopaju, a potom sve ostavljaju tako raskopano da sami „dovedu u red”, naravno o svom trošku.
Za razliku od slavne Balkanske ulice kojom se uspinju svi oni koji žele da pokore prestonicu i uspeju u njoj u njenoj nesrećnoj kragujevačkoj imenjakinji u Sušici mogli bi kad pukne cev da se voze gondolama (ne kao onima na Zlatiboru već kao u Veneciji) a voda izbija u gejzirima (danima do „intervencije”) tako da krajolik u gornjem delu ulice ispod Stadiona „Sušice” ume da zaliči i na islandske pejzaže.
Šalu na stranu žitelje Balkanske ulice muči pucanje vodovodnih cevi decenijama i njegovo rešenje se ni ne nazire.
I sada, po paklenim letnjim vrućinama vidljive su štete (i, njihova saniranja) od pucanja cevi. Kod broja 41 i porodice Gavrilović šljunak. Komšije kažu da je cev tri puta pucala svaki put su nanovo sređivali dvorište posle intervencije. Ništa nije bolje ni u broju 33 kod Jelića gde su još vidljivi na travnjaku i u dvorištu ostatci od izlivanja. U dvorištu Katanića (broj 49) cev je pucala više puta pa i prošle godine. Šteta je vidljiva sa ulice, nema potrebe da se u dvorište ulazi. Na samom početku uice, odmah ispod stadiona pukla je cev pre dve godine, krpljeno je oko šahte a ogromna ulegnuća asfalta se vide i danas. Kako stanovnici ulice kažu tu, odmah „kod treće bandere” (tu je sigurica – puca barem dva puta godišnje) umesto asfalta na trotoaru. Urvina na stazi (koja bi trebala da predstavlja trotoar) kod brojeva 63 a i 63 b samo zassuta šljunkom na dužini od četiri-pet metara.
– Problem pucanja vodovodnih cevi, koja se proteže kroz dvorišta, celom neparnom stranom ulice i česte hvarije se ponavlja već godinama. Pre dve godine kod jednog komšije u dvorištu vodovodna cev je pucala tri puta. Ni to nije najgore – kod drugih komšija je te, 2019. godine cev pukla čak pet puta, navodi naš sagovornik Aleksandar Alempijević iz broja 24 koji u ovoj ulici živi preko 37 godina.
Po njemu kada se to dogodi voda kao gekzir izbija i teče niz ulicu, po desetak dana, dve nedelje…
– Nedavno baš toliko trajala „cela ta situacija” jer komšija nije dao da uđu u njegovo dvorište da se to popravi. Razlog nisu loši međuljudski i komšijski odnosi već su čoveku pre toga ušli u dvorište i popravljali cev. Ponovo je puklo a izgleda da je i njemu više „pukao” film i tražio je da mu plate štetu nakon radova koje stalno izvode u njegovom dvorištu. Na kraju je ipak on popustio da ne pravi problem čitavoj ulici a to nateznje je trajalo više od 10 dana, navodi ovak naš sagovornik.
Alempijević navodi da je problem ne samo što su cevi stare i očigledno istrošene (postavljene šezdesetih godina prošlog veka) već i što su azbestne – što znači i kancerogene.
U slučaju Balknske ulice kragujevački „Vodovod” je došao na originalno rešenje. Da ne bi stalno intervenisli, namerno su smanjili pritisak vode sa propisanih 3,2 bara na, kako kažu naši sagovornici, ispod dva. U spratnim kućama, a većina je takvih u ulici vode nema na gornjim nivoima njihovih domova. A, leto je, neizdržive vrućine.
– Kad komšija pusti vodu da se kupa, ja na spratu mogu samo da plačem, iskren je Alempijević.
Ni najpedantniji hroničari Balkanske ulice više ne znaju koliko su se puta žalili nadležnima: „Vodovodu” i gradu. I ništa.
– Pre dve godine pisali smo peticiju koju su potpisali svi žitelji ulice i predali je upravi „Vodovoda”. Oni su nam čvrsto obećali da će naš „slučaj” biti konačno rešen u septembru-oktobru, najkasnije u novembru da će krenu to da rade i saniraju, zamene instalacije… i od tada dve godine i opet ništa, podseća Alempijević, dodajući da su iz JKP „Vodovoda i kanalizacije” te, 2019. godine to obećanje – „oktobar, najkasnije novembar”, dali i pred medijima, novinama, televizijom i, ništa nisu ponovo preuzeli „po njihovom pitanju”. Cevi su nastavile da pucaju. Prošle godine ponovo, čak i sa tim, smanjenim pritiskom.
– Sad, čekamo da puknu ove godine, jer havarije na vodovodnoj liniji počinju baš u ovom periodu, početkom avgusta, opravdano je revoltiran Alempijević.
Sušički odbornik Slavoljub Bradonjić živi u Balkanskoj broj 21. Već je šesti mandat (od 1996. godine) odbornik u Skupštiji grada i, pošteno, nije uspeo da sredi ovu situaciju. A, tokom četvrt veka svog odborništva o tome je razgovarao i pregovarao sa svim gradonačelnicima i direktorima „Vodovoda” uključujući i sadašnjeg Nebojšu Jakovljevića.
– Za govornicu u Skupštini grada izlazio sam bezbroj puta u vezi sa problemom u Balkanskoj ulici, kaže on.
A, problem je nastao još sedamdesetih godina.
– Posle postavljanja vodovodne linije došlo je do izmene Generalnog urbanističkog plana i Plana detaljne regulacije pa je nakon postavljanja vodovodne linije osovina Balkanske ulice „pomerena” u stranu i onda je vodovodna linija „ostala” u dvorištima – na privatnim parcelama, pojašnjava Bradonjić genezu ovog višedecenijskog problema.
Nakon toga su krenula „pucanja” i tako već pedesetak godina.
Po Bradonjiću „Vodovod” je spreman da uradi kompletnu rekonstrukciju vodovodne linije u Balkanskoj ali…
– Ali, za to traži sredstva koja može da dobije samo iz gradskog budžeta. Do sada ona nikada nisu bila planirana. Potrebno je sem budžetskih sredstava i da se izradi plan te rekonstrukcije, navodi on.
Nadu ne uliva podatak da takav plan za rekonstrukciju vodovodne linije već desetet godina postoji za susednu Ulicu braće Sekulića (kao i građevinska dozvola, više puta produžavana da ne istekne) i do sada nije urađeno ništa. Za sada ističe samo voda. Čekaju se sredstva iz budžeta Skupštine grada.
– Onda bude jedna vlast pa se promeni i sve krećemo ispočetka, podseća Bradonjić na našu nasušnu svakodnevicu.
U međuvremenu JKP „Vodovod i kanalizacija” da ne bi „kopali po dvorištima” jer građani sve teže i nevoljnije dozvolajvaju da se ulazi na njihove placeve (treba ih i razumeti – ponavljno je to bezbroj puta) „prigušio” je pritisak ispod dva bara (propisan je 3,2) pa svi spratni stambeni objekti sem prizemlja nemaju vodu.
– „Vodovod” ne poriče da je smanjio pritisak. Naprotiv, otvoreno to „priznaju”. Njihov direktor kaže „da su prinuđeni da ga smanje” da ne bi dolazilo do havarija i potom intervencija, prenosi nam Slavoljub Bradonjić.
– Najgore je, posle tih havarija, uz veliko natezanje, čeknje na intervenciju po nekoliko dana, kada ih konačno poprave, oni prekopapaju, premoste, srede… ostave kratere, ili brda nasuta tamponom. Ljudi lome noge, ne mogu da prođu majke sa decom u kolicima, nvodi Dušan Šimšić iz broja 57 Balkanske ulice.
Žitelji su i o tome razgovarali sa upravom Vodovoda”.
– Oni kažu „to nije naše” i da „Vodovod” je zadužen samo za intervenciju na vodovodnoj mreži dok asfaltiranje i saniranje rade druge firme, prenosi nam najsrpskiji odgovor na svetu Šimpić po kome je to „sa tate na mamu, s mame na tatu ” a situacija ostaje godinama nesređena ili su ljudi sami prinuđeni da saniraju „štetu” posle popravka „štete”, sarkastičan je Šimšić, dok odbornik Bradonjić podseća da je zakon promenjen i da je izvođač radova obavezan da stvar vrati u prvobitno stanje.
Aleksandar Alempijević navodi i neverovatan slučaj kada je zbog izlivanja vode i krpljenja i saniranja oko šahte na sred ulice nastao krater u koji su uletali ljudi vozilima i lomili kola.
– Iskopali rupu su rupu i ona je stajala tri meseca. Njihov odgovor je bio – „da se stabilizuje”. Morali smo da pobadamo granje u nju da skrećemo pažnu vozačima. Ej, u 21. veku, kaže Šimšić.
Na njegovo upozorenje nadležnima „da će se neko polomiti” dobija, za nas tipičan, odgovor „da će krater da srede kada se neko polomi”, za šta bi (samo za odgvor a kamoli za krater) u svakoj civilizovanoj zemlji sledila kazna. Kod nas to nikoga ne tangira.
I Šimšić pominje pritisak koji je nedovoljan da spratove snabde vodom.
– Ja živim u prizemnoj kući pa voda nekako cigulji, drugima, u sred leta ni to, uviđavan je on.
Svi iz Balkanske ulice apeluju da se njihova sitacija reši. Kome više? Kako? Rešenje ni ne nazire.
– Ponovićemo peticiju novom gradonačelniku i ponovo „Vodovodu”, kažu naši sagovornici koji se uzdaju u Nikolu Dašića (pošto su razgovori sa Verkom, Vlatkom, ponovo Verkom, Radomirom svi redom propali).
Ono što žitelje Balknske ulice razlikuje od stanovnika svih ostalih ulica sa kojima smo razgovarali a imaju komunalne probleme (voda, kanalizacija, asfalt…) je to što oni svoj protest ne žele da radikalizuju.
– To nije civilizacijski i mi nismo prstalice toga, da bi ostvarili svoja prava mi ne želimo da ugrožavamo tuđa. Ako trebamo u Srbiji sve na silu da rešavamo, pa gde će nas to onda dovesti?, pitaju se oni korektno i civilizovano kao što i dolikuje građanima grada koji pretenduje i ima ambiciju da bude veliki i urban.
Pošteno, ne bi nas odvelo nigde, kao što i neće.
Oni samo, apeluju da im se višedecenijski problem reši regularnim putem . A, šta više treba da se desi da bi im to sredili. Ne zna, izgleda, niko. Oni su za sada u „prvobitnom” permanentnom havarisanom stanju. I, tako, već pet-šest decenija.
Podnesite komunalnoj, trzisnoj i budzetskoj inspekciji prijavu protiv odgovornih.
Sve to mozete uraditi i el. putem.
Evo i web adresw za e-podnosenje prijava
inspektor.gov.rs
Sa svim institucijama i drzavnim firmama samo napismeno nista obecanja usmena jer ce od tih istih samo cvrsto i jako da vas zaboli jos vise glava.
Na kraju budite i malo uporni i dosadni i neka svako od vas kod istih tih odgovornih svrati svaki dan da pita kada ce resiti problem – na slici vas je vise od 7 tako da svako po jednom nedeljeno radnog dana moze da svrati i interesuje se.
Nadam se da ce vasi problemi biti reseni veoma brzo.