Saopštenje dr Tijane Perić Diligenski, člana predsedništva stranke Srbija centar, prenosimo u celosti.
„Nacionalna strategija za borbu protiv korupcije za period 2023-2028. godine i prateći Akcioni plan koji se čekaju kao Godo, još od 2018. godine, konačno su ugledali svetlost dana. Strategija je iznedrena nakon godinu dana „studioznog“ rada i održanih 48 sastanaka. Red bi bio da se nakon višegodišnjeg prolongiranja normiranja najvažnijeg antikorupcijskog propisa ostavi duži rok za javnu raspravu, za koju je Ministarstvo pravde izdvojilo period od 16. avgusta do 5. septembra. Ovo je drugi put u proteklih nekoliko dana da navedeno ministarstvo, kao predlagač antikorupcijskih propisa, odluči da sprovede javnu raspravu u kratkom vremenskom intervalu, u sred sezone godišnjih odmora.
Tekst treće po redu nacionalne antikorupcijske strategije je prilično deskriptivan i svodi se na standardne mantre da je neophodno ojačati institucionalne, kadrovske i infrastrukturne kapacitete tela nadležnih za preventivno i represivno suzbijanje korupcije i njihovu međusobnu saradnju. Od 2013. godine apostrofira se jačanje kapaciteta Saveta za borbu protiv korupcije i njegove saradnje sa Vladom Republike Srbije, koja Savet tretira kao strano i opoziciono, a ne kao svoje savetodavno telo. Savet već godinama funkcioniše u krnjem sastavu budući da Vlada odbija da imenuje članove koje Savet predlaže, a koje smatra nepodobnima zbog upućivanja kritika na njen rad. Osnovano smatramo da se ni novom antikorupcijskom strategijom, nažalost, neće popraviti položaj pionirskog antikorupcijskog tela.
Metodološki okvir Strategije nije dobro osmišljen i dat je krajnje proizvoljno budući da se ne zna tačno šta se podrazumeva pod pokazateljima ishoda i kako se određuje početna i ciljana vrednost. Odokativna i statistički upitna metodologija bi trebalo da bude detaljnije objašnjena. Na pojedinim mestima, početna vrednost je izražena u procentima, a na drugim u brojčanim vrednostima. Ciljana vrednost je neretko preambiciozno zacrtana kao stopostotna, a iznosi svega 35 % u slučaju usklađenosti sa GREKO preporukama iz petog kruga evaluacije. Pored navedenog, Strategija obiluje praznim i pompeznim frazama poput jačanja proaktivnog objavljivanja podataka od javnog interesa kao i podataka u otvorenom formatu (4.3.4).
Idejni tvorci novih antikorupcijskih propisa odlučili su da se prvi Akcioni plan za sprovođenje Strategije donosi se za period 2023-2024. godine, a drugi će naknadno biti donet za period 2025-2028. godine. Od Akcionog plana koji će važiti malo više od godinu dana, očekivalo se da bude celovit i da u njemu odsustvuju praznine o izvorima finansiranja aktivnosti i ukupnoj proceni finansijskih sredstava po izvorima.
Da rezimiramo, dugo očekivana Nacionalna strategija za borbu protiv korupcije je idejno prazna i lošija kopija prethodne dve koje se nisu proslavile. Strategija, a naročito prateći Akcioni plan urađeni su ofrlje, zbrda-zdola, kako bi vladajuća elita demonstrirala svoju antikorupcijsku posvećenost uoči predstojećih izbora. Samo što im ovog puta to neće poći za rukom jer su građani svesni štetnosti i obima njihove korupcije.“