U najjačem talasu epidemije korona virusa u Srbiji do sada, pitanje zdravstvene bezbednosti tokom crkvenih obreda i verskih običaja ponovo izazva polemiku.
Na snimcima sa sahrana patrijarha Irineja i mitropolita Amfilohija – obojica su preminula od Kovida-19 – vidljivo je da se epidemiološke mere nisu uvek poštovale, a zbog određenih obreda, poput celivanja i pričešća, Srpska pravoslavna crkva ponovo je na meti kritika.
Posle vesti da je još jedan od crkvenih zvaničnika koji je služio opelo na sahrani patrijarha zaražen, ali i u vreme verskih praznika, postavlja se pitanje – mogu li zdravstvo i crkva da sarađuju tokom novog talasa epidemije?
„Kad bi se malo stišale strasti unutar crkve, kao i u odnosu crkve i društva, mislim da bi mogao da se iznedri neki način da se makar prodiskutuje o toj temi“, kaže za BBC teolog Jovan Blagojević.
Epidemiolog Predrag Đurić kaže da „treba razumeti potrebu vernika da se oproste sa svojim liderom, ali se ne sme zaboraviti javni značaj cele situacije“.
„Imajući sve u vidu, jasno je da, bez obzira na simbolični značaj događaja, do okupljanja (na sahrani patrijarha) nije smelo da dođe, čak i uz pridržavanje mera“, ističe on za BBC na srpskom.
- Po čemu će ostati upamćen patrijarh Irinej
- Ko je bio mitropolit Amfilohije
- Pričest u toku epidemije korona virusa: Da li su vernici zabrinuti za zdravlje
Pričest kao izvor sukoba
Patrijarh Irinej preminuo je u petak u 91. godini.
Njegovo telo u subotu je bilo izloženo u Sabornoj crkvi u Beogradu, gde je održana liturgija povodom Aranđelovdana, kao i pomen preminulom patrijarhu.
Veliki broj građana u Sabornoj crkvi je primio i pričest, koja se tradicionalno daje iz iste kašike, što je proteklih meseci, u jeku pandemije korona virusa, izazivalo dosta bure u javnosti.
„Kontakt sa svežim telesnim tečnostima drugih osoba i predmetima do kojih dospevaju prvo nije higijenski, a onda sa sobom nosi i rizik od zaražavanja – ne samo Kovida-19, već i drugih infekcija koje se mogu preneti pljuvačkom i prljavim rukama“, kaže epidemiolog Đurić.
Dok nauka uvažava postojanje obreda i njihov značaj, verske zajednice moraju da pokažu fleskibilnost i da prilagode obrede u skladu sa naučnim stanovištima, smatra on.
„Uloga države je da osigura takvu modifikaciju“, dodaje Đurić.
Iz Srpske pravoslavne crkve su u martu apelovali na starije od 65 godina da ne dolaze u crkve, već da se pričest u tom slučaju obavi kod kuće.
Međutim, u nekim slučajevima se ni vernici ni sveštenici nisu odustajali od uobičajnog načina pričešćivanja u crkvama.
Zbog toga je morala da reaguje i policija.
„Od pričešća se za dve hiljade godina nikad niko nije zarazio, pa ni sveštenici koji su pričešćivali gubavce, tuberkulozne i druge obolele od tada neizlečivih zaraznih bolesti“, izjavio je tada episkop bački Irinej.
- Patrijarh Irinej sahranjen u Hramu Svetog Save
- U fotografijama: Vernici i poštovaoci opraštaju se od patrijarha Irineja
- Beograd, Omsk i Moskva – kako vernici obeležavaju Bogojavljenje
Direktor patrijaršijske upravne kancelarije Stojadin Pavlović rekao je potom za BBC da vernici zbog korona virusa ne treba da celivaju ikone, krst, svetu čašu i ruku sveštenika.
Pavlović je tada rekao da će „crkva poštovati šta država naloži“, ali je i on na pitanje o pričešću iz iste kašičice odgovorio da „taj običaj za sada ostaje“.
„Kad se kaže da je SPC do sada odbijala to da promeni, treba imati na umu da najmanje dve eparhije SPC drugačije vrše pričešće tokom pandemije“, kaže teolog Blagojević.
„Vladika Dimitrije, zahumsko-hercegovački, daje hleb na ruku, prethodno umočen u vino, ili se hleb preliva vinom, a Ruska pravoslavna crkva je uvela pričešćivanje iz više kašičica“, navodi on.
Dodaje da je potrebno da se malo stišaju strasti kako bi se nešto možda promenilo.
Šta je pričešće?
Evharistija ili pričešće, jedna je od dve najznačajnije svete tajne crkve.
Veruje se da ju je ustanovio sam Isus Hrist na tajnoj večeri.
„Pravoslavna crkva, kao i rimokatolička i anglikanska, identitet crpi iz pričešća kao načina sabiranja i sjedinjenja sa Hristom u njegovom telu i krvi“, kaže Blagojević.
Tokom pričešća vernici prilaze na đakonov poziv: „Sa strahom Božijim i vjerom pristupite“, i uzmaju hleb i vino, tj. telo i krv Hristovu.
„Crkva bez pričešća ne bi mogla da postoji, prema shvatanju tradicionalnih hrišćanskih zajednica“, ističe Blagojević.
Poruke
Kovčeg sa telom patrijarha kasnije je prenet u Hram Svetog Save, gde je poglavar SPC u nedelju sahranjen.
Sinod SPC je tada saopštio da će se tokom ispraćaja patrijarha striktno pridržavati epidemiološke mere.
„Iz tog razloga, obezbeđen je direktan prenos na prvom programu Radio-televizije Srbije, a Sveti Sinod poziva sveštenstvo i vernike da umnože lične molitve za pokoj duše našeg dragog patrijarha“, navodi se u saopštenju.
I ispred Hrama se okupio veliki broj ljudi, ali nisu mogli da priđu kovčegu.
Epidemiolog Predrag Đurić kaže da sve što se dešavalo posle smrti patrijarha Irineja može se posmatrati iz tri ugla – javnozdravstvenog, pravnog i etičkog.
„Nesumnjivo je da okupljanja u zatvorenom prostoru u vreme buktanja epidemije, čak i kada se nose maske i održava rastojanje, predstavljaju rizik, a taj rizik se značajno povećava u slučaju neodržavanja rastojanja i nenošenja maski“, kaže on.
To, ističe, ne važi samo za one koji ne nose maske, već i za one koji ih u takvim situacijama nose, kao i za druge osobe sa kojim će doći u kontakt mimo takvog prostora.
„Sa etičke tačke gledišta, poslata je veoma gorka poruka da zakoni i pravila za neke ne važe, a ona može imati dalekosežne negativne posledice kada je u pitanju poverenje stanovništva i pridržavanje mera koje se od njih zahteva“, kaže Đurić.
Ministarstvo zdravlja je prethodno 6. novembra donelo naredbu kojom se zabranjuju okupljanja u zatvorenom i otvorenom prostoru za više od pet osoba.
Blagojević ističe da „kao hrišćanin, ima odgovornost i za one koji veruju i one koji ne veruju“.
„Mislim da bi trebalo, bez obzira šta mislili o efikasnosti ili neefikasnosti nekih mera na koje pozivaju Krizni štab, Vlada Srbije, pa i crkva, da bi trebalo da ih se držimo“, kaže on.
Važno je pokazati društvenu odgovornost, dodaje.
„I ako ne zbog sebe onda makar, što bi se reklo, zbog mira u kući“, zaključuje Blagojević.
- Odbijena tužba za navodnu pedofiliju protiv SPC u Londonu
- Zaradiš 76, a dobiješ 116 miliona – kako država finansira pravoslavnu crkvu
- Srpska pravoslavna crkva i slučaj Vukašina Milićevića: Kad crkva zabrani javni govor
Može li se naći rešenje?
Teolog Blagojević navodi da svuda postoji opasnost od zaraze i da treba nastojati da ona bude manja, ali da potencijalne promene zavise od odluke Sabora i Sinoda SPC.
„Na prvom mestu da se unutar crkve strogo primenjuju osnovne epidemiološke mere – distanca i maske – bez obzira na to da li neko misli ili ne misli da je to efikasno.
Predlaže i razmatranje modela koji je primenila Ruska pravoslavna crkva.
„Ne zbog toga što se time postavlja pitanje da li se pričešćem može preneti virus ili ne, već jednostavno zarad mira u kući i pokazivanja da smo društveno odgovorni“, smatra on.
Epidemiolog Đurić kaže da „ishod treba da bude kompromis između običaja i bezbedne prakse“, ali da „kompromis ne može ići na račun bezbednosti učesnika“.
„I u vanpandemijskom periodu nehigijenske aktivnosti se moraju izbegavati, a njihov izostanak u vreme rasplamsavanja pandemije je nužan“, ističe.
Selektivna primena mera osim što ugrožava zdravlje, narušava i kredibilitet vlasti i i izaziva revolt kod ljudi, upozorava Đurić.
Šta kažu zvaničnici?
Zdravstveni zvaničnici i stručnjaci već mesecima upozoravaju na potencijalne zdravstvene rizike tokom verskih obreda.
Epidemiolog Zoran Radovanović izjavio je ranije da država mora da sprovede zakon, umesto blage forme preporuke Crkvi.
„Kao građaninu, meni je civilizacijski neshvatljivo da u 21. veku svi ljube u isti predmet i svi jedu iz iste kašike“, izjavio je Radovanović krajem marta.
- U fotografijama: Litije u Crnoj Gori
- Crna Gora: Usvojen Zakon o slobodi veroispovesti – šta treba da znate
- Sava Janjić: „Nismo primetili promenu posle Vašingtonskog sporazuma“
Zvaničnici su upozorili i da je sahrana patrijarha Irineja „veliki rizik“.
„Takav skup nije epidemiološki prihvatljiv, ali je, sa druge strane, to nešto što niko ne može da zabrani“, izjavio je Predrag Kon, epidemiolog i član Kriznog štaba.
Posle sahrane, Kon je za TV Prva rekao da je, na osnovu onoga šta je videeo na televiziji, sasvim sigurno da mere nisu u potpunosti poštovane.
„Tačno, mere se nisu poštovale svuda, ali značajnim delom jesu. Očigledno je da su učinjeni napori da se mere poštuju“, rekao je Kon.
Potom je za RTS rekao da zabrana okupljanja više od pet osoba na snazi, ali da je jasno da je bilo nemoguće da se zabrani ispraćaj patrijarha, niti je to ikome padalo napamet.
„Sasvim je sigurno da je bilo i zaražavanja, ali to ćemo videti posle nedelju dana“, rekao je Predrag Kon.
Sveštena lica na udaru korone
Sahrana mitropolita crnogorsko-primorskog Amfilohija 1. novembra u Podgorici je izazvala brojne rasprave – i tada je bilo dosta kritika zbog kršenja epidemioloških mera, jer veliki broj ljudi nije nosio maske.
Sahrani je prisustvovao i Patrijarh Irinej, koji je ubrzo posle toga bio pozitivan na korona virus.
„On je tamo otišao po svojoj arhipastirskoj dužnosti, da molitveno isprati i sahrani svoga brata hristoslužitelja“, izjavio je za RTS protorej-stavrofor Vladimir Vukašinović.
Vukašinović je naveo da on ne spada u one crkvene krugove koji negiraju postojanje virusa, već ističe da „virus postoji i da je opasan i ubija“.
„Zato je obaveza sveštenika da bude uz svog vernika, i to ne samo da bude kada je lepo i bezbedno, nego i u svakom drugom momentu“, naglasio je Vukašinović.
Od početka epidemije, nekoliko visokih crkvenih zvaničnika je preminulo od posledica korona virusa.
Epidemiolog Đurić dodaje da su „razumljivi lokalni obredi i potreba pojedinih ljudi da ih praktikuje“, kao i da ih treba dopustiti „do onog nivoa kada oni ne nose sa sobom rizik za prenos infekcije“.
„U svakom slučaju rizik je najviši za one koji su duže vreme boravili u zatvorenom prostoru i u masi, a ta su prvenstveno funkcioneri crkve“.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
