Suočeni sa virusom sa kojim se čovečanstvo neprekidno bori više od godinu dana, naučnici su zasukali rukave, izoštrili mikroskope i pripremili epruvete ne bi li pokušali da pronađu delotvoran lek za bolest Kovid-19.
Pošto je razvoj novog leka dugotrajan proces koji zahteva velike finansijske izdatke, mnogi od njih su uključeni u rad programa prenamene postojećih medikamenata, a jedan takav projekat je pre nekoliko meseci pokrenut i u Beogradu.
„COVIDTARGET je akronim projekta Prenamena lekova za prevenciju i lečenje Kovid – 19„, navodi u pisanom odgovoru za BBC na srpskom doktorka Sanja Glišić rukovoditeljka programa i naučna saradnica Instituta za nuklearne nauke Vinča.
U Srbiji je do sada od posledica korona virusa preminulo 6.312 ljudi, a ukupno je zaraženo 685.937.
- Kada ćemo imati lek za koronu
- Vodič kroz vakcine protiv korona virusa u Srbiji
- Remdesivir dostupan u Srbiji, SZO kaže da „nema efekta“
Pored nosioca projekta – Instituta u Vinči, Laboratorija za bioinformatiku i računarsku hemiju, u njemu učestvuju i Hemijski fakultet u Beogradu i dve američke laboratorije.
Projekat finansira Fond za nauku Republike Srbije u okviru Specijalnog programa istraživanja Kovid – 19.
Kovidtarget u 100 reči
Cilj projekta je, kako glasi njegov zvanični naziv, prenamena lekova za prevenciju i lečenje bolesti Kovid-19 koju izaziva korona virus.
„Prenamena podrazumeva da se za postojeći lek, koji se nalaze u primeni, odobri nova namena za bolest za koju nije prvobitno razvijen“, objašnjava Glišić.
Kovidtarget obuhvata dve faze istraživanja – selekciju kandidata za lek i njegov pretklinički razvoj, ali ne i sledeći korak, kliničke studije.
Projekat je počeo pre tri meseca i tokom ovog perioda već su u Inistitutu u Vinči odabrani kandidati za lekove.
U sledećih 18 meseci sprovodiće se dalja, pretklinička ispitivanja u saradnji sa ostalim partnerima iz zemlje i inostranstva koji su uključeni u projekat.
Kovidtarget u 200 reči – Razlika između razvoja novog leka i prenamene
Razvoj novog leka odvija se u pet koraka i nekoliko faza.
Počinje otkrićem leka, posle čega sledi pretkliničko istraživanje, a zatim, ukoliko se prethodne analize pokažu uspešnim, i tri faze kliničkih studija.
U prvoj fazi se testiraju „mogući štetni uticaji“ budućeg leka na ljude, dok se u drugoj vrši provera njegovog terapijskog efekta na datu bolest kod ljudi, objašnjava Glišić.
„Ako budući lek nije toksičan za ljude i pozitivno deluje na određenu bolest kod ljudi, pristupa se trećoj, poslednjoj i najmasovnijoj fazi kliničke studije u kojoj se utvrđuje efikasnost leka“, dodaje naučnica.
Po završetku ispitivanja i potvrde da je lek delotvoran, sledi registracija i, kao poslednji korak, izalak na tržište.
Ovaj proces može da traje od deset do 17 godina i košta oko dve milijarde dolara, navodi Glišić.
Sličan, ali kraći proces prati i prenamenu nekog leka.
Pošto se ranijim analizama utvrdi da odobreni lek deluje na bolest za koju nije registrovan, pristupa se odmah drugoj i trećoj fazi kliničkog ispitivanja, naglašava Glišić.
„Ako te faze zadovolje kriterijume, on se može koristiti za lečenje bolesti za koju prethodno nije bio registrovan.“
Rukovoditeljka projekta kaže da to važi i za prenamenu lekova za lečenje Kovida-19, s tim što se te dve faza mogu „provesti po ubrzanom postupku, na manjem broju ispitanika nego što je uobičajeno“.
- Šta znamo, a šta ne znamo o Kovidu-19
- Spasonosni lek – veliki pomak u borbi protiv korona virusa
- Korona virus i imuni sistem – zagonetka za naučnike
Kovidtarget u 500 reči – Preko trnja, do prenamene leka
Jedinu mogućnost za „brzi odgovor na pandemiju korona virusa, kada nema efikasnog odobrenog leka u trenutnim okolnostima predstavlja „prenamena odobrenih lekova koji se već nalaze u primeni“, smatra Glišić.
„Pogrešno ubeđenje je da se lekovi koji se selektuju za prenamenu, a nalaze se u upotrebi, mogu odmah koristiti za terapiju Kovida – 19 bez odgovarajućeg prethodnog kliničkog ispitivanja.“
Tokom prvih 90 dana Kovidtargeta analizirane su baze odobrenih lekova „primenom kompjuterskih metoda“.
„Ovim putem su odabrani kandidati za lekove za koje je predviđeno da bi mogli da deluju na jedan od najvažnijih proteina SARS-KoV-2 koji je odgovoran za razmnožavanje virusa u ćeliji“, objašnjava naučnica.
Imena selektovanih lekova se ne iznose u javnost dok traju ispitivanja.
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) zabranjuje njihovo objavljivanje, a takvi radovi se ne štampaju ni kao preprinti – dostupne verzije naučnog rukopisa pre publikovanja u naučnom časopisu, kaže Glišić.
„To nije preporučljivo jer ljudi uzimaju lekove na njihovu ruku, misle da je prošao sve te faze i onda piju.
„Tako nastaju razni problemi jer to nije ispitano za tu namenu, pa može da dođe raznih neželjenih efekata“, tvrdi bioinformatičarka.
Pošto su „inovacionom kompjuterskom metodologijom“, razvijenom u Institutu u Vinči, odabrani kandidati za prenamenu, projekat ulazi u fazu pretkliničkih studija.
„U sledećem koraku je planirana eksperimentalna provera rezultata kompjuterskih istraživanja u biohemijskim esejima koji će uključivati sintetičke neinfektivne komponente SARS-KoV-2 virusa“, dodaje naučnica.
Testiranja će se obavljati na Hemijskom fakultetu u Beogradu i njime će rukovoditi profesor Radivoje Prodanović.
U Srbiji trenutno „ne postoje uslovi za izvođenje eksperimenata sa korona virusom“, pa će se poslednja faza projekta realizovati u saradnji sa američkim partnerom.
To je Nacionalna laboratorija za pretkliničke studije i Nacionalna laboratorija nivoa 3 biološke bezbednosti (BSL3) Instituta za humane infekcije i imunitet u Galvestonu, Univerziteta u Teksasu.
Tamo će se testiranje odabranih kandidata za lekove obaviti na ćelijskim kulturama – in vitro i životinjskim modelima bolesti Kovid – 19 in vivo.
„Za realizaciju eksperimenata koji će se raditi u američkoj laboratoriji potrebni su posebno obučeni stručnjaci za rad sa visoko patogenim virusima i odgovarajuće opremljena laboratorija BSL3/4″, objašnjava Glišić.
Ove troškove snosiće inostrani partner – jedna od američkih referentnih laboratorija korona virus.
Glišić kaže da će se lekovi za prenamenu birati tako da budu „jeftini, netoksični i široko dostupni“, sa posebnim akcentom na one koji se proizvode u Srbiji.
„Neki od lekova, koji po našim kompjuterskim analizama pokazuju da bi mogli da deluju protiv virusa SARS-KoV-2, proizvode se u Srbiji.“
Da bi se dobio lek koji će lečiti ljude od Kovida-19 potrebno je da proces prenamene bude potpun.
To znači da se posle pretkliničkih istraživanja, pristupi kliničkim studijama, što Kovidtarget projekat ne obuhvata.
„Klinička ispitivanja su najsloženiji i najskuplji deo razvoja lekova koji zahteva medicinsko osoblje, bolničke kapacitete i višemilionska sredstva, što svakako nije moglo biti obuhvaćeno ovim projektom“, objašnjava Glišić.
Navodi i da se zbog „dugog trajanja i visokih troškova“ time ne bave Univerziteti i neprofitne organizacije.
Čitav proces prenamene leka, koji traje od tri do 12 godina, zahteva „veća ulaganja“ i uključivanje farmaceutske industrije.
Projekat traje još godinu i po dana, a da li će neko preuzeti dalja klinička ispitivanja, ostaje pitanje.
- Šta su monoklonska antitela i mogu li da pomognu u lečenju od Kovida
- Šta je ćelijski imunitet i zašto je važan
- Misterija T-ćelija: Ljudi sa skrivenim imunitetom na korona virus
Novi i stari lekovi za borbu protiv Kovida-19
Američka farmaceutska kompanija Fajzer koja je napravila vakcinu protiv Kovida-19, početkom aprila je počela da razvija lek za koronu.
Fajzer je počeo klinička ispitivanja oralnog leka, koji se naziva inhibitor proteaze, a deluje tako da inhibira enzim koji virus treba da replicira u ljudskim ćelijama.
Tokom prošle godine, u svetskoj javnosti najčešće su se pominjala tri leka za koja su stručnjaci smatrali da pomažu borbi protiv Kovida-19.
Jedan od njih bio je remdesivir, lek namenjen lečenju hepatitisa C i respiratornog sincicijskog virusa.
Najpoznatiji pacijent koji je lečen remdesivirom je bivši američki predsednik Donald Tramp, što je ovaj lek ponovo stavilo u centar pažnje najšire javnosti.
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) saopštila je, međutim, da taj lek, kao i hidroksihlorokin, daje male ili nikakve rezultate u borbi protiv korona virusa.
Hidroksihlorokin je bio poznat kao stari lek protiv malarije i na početku pandemije je i bio u upotrebi.
Tu je i deksametazon – sredstvo koje sprečava upale i smanjuje smrtnost osoba koje su priključene na respirator, a koje su bolesne duže od sedam dana.
Nemački Institut Robert Koh i Svetska zdravstvena organizacija (SZO) preporučile su korišćenje leka kod takvih pacijenata.
Deksametazon ne bi trebalo da se primenjuje kod osoba sa blagim simptomima i ne treba da se daje prebrzo.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je u sredu, 28. aprila da je u zemlju stigao i drugi lek protiv Kovida-19, regeneron, i da je već ušao u protokol za lečenje pacijenata.
Ranija studija pokazala je da ovaj lek smanjuje rizik od simptomatskih slučajeva korona virusa za 81 procenat.
Ovaj lek je u Americi odobren za upotrebu kod ljudi sa blagim do umerenim simptomima i onih koji su suočeni sa velikim rizikom od razvoja teške bolesti.
„Pošto više od 60.000 Amerikanaca i dalje svakodnevno dobija dijagnozu Kovid-19, koktel antitela REGEN-KOV može pomoći u pružanju neposredne zaštite nevakcinisanim osobama koje su izložene virusu“, rekao je Džordž Janakopulos, predsednik Regenerona.
- ŠTA SU SIMPTOMI? Kratak vodič
- MERE ZAŠTITE: Kako prati ruke
- KOLIKA JE SMRTNOST? Saznajte više
- KAKO I GDE MOGU DA SE TESTIRAM: Različiti testovi
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
