Još od detinjstva, Gordanu Maksimović iz Šapca svake godine tokom letnjih meseci muče kijavica i promuklost.
„Nos me štipa i curi, kijam… Veoma je naporno i dosadno“, kaže Gordana.
Gordana, kao i mnogi, pati od ovakvih tegoba jer da od druge polovine juna pa sve do kraja oktobra cvetaju trave i korovi čiji se polen raznosi vazduhom, što izaziva reakcije kod alergičnih.
Najveći krivac za alergijske tegobe je ambrozija – uzročnik oko polovine svih polenskih alergija, na koju je reaguje oko deset odsto stanovništva Srbije.
- Zašto svet postaje sve alergičniji
- Koliko je efikasna borba protiv ambrozije u Srbiji
- Na pomolu „lečenje“ alergije na kikiriki
Loša vest je da „alergije nisu izlečive“, kaže alergološkinja Jasminka Šojić Rajčić za BBC na srpskom.
Međutim, dobra vest je da ih je „uz adekvatnu terapiju moguće držati pod kontrolom“, dodaje.
Kako da znate da li ste alergični
Određeni simptomi mogu da navedu na sumnju da patite od alergije, ali dijagnozu može da postavi samo lekar.
Najčešći simptomi respiratornih alergija su kijanje, sekrecija iz nosa i svrab, kaže Šojić Rajčić.
Pošto simptomi mogu da biudu blagi i liče na prehladu, pojedini pacijenti ne posumnjaju odmah na alergiju.
„Treba posumnjati ako se tegobe svake godine javljaju u proleće i leto, ako dugo kijate u jutarnjim satima ili vas uz kijavicu svrbe oči i imate povišenu temperaturu“, ističe doktorka.
Kako biste bili sigurni da se radi o alergiji, potrebno je da potražite lekarsku pomoć.
„Alergolog će vas uputiti da prvo uradite kožni test na standardne alergene.
„Ako tegobe traju, a kožni test ne ukazuje na alergiju, može se uraditi test krvi na specifična antitela kako bi dobili konačnu potvrdu postoji li alergija“, kaže Šojić Rajčić.
Šta je ambrozija i kako izgleda?
Ambrozija je u Srbiju stigla iz Severne Amerike, istina, posrednim putem – preko Rumunije.
Prvi put je primećena 1953. godine u Sremskim Karlovcima, Petrovaradinu i Novom Sadu.
I danas je najzastupljenija u Vojvodini, ali se proširila po celoj zemlji.
Ambrozija je jednogodišnja biljka i može da naraste i do dva metra.
Koren joj je vretenast, stablo uspravno, razgranato, sa listovima jajolikog oblika, posutim dlačicama.
Cveta od prve polovine jula do druge polovine septembra.
- Šta sve vrućine mogu da urade ljudskom telu
- Vrelo letnje vreme može da vam pomuti razum – evo kako
- Vrućina i alkohol – koju granicu ne treba prelaziti
- Kako biti bezbedan na kupalištima u Srbiji
Zašto je važno lečiti se od alergija
Doktorka Šojić Rajčić upozorava da nelečene respiratorne alergije mogu da dovodu do ozbiljnijih zdravstvenih problema.
„Mogu da pređu u bronhijalnu astmu, što je najčešća komplikacija, pa je važno da terapija počne na vreme“, kaže.
Upozorava da „alergije mogu da poremete kvalitet života i radnu sposobnost“.
„Pacijenti slabo spavaju i može doći do smanjenja produktivnosti zbog hroničnog umora.
„Zato je cilj terapije da poboljšamo kvalitet života pacijenta i predupredimo komplikacije“, navodi Šojić Rajčić.
Kako se leči
Kod alergijskih kijavica najčešće se daju lekovi, antihistaminici, objašnjava doktorka.
„Uzimaju se ujutro, kada je koncentracija polena najveća“, kaže.
Pored lekova, važno je redovno čistiti nos sprejevima.
„Ispiranjem nosa smanjuje se kontakt alergena sa nosnom sluznicom“, dodaje.
Postoje i posebni inhalacioni lekovi koji se nanose na sluzokožu nosa po ispiranju.
„Ako pacijent ne želi da uzima lekove ili mu nisu doneli poboljšanje, može da se sprovode imunoterapija kako bi se imunitet pacijenta ojačao“, kaže doktorka.
Imunoterapija se, kako dodaje, „sprovodi van sezone cvetanja trava i korova“.
Šta još možete da uradite
Koncentracija polena je najveća ujutro, pa tako možete tome da prilagodite aktivnosti, poručuje alergološkinja.
„Ne otvarajte prozore na stanu i kolima ujutro. Osim toga, gledajte da veš ne noći napolju, jer će se polen zalepiti za njega“. „, kaže.
Doktorka preporučuje da se „posle ulaska u kuću tokom sezone alergija obavezno istuširate i presvučete“.
„Tako ćete smanjiti kontakt sa polenom“, dodaje.Da li kašljete zbog alergije ili virusa?The British Broadcasting Corporation
Dugogodišnje iskustvo borbe protiv polenske alergije naučilo je Gordanu Maksimović da kad izlazi, uz novčanik, mobilni i ključeve uvek ponese i sprej za nos.
„Saznala sam i na kojim mestima u Šapcu raste ambrozija, pa se trudim da ih izbegavam, ali to nije uvek moguće jer polen putuje vazduhom“, dodaje.
Takođe, možete da pratite dnevne izveštaje o koncentraciji polena u vazduhu na sajtu Agencije za zaštitu životne sredine.
Tako ćete znati kada su koncentracije polena visoke, pa ćete moći da isplanirate izlaske.
Da li suzbijanje ambrozije ima efekta
Svake godine, gradovi u Srbiji izdvajaju novac iz lokalnog budžeta kako bi uništavali stabljike ambrozije.
Beograd je u 2021. godini za ovu uslugu izdvojio 148 miliona dinara, oko 1.3 miliona evra, preneo je portal Nova ekonomija.
Polen ambrozije može da putuje i po 100 kilometara, upozoravaju iz Udruženja pacijenata „Alergija i ja“.
„Iako mnogi gradovi u Srbiji izdvajaju novac za uništavanje ambrozije i to svakako pomaže, ali nema baš uvek efekta, zato što ambrozija često raste pored pruga u blizini gradova“, navode za BBC na srpskom.
Tamo je, kažu, niko ne čisti.
„Poseban problem imaju građani Lajkovca i Ljiga, u čijoj blizini ima mnogo kilometara pruge“, dodaju.
Takođe, jedan od problema je što su gradovi zaduženi za uništavanje korova samo na javnim površinama.
Uništavanje na privatnim posedima je odgovornost vlasnika parcela.
„Tako polen nastavlja da se raznosi, pa su pacijenti na kraju dana opet izloženi ambroziji“, ukazuju iz Udruženja.
Boreći se sa alergijom, Gordana Maksimović je uvidela da se „ne može živeti pod staklenim zvonom“.
„Ako na vreme počnem da uzimam terapiju i ako to činim redovno, nemam velike probleme.
„To je sasvim dovoljno za normalan život“, kaže.
Piše – BBC News na srpskom
