Poslednjih meseci eskalirale su zloupotrebe BIA i policije u hibridnom ratu režima protiv sopstvenih građana i interesa države, a za račun Rio Tinta i drugih stranih investitora. Neophodna je temeljna kontrola i revizija postupanja BIA i MUP-a, koja mora biti sprovedena na način koji će u značajnoj meri uključiti javnost. Takođe, proces utvrđivanja individualnih odgovornosti preduslov je za vraćanje poverenja građana bez čega ove institucije i ne mogu da rade u interesu građana u budućnosti.
Naime, korišćenje metoda koje se graniče sa državnim terorizmom u gušenju opravdanog narodnog nezadovoljstva i iskazivanja bilo kakvog neslaganja sa režimom, represija prema poljoprivrednicima, prosvetarima, umetnicima, ekspertima i aktivistima, uništava poslednje tragove legitimiteta i svrhe institucija Republike Srbije (kako izvršnih tako i sudskih vlasti) i svode ih na ulogu pretorijanske garde jednog kriminalnog režima. Upad BIA u Zavod za zaštitu spomenika samo je poslednji u nizu primera teških zloupotreba aparata sile.
Ovako dramatične zloupotrebe ne bi bile moguće bez kriminalizacije nomenklature unutar samih institucija. Slučaj Branislava Pavlovića, nosioca najviših funkcija u BIA, nastavak je jasnog trenda. Akteri i uloge menjaju se prema trenutnoj potrebi, kada neko preko noći od odlikovanog profesionalca može postati kriminalac, kao i obrnuto. Ustav i zakoni Republike Srbije uporno se gaze, a institucije su razorene i degradirane.
Cilj revizije, koju Srbija centar zahteva, bio bi i razotkrivanje konkretnih mehanizama putem kojih je političkom zloupotrebom službi pod naprednjačkim režimom, aparat državne bezbednosti i unutrašnjeg reda iz zaštitnika javnog interesa pretvoren u sredstvo njegovog uništavanja. Na ovom iskustvu potrebno je uspostaviti budući sistem i pravni okvir kontrole rada službi bezbednosti kojim bi se onemogućilo ponavljanje bilo čega sličnog u budućnosti.