- Elektroprivreda Srbije (EPS) ove godine bila je zatečena visinom letnje potrošnje u Srbiji, što je za posledicu imalo uvoz električne energije u julu, avgustu i septembru vredan stotine miliona evra. U međuvremenu je sezona remonata završena, termoblok Kostolac B3 pušten je u probni rad i ušlo se u zimsku sezonu. Vrhovi u potrošnji električne energije proteklih hladnih dana, kada temperatura u Beogradu nije prelazila 4°C, bili su oko 5300 MW sa dnevnom potrošnjom energije nešto nižom od 120 GWh, navodi se u saopštenju Resornog odbora za energetiku Srbija centra, koje prenosimo
Na samom početku zimske sezone ispostavilo se da su remonti agregata loše urađeni. U subotu 9. novembra iz pogona je ispao jedan agregat u TENT B i dva u TENT A. Razlozi ispada agregata bili su kvarovi na cevnim sistemima kotlova. Ako dođe do otkaza agregata usled kvara na cevnom sistemu kotla onda to znači da je posao na remontu kotla loše urađen ili nije ni rađen. U EPS-u je javna tajna da se mnogi poslovi na remontima „preskaču“, ali budu fakturisani i u papirima prikazani kao da su urađeni. Time se praktično ostavljaju „slabe“ tačke kako bi se, kada zatreba, izašlo u susret trgovcima električnom energijom kako i oni u SNS kolu odabranih ne bi ostali bez svog interesa. Tog 9. novembra EPS je uvezao 16 GWh interventno. Koliko je taj uvoz koštao može samo da se nasluti, ali se zna da je interventni, neplanirani, uvoz najskuplji i da to nije bilo manje od par miliona evra. Sreća je da je taj dan bila subota kada je potrošnja električne energije u Srbiji niža nego radnim danima i tog dana je iznosila 104 GWh. U suprotnom, finansijska šteta bi bila još veća.
Iako su ispali termo blokovi u TENT-u vraćeni na sistem, proizvodnja električne energije nije dovoljna da podmiri dnevnu potrošnju u Srbiji. Naime, svakog dana EPS uvozi električnu energiju 18 sati dnevno, a onda 6 sati, od 14h do 20h, kada očekuje da električna energija bude najskuplja na tržištu, izvozi ne bi li popravio dnevni finansijski bilans. EPS zapravo nastoji da uvozi električnu energiju u satima kada je ona jeftinija na tržištu pritom pumpajući vodu u jezero Zaovine sa RHE Bajina Bašta, a onda da deo energije izveze u satima kada je ona skuplja. Treba pomenuti da je koeficijent iskorišćenja RHE Bajina Bašta 70 odsto, odnosno da se 30 odsto energije izgubi za pumpanje vode u Zaovine i prilikom njenog ponovnog korišćenja za proizvodnju električne energije. To znači da ako EPS kupuje na tržištu MWh po ceni od 100 evra za rad RHE Bajina Bašta, taj MWh ga košta 130 evra, jer se 30 odsto energije izgubi u radu ove reverzibilne hidroelektrane. Sve u svemu, EPS je ovih dana na dnevnom nivou „kratak“ oko 8 GWh koje mora da kupi na tržištu što ga košta oko milion evra dnevno, jer cene na berzama skoro da ne padaju ispod 120 evra za MWh.
Pored upitno urađenih remonata bitan razlog uvoza električne energije je značajno manja proizvodnja i lošiji kvalitet kolubarskog uglja kojim se snabdeva TENT. Proizvodnja uglja u Kolubari je pala sa nekadašnjih 100.000 tona dnevno na nešto više od 60.000 tona. Zbog toga se u TENT-u javlja manjak snage oko 600 MW na dnevnom nivou i to je razlog što ni novi termo blok u TE Kostolac B ne može da pomogne EPS-u da izbegne ogroman uvoz. Zima kalendarski nije ni počela, a EPS već uvozi značajne količine električne energije uz stalnu opasnost da neki od termo blokova ispadne iz pogona i da se krene sa interventnim uvozom po ogromnim cenama. Sve ovo govori da je EPS potpuno nespreman ušao u zimsku sezonu, a šta će se sve dogoditi ne zavisi više od EPS-a već isključivo od toga koliko će hladna biti zima i koja će biti količina padavina.