SRAMOTNA IZOLACIJA KRAGUJEVCA

Potrpredsednicca Vlade  Srbije i ministrka gradjevinarstva, saobraćaja i infrastukture Zorana Mihajlović nedavno je oficijelno najavila da će izgradnja poslednje deonice auto puta ( ili puta prvog reda) Kragujevac – koridor 10, kroz  Batočinu, u dužini od oko pet kilometara, da počne krajem marta. Ove godine, naravno. Kraj marta je prošao, počeo je april, a na deonici kroz Batočinu i dalje  nema gradilišta. Kad će da bude otvoreno –ne zna. Ministarka Mihajlović se tim povodom više ne izjašnjava.

Ništa novo, reklo bi se. Tim pre što se  se zna da je ministarka Mihajlović završetak izgradnje auto puta od Kragujevca do koridora 10 najavljivala  najpre za  kraj 2017., pa za kraj 2018. , sad je aktuelan kraj 2019… Slična ili istovetna obećanja, istim povodom  davao  je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Pre njega i naprednjački kadar Igor Mirović, koji je u svojstvu v.d ministra za privredu kraj izgradnje autoputa Kragujevac – koridor 10 najavljivao za ktraj 2015.  Pre naprednjaka, obećanja o skorom završetku puta Kragujevac – kopridor 10, koji je ugovorna obaveza države prema Fijatu, najavljivali su i ministru i Vladi Mirka Cvetkovića i  (Borisa Tadića), Verica Kalanović i Milutin Mrkonjić…

Ono što je u svemu ovome novo, jeste činjenica da je infrastrukturna marginilazicija Kragujevca, koja datira decenijama unazad, u medjuvremenu, u poslednjih pet – šest godina, naročito, prerasla u gotovo totalnu, odnosno  i političku, investicionu –razvojnu,  medijsku i svaku  izolaciju šumadijske i prve srpske prestonice. Primera je mnogo, od iseljavanja regionalnih centar  javnih preduzeća u manje okolne gradove do prošlogodišnjeg obeležavanja dvestote godišnjice od proglašenja Kragujevca za prestonicu moderne Srbije, kojem  iz državnog vrha te  moderne, odnosno aktuelne države Srbije nije prisustvovao, i bukvalno  – niko. Vučič je tog 6. maja, kad se u Kragujevcu, uz prisustvo kamera TV PINK i Žike Šarenice (RTS-a, dakako, nigde nije bilo), obeležavalo dva veka od proglašenja za prestonicu i početka definitivnog oslobodjena Srbije od Otomanske vlasti,  bio u Istanbulu, u poseti  „sultanu“ Redžepu Tajipu Erdoganu.

Najnoviji primer marginalizacije Kragujevca koji prerasta ili je već prerastao u izolaciju šumadijske i prve srpske prestonice jeste upravo započeti probni popis stanovništa Srbije.  Rečeni popis se u Beogradu, Novom Sadu i Nišu organizuje i putem interneta,  u ostalim srpskim varošima, medju kojima je, uz Ćičevac, Varvarin i druge varošice,  i Kragujevac, samo onako  – „pešački“.  Za razliku od Ćićevca i Varvarina, koji su, uz sve uvažvanje tih mesta,  ipak,  na trasi Moravskog koridora,  Kragujevac su velikom luku zaobišli i taj i koridori  10 i 11.

Na  delu je, bez ikakve dileme, sramotna izolacija Kragujevca. Još sramotnije je što na to u Kragujevcu, ili iz njega niko ne reaguje. Gradska vlast, odavno i definitivno zagubljena u vremenu i prostoru, ne razume ni šta se oko nje dešava,  a kamoli  to  da je 21. vek, vek gradova i regija, te da u razvijenom svetu , u Evropi i Americi, uveliko traje nadmetanje gradova koji se dele na one koji rastu i one koji opadaju ( ništa, na tom planu, nije bolja ni opozicija, ukoliko je u Kragujevcu još uvek i ima).

Ni vlasti  ni ostacima  opozicije u Kragujevcu očito, nadalje, nije jasno  da borba za interese jednog grada počinje njegovim pozicioniranjem, kako na meteorloškoj mapi na javnom servisu  (RTS-u), na kojoj Kragujevca nema već čitavu deceniju, do na onim mapama na kojima se ucrtavju  infarrukturni i investiciono – razvojni planovi  od državnog i medjunarodnog značaja, na kojima Kragujevca takodje nema  poodavno, a u poslednjih šest- sedam godina naročito. Fijat je ovde došao još pre deset i po godina, dok je SIMENS prisutan zahvaljujući inicijativi i preduzimljivosti  biznismena Bratislava Milanoviać. Državna i lokalna vlast sa dovodjenjem SIMENS-a nemaju nikakve veze. Da imaju, SIMENS sasvim izvesno nikad ovde ne bi došao.

Ukoliko Folksvagen bude odlučio, kako se najavljuje, da svoju multibrend fabriku , u konkurenciji pet balkanskih država, podigne  u Srbiji, i ukoliko, u tom slučaju,  o njenoj lokakciji bude odlučivao aktuelni državni vrh Srbije, sasvim je izvesno da ona neće biti izgradjena u Kragujevcu, uprkos činjenici što se teretna i putnička vozila u njemu sklapaju i proizvode od daleke 1939. godine.

Piše: Zoran Radovanović