Utopio se vaterpolista!
Da je vest tačna, ušla bi u rubriku „verovali ili ne”. Ali, pošto se utopljenje nije desilo u bazenu za plivanje, a utopljenik je vaterpolista iz davno prošlog vremena, reč je samo o višeznačnosti jednog glagola. Pogađate – Aleksandar Šapić se utopio u močvaru svog moćnijeg imenjaka Vučića. To je bajata stvar, nije više vest.
A kakvo će se političko ravnanje desiti u Kragujevcu, jer će formula utapanja ( akteri koji misle da smo mi ćoravi, pa govore o ujedinjenju ) bez ostatka morati da se primeni u svekolikoj srpskoj provinciji, jer tako nalaže „demokratski centralizam” u verziji A. Vučića?
Nije nam poznato koliko je Šapićev SPAS ( Srpski patriotski savez ) do sada imao članova u Kragujevcu, mada je izvesno da će sada „pod šapom” naprednjaka doživeti ekspanziju; pravilo je da se ljubitelji politike lepe na vlast kao muve na onu stvar što smrducka.
Poznato je, međutim, da šapićevci na lokalnim izborima prošle godine u Kragujevcu nisu prešli spušteni cenzus, ali su negde od jesenas ipak dobili stolice u gradskoj Skupštini – i to šest komada. Celu garnituru.
Da objasnimo.
Na glasačkim listićima 21. juna 2020. godine kada se glasalo za lokalni parlament – nije bilo SPAS-a, kandidovana je lista koja se zvala „Aleksandar Šapić – pobeda za Kragujevac”. Na listi je bilo 25 imena, inače bira se 87 odbornika, i svi zajedno dobili su 1.429 glasova Kragujevčana. Manje od tri posto i ostali su pred vratima skupštinske sale.
Ali, prođe samo koji mesec, kad – SPAS ozvaniči odborničku grupu u toj istoj sali. Kako uđoše, kad novih izbora nije bilo? Kakvo glupo pitanje! Pa, preletanjem onih koji su već stekli odborničke legitimacije. I to legitimno i legalno – po našim zakonima.
A sve je išlo ovako.
Čim su prošli izbori, petoro odbornika koji su taj status stekli kao kandidati na izbornoj listi „Veroljub Verko Stevanović – svi na ovu stranu”, odrekli su se Verka i napravili svoju odborničku grupu „Nova Šumadija”. To su bili Dragana Kapor, Katarina Milosavljević, Nebojša Abadić, Slavica Đorđević i Marija Šneblić. Navodno, hteli su u Skupštini da vode neku bolju politiku – onako solo.
Isto se desilo i sa grupacijom koju je predvodio Slađan Rakić, koja je na izborima dobila četiri odbornička mesta i po konstituisanju Skupštine oni su se stavili na opozicionu stranu. Međutum, jedan od njih, zove se Marko Gavrilović, iznenada se otcepljuje iz Rakićeve četvorke.
Šta se posle muljalo i valjalo nije bitno, tek 27. novembra prošle godine taj jedan Slađanov i petoro Verkovih pobegulja formiraju novu odborničku grupu pod imenom SPAS.
Možda se sada građani birači pitaju kako su to oni glasali za kandidate koji su slovili za opoziciju, a posle nepune godine ispada da su dali glasove naprednjacima? Tako što su odbornici vlasnici mandata i oni sa njima mogu da rade bukvalno šta im se prohte. Pominjanima se prohtelo da se priključe partijskoj vojsci Aleksandra Vučića.
A šta će biti sa dosadašnjim Šapićevim članstvom odgovorio je gradonačelnik Nikola Dašić, ujedno i lider SNS-a u Kragujevcu: „Očekujem da Odbor SPAS-a u Kragujevcu postane deo našeg Gradskog odbora. Naravno, to je pitanje za svakog pojedinačnog člana SPAS-a – nije moranje”.
Nidžo, sine, nije moranje, ali je ljubav.
Ljubav prema vlasti. Zato se spremi da šapićevcima ljubavlju i uzvratiš: nekome novo nameštenje, drugome bolji posao, trećem bolji gradski lokal… Nisu oni džabe pristali na utapanje, već da bi od vas moćnijih dobili ruku SPAS-a.
Imao je SPAS u Kragujevcu dosta članova ali, baš kao i naprednjaci, nije imao Gradski odbor već poverenika. Verovatno je Šapić odavno isplanirao šta će se dešavati sa strankom (da će se utopiti u SNS) pa nije dozvoljavao formiranje stranačkih organa. Taj poverenik (Manojlović) je sada po automatizmu postao član Glavnog odbora SNS, a odbornici SPAS-a u Skupštini grada Kragujevca su postali odbornici SNS (ali se mogu izjasniti i da to ne žele). Naravno da i ostali članovi SPAS-a u Kragujevcu mogu (ali ne moraju) da postanu članovi SNS. Sve ja na dobrovoljnoj osnovi. Ovo je prilično zbunjujuća priča za sve one koji su došli u SPAS iz nekih drugih političkih pobuda (pre svega zbog doskora Šapićeve neutralne političke priče ili drugačije rečeno „ni Vučić ni Đilas“), ali su sada iznevereni i nekako ostali „na suvom“. Ovo ipak nije baš normalna politička priča čak ni za Srbiju, da stranka koja je imala budućnost i čije politički rejting lagano rastao sebe jednostavno ugasi i utopi se u stranku koja ima silaznu putanju (bez obzira što Vučić svakodnevno priča o jačanju SNS). Ako Vučić misli da SNS jača tako što guta male ali perspektivne političke organizacije onda je na potpuno pogešnom putu, jer one nestaju a SNS i dalje slabi.